Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Аутор - особа Влајинац, Милан, 1877-1964 = Vlajinac, Milan, 1877-1964
Наслов Моба и позајмица : народни обичаји удруженог рада : опис, оцена и њихово садашње стање / саставио Милан З. Влајинац
Остали наслови Живот и обичаји народни
Врста грађе зборник
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1929
Издавање и производња Београд : Српска краљевска академија, 1929 (Београд : Штампарија "Св. Сава")
Физички опис 598 стр. ; 23 cm
Збирка Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; ǂкњ. ǂ44. Живот и обичаји народни ; ǂкњ. ǂ18
ISBN (Картон)
Библиографија: стр. 589-598.
Предметне одреднице Народни обичаји -- Моба и позајмица

Moba i pozajmica - Narodni običaji udruženoga rada
Opis, ocena i njihovo sadašnje stanje

S A D R Ž A J:
I) OPIS OBIČAJA MOBE I POZAJMICE
OPIS MOBE
- Opšte napomene o pojedinim nazivima
- Sazivanje moba
- Sastav moba
- Rad moba
- Obaveze domaćina mobilaca prema mobnicima
OPIS POZAJMICE
- Opšte napomene o pojedinim nazivima
- Sličnosti i glavne razlike između pozajmice i mobe
- Ugovaranje pozajmice
- Sastav i veličina pozajmica
- Rad pozajmica
- Obaveze domaćina pozajmilaca prema pozajmenicama
II) PRIVREDNI I DRUŠTVENI ZNAČAJ MOBA I POZAJMICA I NJIHOVO SADAŠNJE STANJE
RAZMATRANJA O PRIVREDNOM I DRUŠTVENOM ZNAČAJU MOBA I POZAJMICA
- Privredni značaj
- Društveni značaj
SADAŠNJE STANJE MOBA I POZAJMICA
- Da li su mobe i pozajmice u porastu ili u opadanju?
- Uzroci napuštanju moba i pozajmica
- Zaključak i pogled na budućnost

Milan Vlajinac (23. novembar 1877, Vranje - 4. april 1964, Beograd), bio je srpski etnograf i agronom, leksikolog, dekan Šumarsko-poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Rođen je u Vranju, 1877. godine. Školovao se u Beogradu, a posle studija na Tehničkoj velikoj školi, odlučuje se za studije poljoprivrede. Vlajinac je doktorirao krajem 1902. godine na Univerzitetu u Haleu. Putovao je po Evropi i Srbiji istražujući poljoprivredne teme, sakupljajući iskustva različitih podneblja. Bio je upravnik Topčiderske ekonomije, učestvovao je u balkanskim ratovima, bio je na raznim položajima u ministarstvu poljoprivrede i voda, sve do 1920. kada postaje vanredni profesor na novoosnovanom Poljoprivrednom-šumarskom fakultetu u Beogradu, a ubrzo i dekan i prodekan. Vlajinac se bavio mnogim naučnim disciplinama: agrarnom ekonomikom, pravnom istorijom, etnografijom i istorijskom etnografijom, folkoristikom, leksikografijom.
Kao svestrani istraživač, Vlajinac je prikupljao građu o selu i seoskim običajima, naročito onim vezanim za poljske i poljoprivredne radove, bavio se sakupljanjem i narodnih poslovica.

Najvažnija dela:

Rečnik naših starih mera u toku vekova. Naučno delo, Beograd, 1961-74. I (1961), II (1964), III(1968), IV(1974)

Moba i pozajmica: narodni običaji udruženoga rada: opis, ocena i njihovo sadašnje stanje. Srpska kraljevska akademija, Beograd, 1929.

Zgon ili kulučenje van mesta stanovanja od srednjega veka do našh dana. Prilog istoriji narodnog života i rada. Srpska kraljevska akademija, Beograd, 1932.

Istorija proizvodnje pamuka, Beograd: Štamparija `Sv. Sava.`, 1927.
Poljska privreda u našim poslovicama, Beograd 1925