Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Iz recenzija i prikazâ knjige Beket: čovek i delo Borivoja Gerzića

- prva biografija Samjuela Beketa na srpskom jeziku (342 str.), objavljena je u Beogradu, decembra 2019. (izdavači: Zlatno runo & Milstone, Beograd)
- knjiga je 2020. ušla u najuži izbor za Vitalovu nagradu i najuži izbor za Nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju nefikcijsku knjigu u 2020.


„Gerzićeva biografija Beket: čovek i delo rađena je brižljivo, sa osećanjem punog poštovanja za pisca i diskretnim odnosom prema njemu kao nekom ko, s jedne strane, ima divovsku umetničku snagu, pronicljivost i intuiciju da prodre u suštinu ljudske egzistencije, dok sa druge strane ostaje samo čovek, nesavršen i poročan, sa slabostima kao i ljudi čije najtamnije strane proučava. /…/ Beketova biografija pisana je po preciznom rasporedu: u segmentima su date godine važne za život i stvaralaštvo ovog pisca i bitni meseci u njima. /…/ Dodatna vrednost ove knjige jeste u tome što je njen autor, paralelno sa zbivanjima u Beketovom životu, mapirao sve najvažnije što se u tom periodu dešavalo u svetu i, s razlogom, u našoj zemlji, bivšoj SFRJ. Tako će se čitalac podsetiti ne samo nastajanja umetničke avangarde već i političkih i društvenih događaja od (izdvajamo nasumice) oslobodilačkog pokreta Irske, dolaska Hitlera na vlast, Staljinove smrti, osnivanja NATO i Varšavskog pakta, otkrivanja strukture DNK, sletanja Nila Armstronga na Mesec, ali i Andrića, Crnjanskog, Dubrovačkih letnjih igara, Sterijinog pozorja, Bitefa. Jednom rečju, u biografiji Beket Borivoja Gerzića pred nama se otvara političko-društveno-kulturno-istorijska mapa Evrope i sveta, u kojoj je neizbrisivo ime Samjuela Beketa.“

Anđelka Cvejić, Novi magazin

֎

„Najbolja biografska knjiga koju sam čitao.“
Miljenko Jergović

֎

„Gerzića zanima kako Beket, koji je čitav život posvetio pisanju o ljudima bez porodice, imovine, porekla i imena, te skitnicama, napaćenima i očajnicima, postaje zvezda, ikona književnosti, pop-kulture, pa čak i najspominjanije ime na Guglu od svih dramskih pisaca 20. veka. Iako svestan nemogućnosti da se napiše celovita, ultimativna biografija i iz nje isključe autorovi subjektivni stavovi, Gerzić će ipak pokušati da se distancira od ’ličnog Beketa’, najpre samom formom ove knjige, koju je načinio fragmentarnom, a kao osnovni reper su mu poslužile godine. U njoj se, dinamično i zanimljivo, gotovo iz časa u čas, prate 83 godine Beketovog života (1906-1989). Iako ovo delo od romansirane biografije deli korak, Gerzić ga se odriče. On ne iznosi ništa radikalno novo, već ’samo’ brižljivo odabrane činjenice, neretko protivurečne, raznorodna i oprečna tumačenja Beketovog lika i dela, a sasvim diskretno i sopstvena. Beket: čovek i delo nastaje na osnovu inostranih Beketovih biografija, sabranih pisama u četiri toma /…/, brojnih knjiga, članaka i studija o Beketu, kao i njegovog obimnog umetničkog opusa. Povezivanje raznolikog sadržaja, kao i zaključke, autor biografije o Beketu ostavlja čitaocu, koji je ujedno i poslednja destinacija ove potrebne i inspirativne knjige.“

Milena Đorđijević, Politika

֎

„Zgusnuto remek-delo.“

Nikola Šuica

֎

„Studije iz književne antropologije dospevale su do nas uglavnom u prevodima na srpski jezik. Gerzićeva studija o Beketu čoveku, njegovom delu, vremenu i prostorima – stvarnosnim i književnim – uzdiže se iznad ove konvencije. Stroga i iscrpna u detaljima, ova dokumentarna psihobiografija više je od događaja za poštovaoce avangardnog teatra i beketovske filozofije življenja – ona u jednu posustalu kulturu (i u načelo kako jeste) vraća poverenje.“

Gordana Đerić

֎

„Preporučujem knjigu Beket: čovek i delo Bore Gerzića.“

Srđan Valjarević

֎

„’Kako je, na kraju, neko ko je čitavog života pisao o skitnicama, ometenim, napaćenim „bezobličnim gomilama živih buktinja“, o ljudima bez imovine, porodice, porekla i imena – koji se potucaju u neprijateljskom svetu, mrmljajući reči koje (na prvi pogled) nemaju mnogo smisla – za života postao „zvezda“, „globalni umetnik“, ikona pop kulture i književnosti 20. veka?’ Ovo pitanje je sebi i nama postavio pisac i leksikograf Borivoj Gerzić, i odgovorio na izvanredan i za našu kulturu (koja grca u olakim improvizacijama i vekovnim stereotipima) jedinstven način. Njegova knjiga integralno obuhvata ne samo život i delo velikog irsko-francuskog pisca, kritičku recepciju u različitim stvaralačkim fazama, nego i kontekst stoleća, kulturološke paralele i slom dveju propalih utopija – fašizma i komunizma. I odmah da izbegnem zabunu: ova knjiga se ne obraća samo akademskoj javnosti i profesionalnim pratiocima književnosti i umetničkih avangardi (i oni, naravno, imaju šta da doznaju iz ove temeljne knjige, ako su dovoljno radoznali). Ona se čita kao roman, sa mnogo junaka (pozitivnih i negativnih), na podlozi vremena koje osećamo kao niz izazova.
Sa zapanjujućom temeljnošću, Gerzić je obuhvatio tri opsežne kritičke biografije Samjuela Beketa iz pera Dirdri Ber, Entonija Kronina i Džejmsa Noulsona, četiri kabasta toma prepiske (sa 15 hiljada pisama i razglednica), mnogobrojne studije i kritičke radove. Podrazumeva se da su u podlozi svega Beketovi romani, proza, drame, radio-drame. Neki Beketovi saradnici, izdavači, pisci, reditelji, kritičari, ostavili su zapise i svedočanstva o njegovom delu i stilu života. Samo deo te građe našao su u koricama ove knjige, koja nema podeljena poglavlja, već se kreće od dana rođenja (1906), do smrti (1989), koja se gotovo u dan poklopila sa padom Berlinskog zida i slomom Čaušeskuove diktature u Istočnoj Evropi. /…/ U knjizi postoji i obilje neverovatnih fotografija, foto-dokumenata, sve da nas vrati u jedno vreme kad su se kalili velikani.“

Milan Vlajčić


--- 21.12. 10:36 prodavac je promenio načine slanja ---


--- 21.12. 10:37 prodavac je promenio načine slanja ---