Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Мирковић, Милосав, 1932-2013 = Mirković, Milosav, 1932-2013
Наслов Да ми дан не оде у сновиђење : жупске новеле / Милосав Буца Мирковић
Врста грађе кратка проза
Језик српски
Година 2013
Издање 1. изд.
Издавање и производња Трстеник : Љубостиња, 2013 (Трстеник : Љубостиња)
Физички опис 117 стр. : ауторова слика ; 20 cm
Други аутори - особа Стаматовић, Божидар
Стојановић, Слободан, 1937-2000 = Stojanović, Slobodan, 1937-2000
ISBN 978-86-7406-106-0
Напомене Тираж 300
Стр. 5-9: Предговор / Слободан Стојановић
Стр. 115-117: Слово о аутору / Божа Стаматовић.
УДК 821.163.41-32


MILOSAV MIRKOVIĆ

Milosav Mirković je rođen 1932. godine u Aleksandrovcu župskom. Posle studija na Filozofskom fakultetu počinje da se bavi novinarstvom, književnom i pozorišnom kritikom. Pozorišni je kritičar "Politike ekspresa" i dugogodišnji urednik časopisa "Delo", gde je redovno pisao kritike, eseje i pamflete. Prvu knjigu eseja o jugoslovenskim pesnicima, O estetici, o etici, o tici, objavio 1963, a 1973. Slap na Drini — eseje o Ivi Andriću. Dobitnik je nagrade "Milan Bogdanović" za 1972. godinu.

SVI MOJI PESNICI | ESEJI | Milosav Mirković | NOLIT BEOGRAD1973

* * *

Istaknuti književnik Milosav Buca Mirković (1932), esejista, pozorišni i književni kritičar, pesnik i publicista, za šest decenija predanog, retko plodnog književnog rada, objavio je više od 16 000 tekstova! Član je najuglednijih žirija i osnivač najznačajnijih književnih i pozorišnih festivala u zemlji. Objavio je i dvadesetak knjiga poezije, nekoliko drama i knjiga o pozorišnoj umetnosti, desetine likovnih kritika i eseja…

Jedan od kritačara kaže da je GOVORITI O BUCI ČAST, i odmah potom ističe poteškoće sa ogromnim obimom njegovog književnog dela.

Mirković je dobio Nagradu za životno delo Udruženja književnika Srbije, Zlatno pero, Zlatnu značku KPZ Srbije, Zlatni beočug KPZ Beograda, Zlatni prsten, tri prve nagrade za najbolji esej o glumcu, Nagradu Milan Bogdanović za najbolju novinsku književnu kritiku, Zlatni ćuran o tridesetogodišnjici Dana komedije, i mnoge druge. UKS ― Književne novine


Pesništvo Milosava Buce Mirkovića
Pevani pesnici — Milosav Buca Mirković

[postavljeno 02.12.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361





Milosav Buca Mirković (1932)
« Odgovor #1 poslato: Januar 21, 2011, 10:52:50 pm »
*




MILOSAV
MIRKOVIĆ BUCA

Književnik, esejist i pesnik, književni i pozorišni kritičar, publicista i novinar, uz sve to i nenadmašni boem. Miloslav Mirković objavio je do sada dvadesetak samostalnih knjiga i nebrojeno mnogo članaka i pesničkih zapisa.

Rođen je 29. juna 1932. godine u Aleksandrovcu, od oca dr Milana Mirkovića, uglednog sreskog lekara i upravnika Banovinske bolnice, rodom iz Požarevca. Uoči rata živeo je neko vreme u Kruševcu, gde polazi u prvi razred Osnovne škole, da bi se tokom Aprilskog rata 1941. vratio u Župu, gde dovršava Malu maturu.

Dok se u tek oslobođenom Beogradu obnavljao kulturni život, u Aleksandrovcu je polovinom decembra 1944. godine, na velikom mitingu Narodnog Fronta, stupio na javnu životnu scenu tada dvanaestogodišnji "pionir" Buca Mirković, govoreći u ime mladih Župe, o čemu svedoči ondašnja štampa.

Veliku Maturu stiče u Požarevcu, gde se oglašava sa prvim književnim radovima u tamošnjim školskim listovima. U Beograd stiže s jeseni 1951. godine i upisuje se na Stomatološki fakultet, da bi kasnije studirao Jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu.

Prikaze, kritiku i prozu piše u "Studentu" počev od 1952., dok mu ugledni novosadski "Letopis Matice Srpske" prvi rad štampa još 1953. godine. Sa pozorišnom i delom likovnom kritikom započinje u "Mladosti". Član Udruženja književnika Srbije postaje 1961., zajedno sa: Maramboom, R. Vojvodićem, B. Šujicom, D. Erićem, D. Ređepom, S. Trajkovićem i M. Pervićem.

Zbirku eseja: "O estetici, o etici, o tici", objavljuje 1962. god. U uredništvu znamenitog časopisa "Delo" provodi pune dve i po decenije, dok serije književnih kritika piše u "Beogradskoj Nedelji", "Politici Ekspres" i "Ilustrovanoj Politici". Veoma bogatu i plodnu saradnju sa kruševačkom "Bagdalom" započinje 1965. u čijem časopisu objavljuje više od sto književnih priloga do danas. Ista kuća mu štampa i prvu pesničku knjigu "Župska sela", 1975. godine.

Nagradu za književnu kritiku "Milan Bogdanović" dobija 1972. Zatim se ređaju mnoge izuzetne funkcije kao što su: Sekretar Srpske Književne Zadruge, Upravnik Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, od septembra 1974. do polovine 1977., pa urednik kulturne rubrike NIN-a, do septembra 1983., od kada je urednik romana u "Prosveti".

Više puta u raznim žirijima kao što su onaj za "Izbor NIN-ovog romana godine" ili Sterijinog pozorja, gde je sedamnaest godina vodio "Okrugli sto" kritike, pa do festivala "Joakim Vujić" u Šapcu. Jedan je od osnivača brojnih festivala širom Srbije kao što su "Dani komedije" u Jagodini ili "Matićevi dani" u Ćupriji.

"Zlatni Prsten" dobio je 1988. od "Bagdale" iz Kruševca.

M. Egerić jednom reče za Bucu Mirkovića da je "kritičar sa izoštrenim sluhom za poetske vrednosti, impresionist od nerva i dara, žive elokvencije".

Aleksandrovac
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361





Milosav Mirković (1932)
« Odgovor #2 poslato: Januar 21, 2011, 10:55:17 pm »
**

MILOSAV BUCA MIRKOVIĆ




Na dodeli Vukove nagrade
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361





Milosav Mirković (1932)
« Odgovor #3 poslato: Januar 21, 2011, 10:58:20 pm »
**

TE 1932. GODINE…

Crtica iz biografije Milosava Buce Mirkovića

Svanjivala je ljubičasta vidovdanska zora, te hiljadu devesto tridest i druge, prvi petli se još nisu čuli. Aleksandrovac je spavao čvrstim župskim snom. U kući doktora Mirkovića upališe se iznenada sva svetla. Kućom zavlada neka čudna užurbanost i žamor. Odjednom začu se jedan ozbiljan ženski glas: "Počelo je!" Buljuk tetaka i ujni razmileo se po domaćinstvu. Slučajnom prolazniku to bi sigurno bila čudna slika. Ali naprotiv, to se u kući Mirkovića rađao život. Supruga doktora Mirkovića, Nada upravo se porađala. To joj je bio prvi porođaj. Porođajem i rodbinom komandovala je gospođa babica, za ovu priliku specijalno dovedena iz velike varoši, Kruševca. Otvoriše se vrata na verandi, dve tetke izvedoše doktora Milana i posadiše ga za sto. Ubrzo mu donesoše kafu i rakiju, on se diže da bi se vratio u kuću: "Milane, šta ti je stebe, sedi tu, ovo su ženska posla" — reče jedna od tetaka — "Da nam bog da, da nam jutros tvoja pomoć ne zatreba" — dodade druga tetka.

Hladan povetarac sa Željina milovao mu je oznojeno čelo, ma nije to šala, žena mu se upravo porađala, nervoznim rukama upali cigaretu i povuče jedan dim.

U tom času trže ga glas gospođe babice: "Prvo pa muško, vidi ga pravi je Buca! Doktore Milane Mirkoviću, svaka čast". Sin Prvenac nije časio ni časa, odmah se svojski potrudio da upozna srpsku Provansu sa voluminoznošću svoga predivnog glasa. Kroz vrevu od ushićenja jedva se probio umorni glas doktorove supruge Nade: "Ima toga u meni još?" "Blizanci" — reče gospođa babica — "Devojčica, pazi samo kako je crna, kao da je ciganka!"

Pošto urediše sve oko porodilje i novorođenčadi pozvaše doktora Milana du uđe u sobu. Drhavih nogu i znojavih ruku ušao je u sobu, zamagljenog pogleda prepunog ljubavi gledao je svoju suprugu Nadu i dvoje predivne dece. Sin je bio više nego lepo dete, čista desetka, krupna bucmasta lepa beba, ćerkica je bila nešto sitnija, vižljastija, crna kao ciganka, baš kao što je i rekla gospođa babica. Nema veze, neka su živa i zdrava. Prišavši postelji, naže se i poljubi svoju suprugu, pritom drhtavim glasom izusti: "Hvala ti na ovom divnom daru, mila! Molim te sada se odmaraj, tetke će o svemu voditi računa."

Isprativši gospođu babicu, doktor Milan se udobno smesti u svoju omiljenu pletenu fotelju na verandi. Nada je zaspala a i bebe su spavale, tetke su nešto poslovale po kući. Polako ispijajući kafu razmišljao je o onom šta je rekla gospođa babica prilikom porođaja, Buca i Ciga. Pa lepo. Kod nas Srba niko nije dobio nadimak a da to nije zaslužio. Neka tako i ostane. Dok ih ne krstim zvaćemo ih Buca i Ciga!

Boža Stamatović