Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA
POGLEDAJTE MOJU KOMPLETNU PONUDU NA RASPRODAJI NA SLEDEĆEM LINKU
https://www.limundo.com/Clan/LUKA.LABAN?type=list&sSort=aktuelno&sSmer=ASC&JeKOFP=0&fa=&fv=&Okrug=0&Opstina=0&NapPretKategorijaLimundo=6&IDPodGrupa=0&SamoKreditneKartice=&naciniSlanja=&txtCenaOd=&txtCenaDo=&txtProdavac=LUKA.LABAN&txtPretraga=


INCOGNITO Oleg Tomić
60 STR 20 CM
GRAFOPRODUKT SUBOTICA 2001.

RETKO U PONUDI


Evo kao da se rada još jedan mistifikator u ovim hudim kra jevima. To nije tek vid bekerva, nego odolevanje iskušenju da se direktnim izricanjem, gadajući u središte, promaši sve ostalo. Ova naoko zagonetna tvorevina o vašim rukama, rukama, ako ako se zane-sete i krenete pateljcima na koje vam ona pokazuje, hoće da Izokola dočara strahotnosti, u isti mah, čudesnost čovekovog opstanka. Kako svet nastaje, kako svet nestaje, kako izrasta bez-malo iz ničega i kako biva opustošen, naposletku koje nas to tajne izreke, koji tajni brojevi navode da dižući se, recimo, iz ruševina Vukovara, Sarajeva ili bombardovanih mesta Srbije - u stravi zbilje otkrijemo kabalističke zakone egzistiranja. To je lutanje po mozaiku sastavljenom od priča, od Varaždina preko Kragujevca, Korčule, Sicilije, obalom Rajne, kroz Amsterdam, Versaj, po brdu Sveti Viktoar...

Da, to je alhemija imaginarne erudicije, skrovitih znanja, a u nju se upućuje neki privrženik Mira Glavurtića ili Filipa Davida, kao šegrt Mefistofela koji je zaseo za orgulje i nosi nas od povesti do povesti. Taj šegrt može biti neki Olęg iz meteoro-loške stanice ili pak neko treći. Junak ove tvorevine je, ovako ili onako, neko ko je medu nam incognito, pod lažnim imenom ili bez imena. Takav junak skriva se ili pomalja u svitkovima koji padaju s neba, orlovskom poštom, pravo u krilo sveopštem pripovedaču čiji eliptički jezik bi da nas zavede. Mogli bismo pomisliti da se pred nama odvija scenario neke od Borhesovih priča. Mogla bi to biti priča o traganju za Almotazimom, ili o bilo kojem traganju koje se zbiva kao neizvesna avantura od knjige do knjige, od reči do reči, od nejasnog znakovlja do još nejasnijeg, i to priča koja bi da nas pouči o načinu putem kojeg tišina jeste Božje disanje.

Tišina nam je neophodna, i to je krilatica koju sam ja pročitao i koja kao da je potekla iz posvemašnjih muka koje moramo da prominemo u ponoru našeg sveta e da bismo se dokopali nedostupnih planinskih vrhova od kojih počinje kraj tog i svih ostalih svetova. Još jedna igra je okončana, i u njoj su ostale pomešanje sklonosti ka žanru trilerisanja, ka fantastici biblioteke i ka borhesovskoj fantaziji toliko plodnoj proteklih desetleća u srpskoj književnosti. Postoji, rekao bih, izvesni pathos mistifikacije koji okleva izmedu parodije i iluzije, ne odlučujući se ni za mistiku ni za fikciju, nego upravo dopuštajući da upravo ovako izbor padne na ekstatičnu igru rečima, s nadom da će ta igra odgovarati igri sveta, igri stvarnosti koja je, na kraju krajeva, zahvaljujući našoj ludosti, prometnuta u nestvarnost. Možda je to bilo neumitno. I možda je Oleg Tomić, podjednako neumitno, želeo da nadeni pathos predstavi kao svoj ulazak iz incognito-stanja u stanje pune saznatosti, kao uvod sna u javu. Pogledajte i vidite kako to izgleda.

Jovica Aćin
(sa zadnje korice knjige)






#27