Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Crveni kralj, Ivan Ivanović, Bigz Beograd 1984.
proširno i dopunjeno izdanje

mek povez
broj strana 181.
na prvih 9 strana ima podvlačenj (prikazano je na slikama), ostalo je ok očuvano.

Baš nekako u to vreme Josip Broz je ofarbao kosu u crveno, pa su ga zapadni mediji nazvali crvenim kraljem. I baš tada, 1972. godine, profesor gimnazije u Kuršumliji Ivan Ivanović objavio je roman „Crveni kralj”.

KAKO JE U PROKUPLJU LIK IZ ROMANA OSUMNJIČEN DA RADI ZA CIA. Događaj od pre 50 godina koji je ušao u anale istorije književnosti !

‘Profesore, vama svaka čast i ne bismo mi ovo dirali, ali ja imam podatke od Udbe da je taj Zoran Jugović (Zoka King) radio za CIA i protiv svoje države’. A Slobodan Mašić ustane i kaže: "Ja ovo prvi put čujem. Da sam znao da junak ove knjige radi za CIA, nikad tu knjigu ne bih štampao. Evo sad sam razgovarao sa piscem i on kaže da je znao da mu je junak špijun, on je ne bi napisao".

У литературу је ушао 1972. године романом „Црвени краљ” који је штампан у хиљаду примерака. Књигу је написао 1969. у Куршумлији у време када су са политичке сцене уклањане неподобне струје у партији - либерали. Првобитно није могао да пронађе издавача и био је одбијен неколико пута. Године 1972. књигу је објавио један од ретких независних издавача у Србији тог периода, Слободан Машић.

Главни лик у роману је фудбалер Зоран Југовић (Зока Кинг), који емигрира у Америку где успешно игра фудбал. За лика је писац имао инспирацију у популарним фудбалерима Драгославу Шекуларцу, Јовану Миладиновићу и Велибору Васовићу. За власт проблематичан део у роману је био када главни лик каже: „Ма та Југославија је земља у којој не желим да живим, мајке јој га...“

Јавни тужилац у Прокупљу је сматрао да роман „напада Југославију и социјализам”. Комунистичка власт је роман забранила свега два месеца након изласка, писца осудила на две године затвор и отпустила га с посла као морално и политички неподобног да васпитава омладину.

На суђењу за забрану књиге Ивановићев издавач Слободан Машић је за вештаке изабрао професора етике Вука Павићевића и професора права Радомира Лукића. Павићевић је говорио је да се они нису изборили за револуцију да бисмо забрањивала књиге, да и четничка деца имају право да пишу као и сви други... Јавни тужилац је у једном тренутку рекао Павићевићу: „Професоре, свака Вама част, ја знам да сте Ви велики зналац и комуниста, члан ЦК, али ја имам податке од Удбе да је тај главни јунак, Зоран Југовић радио за ЦИА.“

Већина интелектуалаца је подржавала Ивановића, посебно Борислав Пекић, Драгослав Михаиловић и Бранко Ћопић. Други писци и интелектуалци држали су се по страни, попут Миодрага Павловића, Васка Попе, Мирка Ковача и Данила Киша.

Током прогона књижевника, његову кућу је у више наврата претресала УДБА. Главни повод за то је био случај када су му наводно пронашли емигрантски четнички лист, који му је испао из писма које му је предао и захтевао да писмо отвори, секретар школе где је био запослен.

Првобитну пресуду су преиначили, због притиска јавности и процене да не би остављала добар утисак у народу. Иако је пресуда била поништена, Ивановић никада није био рехабилитован нити је добио обештећење.

Седамдесетих и осамдесетих година бива суочен са великим проблемима око издавања својих других дела, да би тек крајем деведесетих његова дела добила на значају и коначно био признат као значајан српски савремени писац

Погледајте све предмете које продајем
https://www.limundo.com/Clan/leela.zr/SpisakAukcija