Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

dobro očuvano, posveta pisca profesoru Dragoslavu Stranjakoviću, par listova se odvojilo od ostatka
Аутор - особа Aranicki, Ognjeslav, 1890-1953 = Араницки, Огњеслав, 1890-1953
Наслов Ognjeslav Utješenović Ostrožonski / O. [Ognjeslav] Aranicki
Врста грађе књига
Језик хрватски
Година 1933
Издавање и производња Zagreb : O. Aranicki, 1933 (Zagreb : Tipografija)
Физички опис 81 str., [1] fotogr. O. Utješenovića Ostrožinskog ; 24 cm
Други аутори - особа Medaković, Dejan, 1922-2008 = Медаковић, Дејан, 1922-2008
Садржај Sadrži i: Prepiska Ognjeslava Utješenovića Ostrožinskog.
ISBN (Broš.)
Напомене "Rasprava o Ognjeslavu Utješinoviću Ostrožinskom objavljena je najpre u Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor, knjiga VIII, Beograd, 1928 god. Sada je ova rasprava otštampana bez promene; jedino su ispravljene neke štamparske greške i unete na dva do tri mesta neke sitne dopune." --> str. 5
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Предметне одреднице Утјешеновић-Острожински, Огњеслав, 1817-1890
УДК 886.1.09 Утјешеновић Острожински
886.1/.2-991.1

Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu.

Biografija
Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1]

Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova.

Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao.

U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije.

Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran.

Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1]

Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

Dela
Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935.
Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946.
Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo.
Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova.

Reference
Stranjaković, Dragoslav. Ilija Garašanin. Kragujevac : "Jefimija",