Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano, bez CDa
- I bolest i lek je u glavi -

(Uvodni članak u knjizi Jogi Fabijana 'Nikada više dijeta')

1a-Nikada-vise-dijeta-jogif-woodsŠta god radili, imali ili bili, osećamo se ipak nepotpuni i nedovršeni. Stalno tragamo za nečim, hoćemo nešto da nas „završi', da budemo kompletni i da se tada umirimo. To je glad svih gladi - praglad. Kada naučimo kako da utolimo tu pra-glad, sve ostale će biti zasićene zauvek.

To za čime tragamo smo – mi sami. Mi tražimo sebe. Ali – avaj – tražimo na pogrešnom mestu; ne možeš naći nešto tamo gde to nije. Mi tražimo sebe u spoljnem svetu (karijera, imovina, slava, porodica...) i, naravno, da se ne nalazimo jer nismo tamo. To se zove odsečenost od Izvora; svaka bolest je odvojenost od Izvora a svako izlečenje je povratak Izvoru. Izvor smo mi sami.

Čovek je kao mošusni jelen koji opijen mirisom luta po šumi tražeći izvor mirisa a izvor mirisa je on sam. Čovek je kralj koji uobrazio da je prosjak.

Iz tog razloga dijete ili ne uspevaju ili – nakon velike muke - daju samo privremene rezultate. Znači nije rešenje u tome da unosimo kalorije i posle ih teškom mukom trošimo, nego da nađemo način da ih ne unosimo. To možemo postiči samo uspostavljajući vezu sa sobom, da glava bude u telu a ne da telo bude u - glavi!

Posle svih ovih godina lutanja, traganja i patnje, vreme je da se smirimo, da se vratimo kući, tamo gde pripadamo – sebi.

1b-Nikada-vise-dijeta-jogif-lotosOdsečenost od sebe samih je nastala kroz hiljade godina iluzije da smo mi nešto izdvojeno, da smo mi talas koji je izdvojen iz okeana. Međutim, i kada nastaje i dok traje i kada nestaje, talas je uvek deo okeana. A kada se površina okena umiri i kada nestane talasa – okean je i dalje tu. Mi smo okean. Večnost. Kada nam svane da mi nismo niti to prolazno telo niti te misli, nego da smo Večna Svesnost - praglad utihne. To je uskrsnuće, to je kraj patnje.