Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

"primitivnije tkzv. varvarske - urođeničke " izrade ručnog rada ca 43cm duži sa 0.3cm širine , sa kopčanjem na funkcionalnu papagajku i međunitima koji su najverovatnije od srebra što je neispitano i bez vidne markacije istoga , sa istorijskom vrednošću nizano po sajli koju treba okačiti da se ispravi jer kod mene sve stoji u kesicama pa se malo zgužva - malo je proprati - očistiti - u odličnom stanju


Lapis lazuli ili samo lapis je tamno plava metamorfna stena koja se koristi kao [ kamen|poludrago kamenje]]. Poštuje se i vrednuje od antike zbog svoje intenzivne i specifične boje. Lapis lazuli je mešavina minerala sa lazuritom, a koji je glavni sastojak koji proizvodi njegovu boju.

Istorija eksploatacije i korišćenja
Još od sedmog milenijuma pre nove ere lapis lazuli se iskopava u rudnicima Sar-i Sang[1] u provinciji Badahšan na severositoku Avganistana.[2][3]

Predmeti od lapis lazulija koji su datirani iz 7570. godine pre nove ere su pronađeni na arheološkom lokalitetu Birana (Bhirrana, Hindi: भिरड़ाना), koji je nastariji lokalitet civilizacija iz doline Inda.[4] Lapis lazuli je bio visoko vrednovan od strane civilizacija doline reke Ind.[4][5] Perle od ovog kamena su pronađene u sahranama u Mergaru, na Kavkazima i čak i u Mauritaniji.[6] Lapis lazuli je takođe bio veoma važan starim Egipćanima, s obzirom na to da je korišćen u izradi Tutankamonove čuvene maske (1341-1323. p. n. e.).[7]

Do kraja Srednjeg veka, lapis lazuli je stigao i u Evropu, gde se mrvio u prah da bi se napravio intenzivni, najkvalitetniji i najskuplji plavi pigment tog vremena, ultramarin. Ovaj pigment su koristili neko od najpoznatijih renesansnih i baroknih umetnika, kao što su Mazačo, Peruđino, Vermer i Ticijan. Često je korišćen isključivo za bojenje odeće centralnih figura na nekoj slici, pogotovo za Bogorodicu.

Ultramarin je takođe pronađen u zubnom kamencu srednjovekovnih kaluđerica i pisara, koji su slikali, pisali i ukrašavali knjige.[8]

Etimologija
Poreklo naziva lapis lazuli potiče od latinske reči lapis, što znači 'kamen' dok je lazulī genitiv srednjevekovne latinske reči lazulum, koja je preuzeta iz arapskog i znači 'nebo' ili 'raj', tako da je lapis lazuli 'nebeski' ili 'rajski' kamen.[9] Lazulum je etimološki povezan sa bojom samog kamena i koristi se kao koren reči koja označava plavu boju i mnogim jezicima (npr. špansko i portugalsko azul).[10][11]

Poreklo i izvori
Po istorijskim izvorima i petrološkim analizama, lapis lazuli je najranijim civilizacijama na Bliskom istoku bio dostupan isključivo u Avganistanu i Persiji. Rudnici na severositoku Avganistana su i dalje najveći izvori lapis lazulija.

Velike količine lapis lazulija se takođe mogu rudariti u rudnicima zapadno od Bajkalskog jezera u Rusiji.

Rudnici na Andima u Čileu su bili glavni izvor lapisa koje su koristile Inke za pravljenje artefakata i nakita.

Znatno manje količine lapis lazulija se mogu pronaći u Pakistanu, Italiji, Mongoliji, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.[12]