Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Аутор - особа Радовановић, Милић Ј., 1860-1936 = Radovanović, Milić J., 1860-1936
Наслов Стара и нова школа у економској науци : приступно предавање из народне економије / Милића Ј. Радовановића
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1893
Издавање и производња У Београду : Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1893
Физички опис 59 стр. ; 23 cm
ISBN (Картон)
Milić Radovanović (Čestobrodica, 26. maj 1860 — Beograd, 28. decembar 1936) bio je srpski ekonomista i političar.

Biografija
Završio je studije ekonomije u Parizu. Predavao je narodnu ekonomiju na Pravnom fakultetu u Beogradu 1892-1924. godine.[1]

Bio je narodni poslanik, ministar finansija Srbije 1902. i 1903. godine i predsednik Zadružnog saveza. Bio je član kolegijuma od osam profesora koji su, prilikom stvaranja Univerziteta u Beogradu 1905. godine, birali sve ostale profesore.


Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, sleva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje, sleva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.
Objavio je radove o istoriji ekonomskih doktrina, zanatima i zanatskim školama, žitarskim bankama, državnim dugovima Srbije itd. Pisao je pod uticajem nemačke istorijske škole i zalagao se za zaštitnu spoljnotrgovinsku politiku.

Odabrana dela
„Stara i nova škola u ekonomskoj nauci“ (1893)
„Zanatske škole“ (1895)
„O propadanju naših zanata“ (1897)
„Žitarske banke“ (1898)
„O obezbeđenju stoke“ (1900)
„O razdruživanju života i imanja kod naših porodičnih zadruga“ (1900)
„O zadružnom obliku, poznatom pod imenom zajedničke nabavke namirnica i ustanovama za to“ (1905)
Reference
„Milić Radovanović”. Srpska enciklopedija. Pristupljeno 1. 2. 2019.
pru
Ministri finansija Srbije