Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Аутор - особа Jovanović, Kornel
Наслов Просто и двоструко књиговодство : теоретично и практично написано, са додатком једног практичног примера по Кајловом начину. Књ. 1 / приредио на српски Корнел Јовановић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1874
Издавање и производња У Новоме Саду : Српска народна задружна штампарија, 1874 ([б. м. : [б. и.])
Физички опис [12], 232 стр. : табеле ; 23 cm
ISBN (Картон)
Напомене Pečat odvjetnik Radovan Golubić
Предметне одреднице Занатско књиговодство

1885. godine rodio se brodski odvjetnik i političar Radovan Golubić. Otac mu je bio grkokatolički svećenik, a majka porijeklom iz plemenitaške obitelji Sunić. Bogoslovnu gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Zagrebu. U Brodu otvara odvjetnički ured 1924. Intenzivno je prisutan na brodskoj političkoj sceni kao žestoki haesesovac koji nakon Radićevog kompromisa s Beogradom i ulaska u vladu postaje njegov politički protivnik. Bio je predsjednik Kotarskog odbora Hrvatske federalističke seljačke stranke i pokretač lokalnih novina Hrvatska svijest i Hrvatski blok. Vrlo kratko, oko tri mjeseca, obavljao je i funkciju brodskog gradonačelnika, kao vladin povjerenik. Poznavao je pet stranih jezika i bavio se publicistikom. Umro je u Brodu 15. prosinca 1973. godine.

ЈОВАНОВИЋ Корнел – финансијски ревизор и почасни члан ДСНП (Нови Сад, 25. IX 1839 – Београд, 18. V 1907). Млађи је брат Ј. Ј. Змаја. Основну школу и два разреда гимназије завршио је у НСаду, а Трговачку школу у Пешти, где је кратко време био трговачки помоћник. Од 1860. учи Вишу пољопривредну школу у Алтенбургу, а већ 1864. је истакнути представник новосадске трговачке омладине и присталица Св. Милетића (в). Учествује у оснивању Друштва за радиност 1867. и, нешто доцније, у организовању Српске народне задружне штампарије у НСаду; 20. V 1867. изабран је за помоћника грунтовничара новосадског Магистрата и у тој служби остаје до 27. IV 1869. После тога је, од 1. IV до IX 1870, привремени надзорник Текелијиног завода у Пешти. Исте г. скупља прилоге за побуњене Бокеље; за благајника МС изабран је 13. IX 1871. Августа 1872. одведен је у затвор због тога што је предводио демонстрације против епископа бачког Германа Анђелића. По изласку из затвора ради у Српској задрузи за помагање и штедњу. Био је затим хапшен као родољуб и 1873. и 1876; други пут је провео у истражном затвору више од осамнаест месеци због прикупљања новчаних прилога и одеће за херцеговачку нејач која је избегла у Далмацију за време устанка 1875. и агитације да Војвођани уписују српски ратни зајам и добровољцима помогну Србији у рату против Турске (1876). Имао је храбрости да по изласку из затвора 20. IX 1877. објави у „Застави“, под пуним потписом, Укупан извештај о добровољним прилозима на босанско-херцеговачку сиротињу и нејач, за време од 1. новембра 1875. до дана затвора мога т. ј. 12. јуна 1876, из којег се види да је у ту сврху био скупио 14.383 форинте и 4170 фунти одела, преобуке и санитетског материјала. Имена прилагача, разуме се, није објавио. Ј. је од 1878. неколико г. заступник једног енглеског осигуравајућег друштва и од 1880. до 1886. налази се у Бгду, где у исто време седам г. издаје „Београдски дневник“, трговачко-политички лист, који је 1883. имао и посебан прилог „Пупољак, листак за забаву“; такође, један је од главних оснивача Београдске задруге (1882). Затим, 1886-1887, држи у Земуну с једним ортаком заступство једног америчког осигуравајућег друштва. После тога г. дана борави на Цетињу, ради на оснивању Црногорске народне банке и онде оснива штампарију. У Бгд се враћа 1888, али га радикалска влада протерује из Србије. Вративши се доцније поново у Бгд, морао се непрестано склањати испред власти које су га од самог његовог доласка у Србију често прогониле као политички непожељног. Живот је завршио у душевној болници, у сиромаштву, без икога свог. Поштен човек и искрен родољуб, слободарски настројен и непомирљиви противник стеге и насиља реакционарних режима и с ове и с оне стране Саве и Дунава, био је један од најоданијих и најхрабријих Милетићевих следбеника; иако непрестано прогоњен, до краја живота се није предавао ни узмицао пред опасностима. Борбен, истрајан и непоколебљив, са успехом се прихватао многих друштвених задатака и излагао личном ризику не очекујући за себе од тога рада материјалне користи. Био је и врстан финансијски и књиговодствени стручњак и из тих струка објавио је два приручника, Просто и двоструко књиговодство (1874) и Кореспонденција и приватни списи (1874). У Економски одсек ДСНП изабран је 30. VII 1869, затим је у исти Одбор биран и 1870-1875. и 1878-1879. и у њему је био најактивнији члан. Нарочито се ангажовао на скупљању новчаних прилога за СНП, а од 1869. до средине 1872. његова је брига била скупљање прилога путем ковчежића (в) на територији на којој је СНП распростирало своју делатност. До 1874, с прекидима када је био у затвору, био је и администратор и експедитор листа „Позориште“ (в), а исту дужност имао је и у Змајевом „Јавору“. За време кратког боравка у Земуну, 1878, уписао је двадесет редовних чланова ДСНП, па је због тога имао неприлика с тамошњим политичким властима. Финансијски извештаји које је подносио скупштинама и УО ДСНП врло су исцрпни, прецизни, добро документовани, и они сведоче о његовој стручности, марљивости и уредности. Главна скупштина ДСНП изабрала га је 30. VII 1869. за почасног члана Друштва.

ЛИТ: М. К., Успомена на Корнела Јовановића, Застава, 1910, бр. 282, с. 8-9; Објавио Жеравица, Пок. Корнел Јовановић и његова прогонства, Радикал, Рума 1911, бр.14, с. 3; Т. Николајевић, Омладински покрет и Светозар Милетић у поверљивим списима бив. Торонталске жупаније, Гласник Историјског друштва, 1929, II/2, с. 263-271, II/3, с. 438-441; 1930, III/1, с. 127-131, 306-307; В. Стајић, Новосадске биографиије, II, НСад 1937, с. 95-109.

Л. Д.