Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

VLADA ALEKSANDRA OBRENOVIĆA I i II IZ 1929. i 1931.

VLADA ALEKSANDRA OBRENOVIĆA I i II
Slobodan Jovanović

OVO IZDANJE, KOMPLETNO I ORIGINALNO, RETKO JE U PRODAJI

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA

KNJIGA PRVA 1889-1897
KNJIGA DRUGA 1897-1903

Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Knez Mihailova ulica 1, 1929. i 1931. godine, 424 + 437 strana, udžbenički format.
Ćirilica.
Knjige su originalne, iz navedenih godina, tragovi vremena su vidljivi spolja, unutrašnjost je čista, pojedini listovi su se odlepili, sve na broju.

Aleksandar I Obrenović (1876 - 1903), sin kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović, bio je kralj Srbije u periodu 1889 - 1903, poslednji iz dinastije Obrenović, koji je, zajedno sa svojom suprugom kraljicom Dragom Obrenović, ubijen u Majskom prevratu 1903. godine.
Zanimljiv je podatak da je Aleksandar bio prvi srpski kralj koji je rođen u Beogradu, a ime je dobio po svom kumu, ruskom caru Aleksandru II.
Poznato je da je njegovo detinjstvo bilo obeleženo svađama njegovih roditelja, koji su se naposletku nezvanično razveli 1886, posle čega je on živeo u inostranstvu sa majkom.
Prema uslovima nezvaničnog razvoda, njih dvoje su živelu u Visbadenu u Nemačkoj. Dve godine kasnije je kralj Milan zahtevao da se Aleksandar vrati kod njega, što je Natalija odbila, pa je na predlog Ota fon Bizmarka organizovana otmica princa Aleksandra u Visbadenu, kada je pod vojnom i policijskom pratnjom dvanaestogodišnji Aleksandar uzet od majke, i poslat u Srbiju.
Samo šest meseci posle toga, na državni praznik proglašenja Kraljevine Srbije, kralj Milan je abdicirao i preneo krunu na Aleksandra.
Međutim, mladi kralj nije imao ni punih 13 godina, pa je do njegovog punoletstva, u njegovo ime, vladalo Namesništvo koje su činili Jovan Ristić, Jovan Belimarković i Kosta Protić.
Prema Slobodanu Jovanoviću, za vreme Namesništva, mladi kralj je bio velika misterija za narod, jer je retko izlazio u javnost, a i u tim retkim prilikama je uvek išao okružen teškom oružanom pratnjom.
Javnost je bila obaveštavana o njegovom obrazovanju, i uglavnom je mogla da ga vidi na nekim svetkovinama i državnim praznicima.
Aleksandar se 1893. proglasio punoletnim, ukinuo Namesništvo i preuzeo svu vlast u svoje ruke. Ovaj potez ga je načinio popularnim. Ovaj državni udar je iz senke organizovao njegov otac Milan. Par meseci nakon što je preuzeo vlast, otišao je u Topolu i položio venac na Karađorđev grob. Druga odluka, koja je duboko ozlojedila mnoge ljude, je bilo ukidanje slobodoumnog ustava iz 1888. i vraćanje apsolutističkog ustava iz 1869.
Za vreme Aleksandrove vladavine, Srbija je bila u haosu, pa je 1897. godine doveo svog oca Milana u Srbiju.
Milan nije ostao samo kao kraljev otac, već je dobio titulu vrhovnog zapovednika vojske.
Rusija je bila naročito nepoverljiva zbog ove odluke, pošto je Milan bio poznati austrofil.
Deset puta je menjao vladu, tri puta je menjao ustav, a jednom je nakratko uveo neustavno stanje.
Nezadovoljstva je bilo i što se oženio udovicom Dragom Mašin.
Nikada nije bio omiljen među Srbima. Smatran je za slabog vladara i muškarca jer je supruginu familiju postavio na važne državne pozicije.
Nezadovoljstvo Aleksandrovom vladavinom je vrhunac imalo u maju 1903. kada je grupa zaverenika predvođena Dragutinom Dimitrijevićem Apisom ubila kraljevski par i bacila kroz prozor u dvorište.
Nakon smrti kralja Aleksandra Obrenovića, na tron Srbije je došla dinastija Karađorđević.
Njegova vladavina je bila uglavnom zasenjena načinom njegove smrti i ženidbom koja nije bila popularna, pa se stiče utisak da nije skoro ništa dobro uradio tokom svoje vladavine.
Međutim, tokom putovanja na Hilandar 1896. je spasio manastir od padanja u bugarske ruke i preko angažovanja svog oca je u periodu od 1897-1900 dosta rađeno na srpskoj vojsci.
Dalje, za vreme njegove vladavine je Nikola Tesla prvi i jedini put posetio Srbiju i Beograd 1892. godine, a Aleksandar ga je i lično dočekao sutradan sa ministrom prosvete Androm Nikolićem.
Za vreme njegove vladavine su otvorene i prve elektrane u Srbiji.
Prva javna elektrana u Srbiji, Termoelektrana na Dorćolu, počela je sa radom 1893. godine.
Prva hidroelektrana, Mala hidroelektrana na reci Gradac kod Valjeva, otvorena je 1900. godine, čime je Valjevo postalo prvi grad sa električnom energijom u Srbiji.
Zatim, Aleksandar je bio prvi srpski vladar koji se susreo sa knezom Nikolom u Srbiji, na Vidovdan 1896. godine, a bio je miropomazan za kralja, i učestvovao je u proslavi 500. godišnjice boja na Kosovu u Kruševcu 1889. godine.
Sa kraljicom Viktorijom Hanoverskom je ugovorio sporazum o međusobnom izručenju kriminalaca Srbije i Velike Britanije, koji je načinjen 1900. godine u dva primerka u Beogradu. Sporazum je sa srpske strane potpisao tadašnji predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Aleksa Jovanović, a sa britanske ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Džordž Fransis Bonham.

S druge strane, autor knjiga je Slobodan Jovanović (1869 - 1958) koji je bio srpski pravnik, istoričar, književnik, univerzitetski profesor i političar. Takođe, bio je i potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije, predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.
Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske.
U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela.
Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941).
Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji sve do 1990. godine.
Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid, a zvanično je rehabilitovan tek 2007. godine.

U ovim knjigama, Slobodan Jovanović je dao detaljnu ekspertizu perioda vladavine srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, od 1889. do 1903. godine, sa svim pozitivnim potezima i manjkavim rešenjima. Smatra se da je ovo, zapravo, najbolji istorijski pregled pregled ne samo vladavine Aleksandra Obrenovića, nego i okvir i prilike u kojima je vladao.

pravo, pravne nauke, istorija, pravna istorija, istorija prava, kraljevina srbija

# 08