Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Korunović, Goran, 1978- = Коруновић, Горан, 1978-
Наслов Manastir / Goran Korunović
Врста грађе др.књиж.облици
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 2023
Издавање и производња Beograd : Kontrast izdavaštvo, 2023 (Beograd : F.U.K.)
Физички опис 144 str. ; 20 cm
ISBN 978-86-6036-214-0 (broš.)
Напомене Tiraž 1.000
Na presavijenom delu kor. lista beleška o autoru.
УДК 821.163.41-32
821.163.41-1

Upustiti se u književni svet Korunovićevog Manastira znači imati smelosti za neposredan susret sa onim strašnim silama i blagim svetlostima kojih se savremeni čovek odrekao, a stvarnost u svom okrilju nije uspela da zadrži. Obrevši se između nekakve „neutešne pomračine” što se spušta na portu i Bogorodice koja, zapaljenog srca, „istrajava u svojoj poseti”, čitalac ne može ni da pretpostavi s čime bi se u narednom koraku mogao susresti. Sve što mu, od stranice do stranice, iskrsava pred očima ne dozvoljava mu da knjigu, a ni oči, zaklopi. Govoreći o bićima koja čeznu da progovore kako bi se spasila, i bićima koja žele da iščeznu ne bi li se oslobodila, autor ispituje prirodu tuge i traga za izvorima ljudske klonulosti. Put koji prethodi ulasku u začudnu lirsku viziju Manastira razotkriva se kao staza varki, dok ono što nastupa s druge strane raskriljenih dveri ne liči toliko ni na stari svet, ni na buduće vreme, već pre svega na novo buđenje. Hoću li se zgroziti, uplašiti i skameniti kad se preda mnom u svojoj slavi i lepoti pojavi ono čega – van snova i priviđenja – ne bi smelo biti? Ili ću prigrliti tog nadstvarnog stranca – koji je čas svetlost, čas stub mraka – prisno kao brata? Korunovićeve pesme i priče nam ne nude odgovore, već prodornom snagom lirske imaginacije dotiču u nama duboko zapretena mesta na kojima odgovori već postoje.

dr Nemanja Karović



U sloju mnogo dubljem od zazivanja i pukog referisanja, nova knjiga Gorana Korunovića je univerzalni, prostorom i vremenom neuslovljeni, mitotvorački govor o čoveku i njegovom svetu. A kako su, kada se ogole, i taj svet i čovek, kao i sam mit, sve strašniji što se u njih dublje zadire, osećajnost i atmosfera ove žanrovski neopterećene zbirke su uvek na ivici košmara, suptilno jezoviti, a jezik, iako odmeren, oslobođen jednoznačnosti i unapred zadatih slika. Umesto toga, između svakog od ovih bajkolikih zapisa, Manastir se u čitanju uspostavlja kao želja da se za svakoga pronađe mesto po meri njegove samoće, mesto koje može postati sklonište.

Ognjen Aksentijević