Detalji predmeta

• Stanje Polovno

GRIČKA VJEŠTICA DVORSKA KAMARILA MARIJA JURIĆ ZAGORKA

promo cena

-Tvrd povez.
- Izdanje 1976 godine
- 397 strana

-dobro ocuvana ,ima salotejpa na 1/2 hrbata ,biolo je napuklo ,pa je spojeno ,ojacano
- ima zutih tackica na bokovima knjige ,malo i u unutrasnjosti na stranicama uz korice
-na zadnjoj korici u unutrasnjosti ima malopisanja hemijskom olovkom

Марија Јурић Загорка (Неговец крај Врбовеца, 2. март 1873. - Загреб, 30. новембар 1957)[1] била је хрватска књижевница и новинарка

Била је прва професионална новинарка и најчитанија хрватска књижевница. Дјеловала и једно вријеме уређивала Обзор. Покренула је и уређивала Женски лист, први хрватски часопис за жене, и Хрватицу. Борила се против друштвене дискриминације, мађаризације и германизације, као и за женска права. Потпора у књижевности и новинарском раду био јој је Јосип Јурај Штросмајер, који ју је наговорио на писање романа. Писала је романе намијењене широј публици у којима испреплиће љубавне приче с елементима националне историје. Нека њена прозна дјела су драматизована и екранизована.

Биографија
Родила се у селу Неговец крај Врбовеца у имућној породици власника великог имања барона Рауха. Иако доброг имовног стања, породица у којој је било четворо дјеце, живјела је, како то сама Загорка свједочи, прилично несрећно. Пучку школу је похађала у Вараждину и Загребу. Након шест година школовања у загребачком Самостану милосрдница, Загорка одлази из Загреба. Коначно ће се вратити тек након седам година, да би ту доживјела дубоку старост и умрла 30. новембра 1957.

Новинарска каријера Марије Јурић Загорке почиње са анонимним текстом „Један минут” у загребачком Обзору, након чега је на препоруку бискупа Јосипа Јурја Штросмајера, постала чланица уредништва тога листа. Од представника штампарије Загорка је пак чула врло неповољну реакцију: „Новинарско звање је искључиво мушко, а Ви баш ни по чему немате способности за то. Ко хоће писати у Обзору мора бити неко.” Загорка се цијелога живота жестоко борила да докаже како она јесте „неко". Извјештавала је о политичким збивањима, из Парламента, била дописница из Будимпеште и Беча. Активно је судјеловала у политичким борбама, била гласна и оштра противница мађаризације и германизације. За вријеме утамничења двојице уредника Обзора 1896. сама је уређивала лист. Покренула је и уређивала први лист у Хрватској намијењен искључиво женама, и тако назван - "Женски лист" од 1925. до 1938., затим "Хрватицу". Упркос томе стално је била изложена подсмијеху и понижењу.

Код читалаца, Загорка је била веома популарна. Можда баш због тога нису јој биле склоне неке тадашње књижевне величине, нпр. Ђалски, који је њена књижевна остварења називао шундом за краварице. А замјерке је налазио и њену новинарском раду. Своје романе, у којима је показала посебну вјештину приповиједања, који су је учинили првом хрватском ауторком литературе за широке масе, почела је писати, баш као и новинарске текстове, на наговор бискупа Штросмајера.

Испреплићући интригантне, углавном љубавне заплете, и националне теме остварила је низ фељтонских романа који су објављивани углавном као додатак Обзора. Читаоци су жељно ишчекивали сваки наставак Гричке вјештице, Пламених инквизитора, Гордане, Јадранке, Кћери Лотршћака, Кнегиње из Петрињске улице и других Загоркиних опсежних романа у којима је створила велику галерију романескних ликова.

Критика је није цијенила, а чак ни сама Загорка није баш похвално мислила о својој литератури. Тек у новије вријеме може се говорити о примјеренијој пажњи која се даје њеном дјелу. Можда је свијест о Загоркиној вриједности понајбоље изразио књижевник Павао Павличић који у „Писмима славним женама” каже: „Ви сте уранили у свему, и можда би тек ово било право вријеме за Вас.”

Дјела
„Кнегиња из Петрињске улице"
„Гричка вјештица" - циклус од 7 романа (Тајна Крвавог моста, Контеса Нера, Маллеус Малефицарум, Супарница Марије Терезије I, Супарница Марије Терезије II, Дворска камарила, Бунтовник на пријестољу) (1912)
„Кћи Лотршчака"
„Пламени инквизитори"
„Гордана"
„Републиканци" (1924)
„Витез славонске равни"
„Јадранка"
„Робље" (1899)
„Камен на цести" (1937)