Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Mek povez - 95 strana - manji povez
BANJA LUKA 2011
Stanje kao na slikama
R11


Da đaci umeju da odvale urnebesnu glupost, poznato je. Rade to jer ne znaju, jer ne razumeju, jer im je loše ili pogrešno objašnjeno, jer su bili nepažljivi, jer su naopako pročitali ili čuli, jer su pokušali da se vade ne znajući onu mudru kockarsku da kockara majka nije karala što se kockao, no što se vadio. Kazna za neznanje, odmerena po jedinici gluposti, ili njenom intenzitetu, loša je ocena. Uglavnom. Lucidniji profesori zapisuju i pamte provale, poneko objavi knjigu na tu temu, a oni najređi nastoje da razumeju poreklo greške. Predrag Krstić, jedan od najsamosvojnijih filozofa ovdašnjih, a svakako najodvažniji, u svom filozofsko-biografskom prtljagu nosi i pristojan broj godina iskustva srednjoškolskog profesora. Asocijativni filozofski rečnik, knjižica od nepunih stotinak stranica malog formata, spisak je „grešaka“ njegovih učenika, ali znatno više razrada motiva koji su do „greške“ doveli, odnosno, ponajviše, prilika za filozofsku refleksiju koja pokazuje do kakvih nesporazuma, i zbog čega, dolazi kada se filozofiji nevični duh susretne sa filozofijom. Tada poslanica apostola Pavla, recimo, postaje apostolka (sandale) poslanika Pavla, spekulacija (filozofska metoda) postaje špekulacija (novčana transakcija), skepsa postaje sepsa, a skeptičko septičko, dok pripadnici epikurejske škole mišljenja, koja je dobila naziv po svome osnivaču Epikuru, postaju, da prostite, epikurci. Možda i najurnebesniji nesporazum događa se sa rečju redukovati, koju su učenici razumeli u značenju „zatvoriti“, zbog toga što su bili navikli na redukovanje gasa ili vode, dakle zatvaranje dovoda gasa ili vode, ali i zato što su redukciju, svođenje, mešali sa nekada slavnom reči „restrikcija“, ograničenje (da podsetimo one mlađe: restrikcije struje bile su redovno stanje u neprežaljenom socijalizmu, kada smo, u mraku, satima džonjali uz voštane sveće, sve na polzu otadžbine… danas po ceo dan, čak i zimi, imamo struju, pa nam opet nešto fali). Sve pobrojane „greške“, računajući i hotimično izvrtanje reči, poslužile su Krstiću da, na sebi svojstven način, s puno humora i jezičkih preokreta, rečenicom dugom i vijugavom (koja se, gdegde, teško probija kroz sopstvenu kitnjastost), zavrti filozofsku terminologiju, odnosno fizolofsku termitologiju i izbaci nas iz samozadovoljne ravnoteže utvrđenog znanja. U veštom kombinovanju elementarnih filozofskih koraka, brzih etimologija i genealoških operacija, filozof-profesor nastoji da pronikne u to otkud greška baš na mestu na kojem je napravljena (ukoliko je uopšte reč o grešci, a ne o zavitlavanju), a da se, pritom, ne zadržava na olakim objašnjenjima i opštim mestima po kojima su učenici – polaznici, kako to suzdržano-aristokratski piše profesor – uglavnom napaljeni magarci koje ne zanima ništa drugo do sex (naravno da ih zanima sex, ali to je так нормально; videti odrednice perverzija, epikurac, stojci). Polaznici su, po ovom osetljivom, obrazovanom i duhovitom profesoru, bića mogućnosti koja pokušavaju da dopru do jezika kojim bi izrazila nešto od svojih muka i svojih radosti. U veoma svedenoj, ali živoj igri pojmova, Krstić ne prestaje da krnji velike blokove kakvi su znanje, duhovnost, celina, jedinstvo, ozbiljnost, doslednost i da, njima nasuprot, afirmiše raznovrsnost, fragmentarnost, izmeštenost, duhovitost, intelektualnu odvažnost, igru.

Predrag Krstić je ispisao u osnovi nežnu, humorom obeleženu, na neobičnoj ideji sazdanu knjigu koja se obraća kako stručnjacima tako i radoznalim čitaocima. Da stvar bude zanimljivija, Asocijativni rečnik tek je nacrt onoga što bi, ako autor bude imao snage, jednoga dana mogla da postane, obimom, sadržajem i izvedbom, knjiga zamašne filozofske nosivosti. Od najsamosvojnijeg filozofskog autora ovdašnjeg to se i očekuje.