Detalji predmeta

• Stanje Polovno

KOMPLETNA EDICIJA PLAVA PTICA 102 KNJIGE

Zbirka Plava ptica: knjiga za mlade i stare

Tvrdi povez, zaštitni omot, prošiveno, čirilica, izdanja iz osamdesetih godina XX veka,
KNJIGE SU RAZLIČITE OČUVANOSTI, ODLIČNO OČUVANE KNJIGE S OBZIROM NA GODINU IZDANJA, IMA KNJIGA KOJE NISU NIKADA NI ČITANE A NEKE KNJIGE SU BEZ ZAŠTITNOG OMOTA. NA NEKIM KNJIGAMA JE NA OMOTU IZBLEDELA ŠTAMPA OD BRISANjA, DOK IMA I SREDNJE ILI MANJE DOBRO OČUVANIH
CEO KOMPLET OD 102 KNJIGE.

BIBLIOTEKA PLAVA PTICA KOMPLET - SPISAK KNJIGA:

001 - Rat svetova (Herbert Dzordz Vels)
002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj)
003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj)
004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari)
005 - Vatra (Roni Stariji)
006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud)
007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl)
008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling)
009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling)
010 - Dzeri ostrvljanin (Dzek London)
011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic)
012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic)
013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud)
014 - Veliki Van (Nikolaj Bojkov)
015 - Osvetnik prasume (Zeji Grej)
016 - Kralj duhova (Nikolaj Gogolj)
017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl)
018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London)
019 - Ivan Grozni 1 (Aleksej Tolstoj)
020 - Ivan Grozni 2 (Aleksej Tolstoj)
021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj)
022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj)
023 - Karik i Valja (Jan Lari)
024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji)
025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert)
026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert)
027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels)
028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton)
029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev)
030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri)
031 - Crni gusar (Emilio Salgari)
032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard)
033 - Beli ocnjak (Dzek London)
034 - Gaucov sin (Franc Treler)
035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson)
036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec)
037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok)
038 - Faraon 1 (Boleslav Prus)
039 - Faraon 2 (Boleslav Prus)
040 - Faraon 3 (Boleslav Prus)
041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas)
042 - Zbogom, mojih petnaest godina (Klod Kampanj)
043 - Frankenstajn (Meri Seli)
044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek)
045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek)
046 - Ridji lisac (Carls Roberts)
047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks)
048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks)
049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks)
050 - Tata dugonja (Dzin Vebster)
051 - Kapije vremena (Madlen Langl)
052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj)
053 - Prva ljubav (Beverli Kliri)
054 - Mornar na moru sudbine (Majkl Murkok)
055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf)
056 - Ajvanho 1 (Volter Skot)
057 - Ajvanho 2 (Volter Skot)
058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari)
059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper)
060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del)
061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston)
062 - Marijana moje mladosti (Peter de Mendelson)
063 - Rob Huna (Geza Gardonji)
064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl)
065 - Senka sumnje (Vadim Frolov)
066 - U davno doba (Volter Vandzerini)
067 - Tajna napustenog vrta (Frensis Hodzson Bernet)
068 - Crvenko (Dzim Kjelgard)
069 - Zla kob belog vuka (Majkl Murkok)
070 - Deda, volim te (Norma Foks)
071 - Novi dozivljaji Toma Sojera (Mark Tven)
072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli)
073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli)
074 - Juzna zvezda (Zil Vern)
075 - Drakula 1 (Brem Stoker)
076 - Drakula 2 (Brem Stoker)
077 - U dolini smrti (Karl Maj)
078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin)
079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin)
080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic)
081 - Srce (Edmondo de Amicis)
082 - Sibirski lovac (Karl Maj)
083 - Morski djavo (Veniamin Vahman)
084 - Mala Vju (Anri Troaja)
085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo)
086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo)
087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok)
088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson)
089 - Brodolom Pacifika 1 (Frederik Merijet)
090 - Brodolom Pacifika 2 (Frederik Merijet)
091 - Poslednji dani Pompeja (Edvard Bulver Liton)
092 - Ulica (Mihail Parhomov)
093 - Mladi Serlok Holms (Alan Arnold)
094 - Dozivljaji Simona Bolivara (Vinisao Romero Martines)
095 - Kao... (Ana Somlo)
096 - Batu-Kan (Vasilij Jan)
097 - Lavaredovih pet marjasa (Pol Divoa)
098 - Djavo u Becu (Doris Orgel)
099 - Svedske sibice (Robert Sabatje)
100 - Bela - Ana i Edvard Sifret
101 - Vitez sudbine 1(Majkl Murkok)
102 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok)

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“

Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata.

Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga.

Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima.

Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores!

Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ.
Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta.
Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica.