Pesme u vremenu
Dragan Kolundžija (autor)
Izdavač: Prosveta - Niš
U knjizi "Pesme u vremenu" sakupljene su rodoljubive pesme, nastale u periodu od 1957. do 1998. godine. U pesmama Dragana Kolundžije, pesnika srpske mladosti, srpskih lutanja, stradanja i iluzija preovlađuju tri motiva, tri teme: ljubav, priroda i otadžbina.
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
1998; Broširani povez; ćirilica; 12,5 x 20 cm; 275 str.; 86-7455-395-8;
rasprodato
Tražite polovan / korišćen primerak?
Imate ovu knjigu i želite da je prodate?
Prikaz
01.01.00
Politika
17.03.2000.
PESNIČKI PORTRET DRAGANA KOLUNDŽIJE
Kao rosom umiveni
Juče u podne, u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, razgovor o tri pesničke knjige Dragana Kolundžije, koje je objavila niška "Prosveta"
Pesnički portret Dragana Kolundžije (1938) predstavljen je juče u podne u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu. O knjigama "Pesme u vremenu", "Prozor otvoren na plavo" i "Među svojima u Australiji", koje je objavila niška "Prosveta", govorili su Milomir Petrović, Slobodan Ž. Marković, Miroslav Egerić i Slobodan Rakitić, a stihove su kazivali Olga Savić, Ivan Jagodić i autor.
U knjizi "Pesme u vremenu" sakupljene su rodoljubive pesme, nastale u periodu od 1957. do 1998. godine. U pesmama Dragana Kolundžije, pesnika srpske mladosti, srpskih lutanja, stradanja i iluzija, primećuje Vladeta Jerotić, preovlađuju tri motiva, tri teme: ljubav, priroda i otadžbina.
Mit i istorija
Ljubavne pesme, nastale u periodu od 1954. do 1998. godine, sakupljene su u knjizi "Prozor otvoren na plavo". U ljubavnim pesmama Dragana Kolundžije, ističe Dragomir Brajković, osećanje je čisto, poimanje ljubavi osobeno, dato u širokoj skali, nijansirano.
Knjiga "Među svojima u Australiji" je, u stvari, antologijski izbor našeg pesništva u Australiji. Tu su stihovi i proza Milke Petrović-Stojadinović, Ivana Partića, Andreja Gustava Marčeka, Miloša Manojlovića, Vlada Mančića, Slavka Šparovca Černog, Živorada Jovanovića, Rade Velimirović - Gousteris, Ostoje Savića, Petra Radića, Ljubice Tinter, Ranke Jovanović, Rada Đurića, Radoslava Radovića, Petra Kukića i Dragana Kolundžije.
Slobodan Ž. Marković je juče govorio, pre svega, o rodoljubivoj poeziji Dragana Kolundžije, pesnika koji je učesnik u gradilačkom poduhvatu savremenih generacija da se obnovi, stvori i razvije nacionalna svest. U njegovom četrdesetogodišnjem pesničkom stvaranju izrazit je oslonac na tradiciju, odnosno na mit i istoriju u njoj i na svedočenje u ličnim iskustvima u vremenu koje je proživeo.
U poeziji Dragana Kolundžije, dodaje Slobodan Ž. Marković, najprodorniji i najlepši je vapaj za svetlošću, jer jedino ona svojom kontrastnošću može da potisne crnilo.
Duh bezazlenosti
Čitajući poeziju Dragana Kolundžije, istakao je Miroslav Egerić, izlazite kao rosom umiveni, sa saznanjem da se i opšte, patetične teme mogu kazivati autentičnim glasom. Egerić posebno ističe u Kolundžijinoj poeziji duh bezazlenosti, čari naivnosti, način na koji samo dete izgovara reči: potok, nebo, Vodičevo, Beograd, Jugoslavija...
Kolundžija je, kaže Slobodan Rakitić, sam stvorio mit o sebi, ali isključivo svojom poezijom, svojom fantastičnom odanošću, privrženošću i službi poeziji i ljubavi prema poeziji. Za Dragana Kolundžiju kao da izvan pesme nema ni sveta, ni života, ni istine, i zato će napisati: "Pre poezije nismo živeli".
Z. Radisavljević