Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Аутор - особа Čulinović, Ferdo
Наслов Statut grada Senja / od Ferde Čulinovića
Врста грађе статут
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1934
Издавање и производња [S. l. : s. n.], 1934 (Beograd : Globus)
Физички опис 76 str. ; 25 cm
Други аутори - особа Ivić, Aleksa (особа или установа којој је књига (рукопис) посвећена)
ISBN (Broš.)
Напомене Печат : Поклон Филозофском факултету у Новом Саду од Данице Илић: ФФНС: I 1405
Текст над насл. : "Госп. Др Алекси Ивићу проф. унив. у знак особите пажње одани Чулиновић, Б. Црква 17-V-934": ФФНС: I 1405
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 1
Summarium
P. o.: Spomenica Mauroviću o njegovoj šesetogodišnjici.
Предметне одреднице Senj -- Statuti
УДК 352(497.13 Senj)

Rođen je 17. maja 1897. u Karlovcu. Detinjstvo je proveo u Senju. Osnovnu i srednju školu (1915) završio je u Senju.[1]

Nakon Prvog svetskog rata, pošto se vratio iz austrougarske vojske završio je Pravni fakultet u Zagrebu, a već 1922. je i doktorirao na istom fakultetu.[1] Najpre se zaposlio u carinskoj službi u Splitu (1919—1924), a nakon toga je radio u pravosuđu.[2] prvo kao državni tužilac u Subotici 1924—1928, a zatim na reznim stepenima sudijske karijere. Bio je predsednik okružnih sudova u Beloj Crkvi, Požarevcu, Pančevu, Gospiću i Varaždinu.[2] Takođe je bio starešina državnog tužilaštva u Novom Sadu.[1]

Istovremeno, pokazao je veliki interes za književnošću i prevođenjem. Značajan rad mu je zbirka novela „Bura”, objavljena 1927. godine u Subotici. Bavio se i naučnim istraživanjima, a od značajnijih radova u međuratnom periodu su mu bile naučne studije „Statut grada Senja” i „Dušanov zakonik”.[1] Napisao je i više rasprava o zemljoknjiškom pravu.[3]

Uz Baltazara Bogišića je bio jedan od najistaknutijih predstavnika pravne etnologije. Koristeći kao materijal narodne uzrečice, pesme, pripovetke, na teritoriji Jugoslavije,[4] objavio je knjigu „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina”, koju je objavio u Beogradu 1938. godine.[5] Uređivao je časopise „Pravosuđe” (1931−36) i reviju „Pravni život” (1935−36).[2] Zbog istaknutog antiustaškog delovanja je nakon uspostavljanja NDH smenjen sa mesta okružnog sudije u Gospiću i neko vreme je bio nezaposlen boraveći u Splitu, a nakon toga je ponovo postavljen za sudiju Okružnog suda u Varaždinu. Decembra 1941. godine se priključio NOP. Godine 1943. je prešao na slobodnu teritoriju. Kraće vreme se zdržao u štabu 13. proleterske brigade i u Glavnom štabu Hrvatske.[3] Bio je jedan od osnivača narodne vlasti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.[1] Kao članu ZAVNOH, poverena mu je organizacija sudstva na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj.[5] Na oslobođenoj teritoriji je započeo izdavanje čaospisa „Narodni pravnik” i u njemu objavio više svojih članaka.[6]

Aktivno je sarađivao u izradi materijalnih i organizatorskih propisa o radu sudova u Hrvatskoj. Ove propise je nakon rata objavio u Zborniku Pravnog fakulteta, pod naslovm „Propisi o sudstvu Hrvatske za NOB” (1951).[7] Bio je potpresednik odeljenja pravosuđa za Hrvatsku, sekretar Zakonodavne komisije ZAVNOH i Zemaljske komisije za ratne zločine u Hrvatskoj. Za rad u toku rata je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod.[1] Juna 1945. godine je izabran za profesora Pravnog fakulteta na Sveučilištu u Zagrebu i vodio je katedru za pravnu istoriju.[8] Dva puta je biran za dekana Pravnog fakulteta školske 1948/49. i 1958/59. godine.[6] Predavao je najpre „Razvitak narodne vlasti za vreme NOB”, i napisao prvi univerzitetski udžbenik iz te oblasti (1946), zatim je predavao „Opštu istoriju države i prava” i „Teoriju države i prava”, a od 1950. Istoriju države i prava naroda Jugoslavije.[7] Osnivač je postdiplomskih studija iz državnopolitičkih nauka (1963).[2] Jedan od njegovih poznatih đaka bio je Hodimir Sirotković.[5]

Nastavio je da se bavi naučnim radom, posebno iz oblasti revolucionarnih promena u tada najnovijoj istoriji,[8] državno-pravne i političke istorije,[8] kao i nacionalnog pitanja.[8] Osnivač je Instituta za istoriju države i prava naroda Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Zagrebu i bio je njegov prvi direktor (1953).[2] Pod njegovim rukovodstvom, Institut je sakupio obimnu dokumentaciju iz državnopravne i političke istorije.[6] Osim predavanja koja je držao na diplomskim i podstdiplomskim studijama, održao je brojna predavanja iz oblasti državno pravne i političke istorije na drugim pravnim fakultetima u državi i inostranstvu, akadiemije nauke i umetnosti, narodnim i radničkim univerzitetima, domovima JNA i drugo.[9]

Inicijator je i organizator brojnih naučnih skupova, kao što su „Petrova gora” (1969), „Lika u Narodnooslobodilačkom ratu” (1970), „Drugi svetski rat i mir među narodima” (1970).[9] Iz zdravstevnih razloga je penzionisan na jesen 1967. godine, a njegov naslednik na katedri bio je Konstantin Bastaić.[5] I nakon penzionisanja je nastavio da se bavi naučnim radom. Tako je nastalo i njegovo najznačajnije delo „Okupatorska podela Jugoslavije”, koje je 1970. godine u Beogradu objavio Vojnoistorijski zavod.[8] Sahranjen je na Mirogoju 19. maja. Od njega se u ime JAZU oprostio akademik Vlasislav Brajković, u ime SANU akademik Vaso Čubrilović, a u ime SAZU akademik Lado Vavpetič.[6]

Akademik
Zbog brojnih i zapaženih naučnih rezultata u istraživanju državnopravne istorije Jugoslavije, 10. juna 1955. izabran je za dopisnog, a 16. juna 1962. za redovnog člana JAZU u Zagrebu, kada je postao i član Odbora za narodni život i običaje, u čijem radu je učestvovao do smrti.[9][5] JAZU je uedno bio izdavač brojnih njegovih radova. Dopisni člana SANU u Beogradu je postao 1965. godine. [8] Dobitnik je Nagrade „Božidar Adžija” za životno delo (1967),[2] koja je predstavljala najviše naučno priznanje u SR Hrvatskoj.[6] Oktobra 1970. Moskovski državni univerzitet Lomonsov mu je svečano dodelio počasnu titulu dokotra iz istorijskih nauka, za njegov celokupan naučni rad, kao prvom jugoslovenskom naučnom radniku.[9]

Dela

Spomenik Ferdu Čulinoviću u Sincu
Ostavio je za sobom čitavu biblioteku naučnik i stručnih radova. Napisao je 48 knjiga i posebno štampanih monografija, 35 naučnih radova u raznim zbirkama, 115 rasprava objavljenih u časopisima, kao i niz recenzija, prikaza i novisnkih članaka.[7]

„O slobodi volje” (1929)
„Upisi u zemljišnu knjigu” (1930)
„Dušanov zakonik” (1931)
„Komentar zemljišnoknjižnih zakona” (1931)
„Zemljišna knjiga i njeno osnivanje” (1931)
„Komentar zakona o izdavanju tapija” (1932)
„Baštinsko pravo tapijskog sistema” (1932)
„Zemljišnoknjižno pravo” (1933)
„Žena u našem krivičnom pravu” (1934)[10]
„Statut grada Senja” (1934)
„Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina” (1938)
„Komentar zakona o izvršenju i obezbeđenju” knjige 1—5, sa Ivom Matijevićem (!937-1940)
„O pravu uopće” (1946)
„Pravosuđe u Jugoslaviji” (1946)
„Sudovi nove Jugoslavije” (1946)
„Opća istorija države i prava”, knjiga 1:„Robovlasnička država”, knjiga 2: „Feudalna - buržoaska - socijalistička država” (1949)
„Seljačke bune u Hrvatskoj” (1951)
„Devetsto osamnaesta na Jadranu” (1951)
„Revolucionarni pokret u Istri 1921.” (1951)
„Razvitak jugoslovenskog feudalizma” (1952)
„Riječka država” (1953)
„Državnopravna istorija jugoslovenskih zemalja XIX i XX vijeka”, 1 i 2 (1953)
„Nacionalno pitanje u jugoslovenskim zemljama” (1955)
„Odjeci Oktobra u jugoslovenskim krajevima” (1957)
„Slom stare Jugoslavije” (1958)
„Stvaranje jugoslovenske države” (1959)
„Jugoslavija između dva rata” (1961)
„Razvitak jugoslavenskog federalizma” (1962)
„Pomorska politika stare Jugoslavije” (1962)
„Državnopravni razvitak Jugoslavije” (1963)
„Šta je nacija” (1964)
„Dvadesetsedmi mart” (1965)
„Narodnost i ustavi Jugoslavije” (1965)
„Dokumenti o Jugoslaviji” (1968)
„Državnopravni razvitak Vojne krajine (s posebnim osvrtom na Slavoniju)” (1969)
„Okupatorska podela Jugoslavije” (1970)
Mnogi njegovi radovi su štampani u „Radovima” i „Starinama” JAZU i Pomorskom zborniku u Zadru. [9]


Literatura
Lukač, Dušan (1971). Čubrilović, Vaso, ur. Balkanika. Balkanika. 2. Beograd: Balkanološki istitut SANU. Pristupljeno 8. 12. 2018.
Čulinović, Ferdo (1934). Žena u našem krivičnom pravu (PDF). Beograd: Globus. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 9. 12. 2018.
Sirotković, Hodimir (1993). Hrvatski biografski leksikon. Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 9. 12. 2018.
Gušić, Branimir (1975). Gušić, Gušić, ur. „Akademik Ferdo Čulinović (1897—1971) : nekrolog”. Zbornik za narodni život i običaje. Zagreb: JAZU. 46. Pristupljeno 9. 12. 2018.
Sirotković, Hodimir (1972). Karšulin, Miroslav, ur. „Ferdo Čulinović (1897—1971) : nekrolog”. Ljetopis za 1971. godinu. Zagreb: JAZU. 76. Pristupljeno 9. 12. 2018.