Detalji predmeta

• Stanje Polovno

5 Knjiga - Beletristika

1. Ivo Andrić - Jelena, žena koje nema
Tvrdi povez
Još od davne 1962. godine ovaj prozno-poetski triptih je jedno od najomiljenijih štiva današnjih čitalaca. Pripovedačka magnovenja vode čitaoca putanjama svetlosti i treptaja i otkrivaju suštastvo same njegove imaginacije i stvaralaštva. Kroz večito iščekivanje Jelene, pripovedač teži ka stvaranju, kao onom metafizičkom koje životu onoga kojeg nazivamo stvaraocem zapravo daje pravi smisao. Njegova večita potraga za poetskom misli, za stvaralačkom ispunjenošću je otelotvorena u Jeleni koja ga čudesno pohodi u očekivanim, ali i u sasvim neočekivanim prilikama. Dok postoji Jelena, postoji i sam pripovedač. Samo da ne prestanem da je iščekujem, reći će pripovedač na kraju. Nestanak mašte i poriva za stvaranjem za pripovedača znači umiranje samo. Jače i očiglednije nego ikada, Ivo Andrić ovim delom ispoljava svoju poetsku i filizofsku misao, razotkriva svoje suštastvo.

2. LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ - ANA KARENJINA 1
IZDAVAČ: PROSVETA RAD BEOGRAD
STRANA: 579
Godina izdanja: 1978.
Jezik: Srpski

3. Onore de Balzak - Rođaka Beta
Tvrdi povez
Ovaj roman govori o raspusničkom životu Parižana. Roman nam prikazuje kako izgleda život jednog starca koji živi bludničkim životom. On spava sa Valerijom, i izdaje Adelinu, koju, posle, ubeđuje da i dalje voli; ali izdaja je izdaja. Ona to ne može da probeli, a opet ga, kao i neke žene i dalje voli; to je neki ženski nagon da voli čoveka s kim je toliko bila dugo u braku.
Roman daje presek porodičnih zbivanja u ono, piščevo vreme. Mnogi muškarci lagali su i varali svoje supruge, da bi uživali u nekim zadovoljstvima za jednu noć. Nisu ni slutili da su njihove supruge zbog toga razvratničkog života živele teško, sa svojim psihološkim problemima.
Ali, Valerija isto tako živi razvratničkim životom samo na nešto drugačiji način. Čestorici ljudi, između ostalog, i jednom Brazilijancu, nekom grofu, ona govori da je zaljubljena u njih; svima tepa, prema svima se odnosi kao sa svojim budućem mužem. Kako je to moguće? Moguće je. Ta žena je vešto kontrolisala svojom lepotom ali i lukavstvom četvoricu muškaraca, čija je sudbina zavisila od nje. Zato je Balzac posve obiman pisac. Porodica o kojoj Balzac piše na kraju se potpuno raspada. To nije ni finansijsko propadanje, a ni preterano duhovno. To je propadanje zbog izdaje, laži, prevare. Takav život vodile su mnoge visoke ličnosti Pariza, a Balzac je to sjajno prikazao. Rođaka Beta, koja je u početku bila malo osvetoljubiva, bilo je odista žao zbog svega toga: ona je htela da pomogne, od sveg srca, iako je potekla iz ne tako bogate sredine.
Balzak je, ovim romanom, prikazao lažnu ljubav, a sa druge strane, da bi postigao efekat što tragičnije priče, uveo je u roman ljude pune dvoličnosti, vlastoljubivosti i samoživosti. Sam pisac kaže: "Razvratnici, ti kopači zlata, krivi su onoliko koliko i drugi zločinci koji se kažnjavaju strože od njih." To znači da on smatra da su razvratnici razbojnici koji uporno pljačkaju ljudski moral, dostojanstvo i poštenje. To su ljudi kojima ljubav, istinska ljubav, koja podrazumeva i međusobnu toleranciju i poštovanje, ništa ne znači. Kroz likove koji u sebi imaju ljubavi, ali neotkrivene i samim tim zapostavljene, Balzac pokazuje da je razvratnički život bio i da će uvek biti. Zato je ovaj roman, između ostalog, i poruka ljudima da upoznaju sebe i svoju ličnost, svoje potrebe i zadovoljstva, i da se sami sebi otkriju. No, vratimo se ipak na glavnog lika: ko je rođaka Beta?
To je gospođa od svojih 40 - tak godina. Njoj pomaže baron na zahtev Adeline: kako finansijski tako i porodično. Beta potiče iz ne tako bogate sredine; ona je obična radnica, ali vrlo mudra i bistra žena. Umela je svakoj ličnosti da se prilagodi i da svakog čoveka otkrije iznutra. Ipak, ona se pomirila s tim da bude niko i ništa, dolazila je često kod barona i baronice u kuću. Njen ten je oštar, to je jaka i stabilna žena, često svojeglave prirode. Vrlo je zanimljivo da Betu, kao centralnog lika, ne interesuje sjaj, bogatstvo, slava. Ali, počinje da poprima buntovan duh kada je njena sestričina pita da li ima svog dragana. Lizbet, koja se osećala uvređeno, jer nije znala da li nju umetnik Venceslav voli iako mu je pomogla i izvukla ga iz duševnih patnji, finansijski mu pomogla i odvela ga na put slave, htela je da pripremi osvetu. Njena sestra od strica živela je u raskoši; odevala se po modi i živelu je u punom sjaju, dok su se prema rođaci Beti odnosili sa poštovanjem, ali često i sa nipodaštavanjem. Beta je živela običnim životom, ali, ne dozvolivši da duhovno bude uvređena i da se pogazi njeno častoljublje, ona je odlučila da pripremi osvetu; htela je, da bar jednom, gleda kako upravlja celom tom porodicom u onom teškom času. Osvetu je počela da sprema onog trenutka kada joj je setričina otela Venceslava, prema kome je ona gajila istinska i najdublja osećanja. Ona, obična radnica, imala je pravo da voli jednog čoveka i da se bar njime hvali kako će joj biti muž. Ali, porodica o kojoj Balzak piše, to je porodica bez svog dostojanstva; to su ljudi koji su Betu prividno voleli, a da nisu odista znali zašto je vole. To je još jedan razlog zašto se ova porodica raspala. Rođaka Beta je jak lik koji je potrebno detalj po detalj psihološki analizirati.

4. Dobrica Ćosić - Stvarno i moguće

"Ima li izlaza i spasenja? Ako na to sudbinsko pitanje može da se odgovori, pisac ovih redova hoće da veruje: ima! Ali, smatram: naši izlazi iz bespuća i naša spasenja iz nesreća koje svakim danom bivaju sve mučnije i nepodnošljivije, izuzetno su teški i dugotrajni. Vidim ih samo u slobodi, demokratiji, toleranciji; vidim ih u nastajanju pluralističkog političkog razuma, u stvaranju novog, savremenog i društvenog i nacionalnog programa, utemeljenog na vlastitom istorijskom iskustvu i pozitivnim tekovinama moderne civilizacije i njenim evropskim smerovima."

Dobrica Ćosić

14. septembra 1988.

5. Mirjana i Toplica Milošević - Dušu Prostirem tebi (Zbirka poezije)
73 str. Odlično stanje