Vojni penzioner, bivši vazduhoplovac, elektroničar, narušenog zdravlja, preživeo 2 operacije na otvorenom srcu, bori se za opstanak na ovom svetu, ali presrećan deka troje nunučadi koji ga čine ponosnim i daju mu volju za životom. Nadam se da ću preživeti i ove uporne pokušaje da nas ubiju virusom, napravljenim u laboratoriji, zbog kojeg ljudi umiru u kući bez lekarske pomoći ili u dvorištu bolnica jer lekari "ne smeju" da ih prime zbog toga što ne znaju da li je neko zaražen a navodno nemaju brze testove. Posle smrti, govore kako su sve preduzeli ali se čovek nije javio na vreme. Imam 66 godina i toga sam se naslušao zadnje 23 godine, kada se pravdaju pšred porodicom umrle osobe a gledao sam svojim očima kako ne mogu da nađu ordinirajućeg sobnog lekara, koji se uvek izvlači da je u Hitnoj a kada sam bivao u Hitnoj onda su govorili da je lekar-specijalista na klinici zbog hitnog stanja nekog pacijenta na odeljenju. Ništa se nije promenilo na bolje od 1998.godine, osim što sada i medicinsko osoblje se prodaje zapadnim državama kao "belo" roblje a ljudi umiru u većem broju dok ih zaprašuju iz aviona i truju GMO dodacima u hrani i raznim otrovnim lekovima, koji ruđe imunitet. Ljude tzretiraju kao krdo životinja koje nikome nisu od koristi. U međuvremenu, preživeo sam i koronu, lečeći se sam, u kući, gde su mi sin i supruga donosili antibiotike, pošto sam na Infektivnoj klinici uzalud čekao u ulazu bolnice duže od 3 časa da me prozovu i ako je u uputu stajalo da sam težak srčani bolesnik i Dijabetičar a pored mene još 4 osobe, starije dobi od mene, ležale nepokretno bez znaka života, koje takođe nisu primili u bolnicu niti obraćali pažnju na njihovo prisustvo. Dakle, haos i ignorancija prema starim osobama, zbog čega sam napustio bolnicu i pozvao sina da me vrati kući. I posle 47 dana borbe, preživeo bolestu svojoj 67.godini života, sa nekoliko teških hroničnih bolesti. Hvala Bogu.