Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Retko, solidno očuvano
Наслов Програм и правила Савеза Тежака у Босни и Херцеговини
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1920
Издавање и производња Сарајево : [Савез Тежака у Босни и Херцеговини], 1920 ([б. м.] : Радничка штампарија)
Физички опис 45 стр.
COBISS.SR-ID 157056524 u bosni i hercegovini
Od srpskih stranaka u BiH je početkom 1920. godine osnovan još i Savez težaka, od dijela građanstva i bogatih seljaka. I ova stranka je bila izrazito centralistički i unitaristički orijentirana. Oni su, također, isticali srpstvo na prvom mjestu, ali su kao glavni cilj imali provođenje radikalne agrarne reforme.

Privremena skupština zakazala je izbore za 28. novembar 1920. godine. Za 63 poslanička mjesta, koliko ih je bilo određeno za Bosnu i Hercegovinu, mandate su osvojile: Jugoslavenska muslimanska stranka (24), Savez težaka (12), Narodna radikalna stranka (11), Hrvatska težačka stranka (7), Komunistička partija Jugoslavije (4), Hrvatska pučka stranka (3) i Demokratska stranka (2).

Bosanski ogranak Radikalne stranke, koja je u Srbiji formirana 1881. godine osnovao je dr. Milan Srškić i u svom programu pripadnici ove stranke isticali su srpstvo kao svoj osnovni i jedini programski cilj. Savez težaka, koji je kasnije preimenovan u Savez zemljoradnika, osnovan je početkom 1920 godine. Pored borbe za srpstvo ovaj Savez tražio je da se u državi radikalno sprovede agrarna reforma. Za vrijeme postojanja Kraljevine Jugoslavije, u dužem ih kraćem periodu, u njoj je djelovalo preko 40 političkih stranaka. Mnoge manje stranke ubrzo će nestati sa političke scene. Neke od tih

Zemljoradnička stranka

Savez zemljoradnika, kasnije poznat pod nazivom Zemljoradnička stranka bila je politička stranka koja je okupljala seljaštvo u Kraljevini SHS, kasnije Jugoslaviji, osnovana 1920.godine.

Sve do početka 20. veka na ovim prostorima nije bilo ozbiljnijeg pokušaja uvođenja seljaka u politički život. Tek 1905.g. javljaju se prvi pokusaji za poboljšanje položaja seljaka, i rešavanja seljačkog pitanja.

Završetak I sv.rata seljaci su dočekali s nerešenim agrarnim pitanjem i odlučnim zahtevima za podelom zemlje. Ubrzane pripreme za sprovođenje agrarne reforme bile su politički motivisane u nameri da stišaju radikalne socijalne pokrete. Seljaci nisu imali poverenja u tradicionalne političke stranke i njihovu retoriku, dočekujući nove stranačke vođe koji obilaze sela s velikom nevericom i skepsom. Masom obećanja da će se uspostavom nove države konačno rešiti brojni problemi nisu verovali.

Formiranje Kraljevine SHS 1. decembra 1918. godine stvorilo je novi okvir političkog organizovanja i delovanja. Raniji neuspesi i pogoršano stanje seljaka posle rata dali su novi zamah seljackim organizacijama da kroz politicko delovanje napokon rese seljacko pitanje. Takva aktivnost seljačkih organizacija težila je međusobnom okupljanju pa je u Beogradu 1. i 2. avgusta 1920. godine održan Prvi kongres zemljoradnika Kraljevine SHS, na kom je bilo prisutno 2.000 predstavnika Saveza zemljoradnika iz Srbije i Vojvodine, Saveza težaka iz BiH, Težačkog saveza iz Dalmacije, Seljačkog saveza Hrvatske i Slavonije i Samostojne kmetijske stranke Slovenije.

Savez zemljoradnika se do početka izbora nije uspeo konstituisati kao jedinstvena stranka, pa je dogovoreno da svaka seljačka politička organizacija samostalno izađe na izbore. Medjutim, predstavnici su se ipak dogovorili o medjusobnom povezivanju seljačkih organizacija u državi radi stvaranja jedinstvene jugoslovenske zemljoradničke stranke. Konačno, 12. decembra 1920. u Beogradu je spajanjem Saveza zemljoradnika iz Srbije, Saveza težaka BiH, dalmatinske Težačke stranke i Kmetijske stranke iz Slovenije formirana nova zajednička stranka pod imenom Savez zemljoradnika (Zemljoradnička stranka).

Na početku je delovala na području cele tadašnje države, ali je političko delovanje stranke bilo u znaku stalnih sukoba s dugim stranačkim grupacijama koje su takođe nastoje ostvariti uticaj na seljačke mase, što produbljuje sukobe i u vodjstvu organizacije na desno i levo krilo. To se odrazilo i na gubitke mandata na skupštinskim izborima. Iz nje se nešto kasnije pod vođstvom Dragoljuba Jovanovića izdvojila levo orijentisana Narodna seljačka stranka.

U septembru 1928.g. ,u krajevima s hrvatskom većinom došlo je do prelaska pripadnika Zemljoradničke stranke u Hrvatsku seljačku stranku, tako da je na tom podrucju izgubila svaki uticaj. stranaka, prije svega Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) i Hrvatska seljačka stranka, djelovale su i na bosanskohercegovačkom području.
Савез земљорадника, касније познат под називом Земљорадничка странка била ја политичка странка која је окупљала сељаштво у Краљевини СХС, касније Југославији.

На почетку је деловала на подручју целе тадашње државе, али ју је у крајевима с хрватском већином потиснула Хрватска сељачка странка. Из ње се нешто касније под вођством Драгољуба Јовановића издвојила лево оријентисана Народна сељачка странка.

Историја
На састанку угледних сељака-задругара и интелектуалаца, првенствено пољопривредних стручњака и задружних радника, у Великој Плани је 12. (25) октобра 1919. године, на иницијативу Михаила Аврамовића, основана сељачка политичка организација Савез земљорадника. Тада су усвојени програм и правила и изабран је привремени Земаљски одбор странке. Први конгрес странка је одржала 1. и 2. августа 1920. у Београду, на коме је био изабран и Главни извршни одбор Савеза земљорадника.

После избора за Уставoтворну скупштину 28. новембра 1920. године, Савез земљорадника се конституише као јединствена југословенска странка. Са Савезом земљорадника из Србије и Војводине уједињују се Савез тежака из БиХ, Тежачки савез из Далмације и Сељачки савез из Хрватске, са укупно 30 посланика. Једино је Самостојна кметијска странка остала самостална, али уз обавезу „да ће уско сарађивати са Савезом земљорадника и да ће њених девет посланика са 30 посланика Савеза земљорадника сачињавати заједнички посланички клуб у Уставотворној скупштини“.

На парламентарним изборима 1923. године, је освојено тек 11 посланичких мандата.[1]

Према документацији из архива Кнеза Павла са Колумбија универзитета (микрофилмови су похрањени у Архиву Југославије), Земљорадничка странка је одиграла одлучујућу улогу у војном пучу 27. марта 1941. У књизи "Кнез Павле, истина од 27. марту[2]", аутори објављују делове те грађе, између осталог, и писмо Хјуа Далтона, начелника СОЕ (Одељење за специјалне операције енглеска тајне службе) за Југославију, упућено из Београда 28. марта 1941. Винстону Черчилу, у којем се изричито наводи да је Милош Тупањанин, из Земљорадничке странке, био један од вођа протеста против Сила Осовине и преврата.

"Откако сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања, укључујући и награде за повремене мање саботаже. Успели смо да образујемо и резервни фонд од 16 милиона динара који би се користио у случају да упутнице из Лондона не могу да буду достављене. Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац", наводи Далтон.[3]

У комунистичкој Југославији
Савез земљорадника је наставио рад са формирањем комунистичке Југославије, када је постала део комунистички предвођеног Народног фронта Југославије. Јединствени Конгрес 1946. прокламује уједињење Савеза земљорадника и Народне сељачке странке у једну јединствену странку под називом: Уједињена земљорадничка странка.[4]

Референце
Др Момчило ИСИЋ: Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929–1941. Први део: време шестојануарске диктатуре 1929–1934.
Др Момчило ИСИЋ: САВЕЗ ЗЕМЉОРАДНИКА У НАРОДНОМ ФРОНТУ, ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ, Часопис Института за новију историју Србије, 2/2015.
Литература
Бранислав Глигоријевић, Земљорадничка странка, Историја 20. века, 1995, вол. 13, бр. 2, стр. 25-36.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Види још
Парламентаризам у Краљевини Југославији
Težak ilustrovani list srpskog poljoprivrednog društva