Рекла је само: — Боже, како су људи несрећни. А ја се тога нисам сјетио, иако ми се чини да сам управо о томе мислио. Мисао није нарочито дубока, ни нова; то људи говоре откако су почели да мисле. И није ме толико изненадила мисао, иако је нисам очекивао, већ увјереност с којом је изречена. Као да је отворила свој најтајнији претинац, откривши се преда мном, откривши се први пут пред ма ким, тако, до краја. И био сам срећан што сам макар на нешто у другом човјеку наишао први пут, и само ради мене.
М.Селимовић
