Detalji predmeta

• Stanje Polovno

JAN POTOCKI

RUKOPIS NAĐEN U SARAGOSI 1 i 2

Prevod i predgovor - Stojan Subotin

Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd

Godina - 1988

XXXVII + 394 + 360 strana

20 cm

Edicija - Srpska književna zadruga SKZ

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


"Rukopis nađen u Saragosi" poljskog grofa Jana Potockog (1761-1815), iako pisan na isteku 18. veka, i dalje uzbuđuje čitaoce svojom (post)modernošću. Potocki - književnik, avanturista, arheolog i etnolog - za života je bio poznat po čuvenom letu balonom s gospodinom Blanchardom. Još uvek nisam pronašao objašnjenje zašto je pao u depresiju i izvršio samoubistvo 1815. godine.

U "Rukopisu nađenom u Saragosi" pratimo avanture vojnika Alfonsa fon Vordena, koji luta Siera Modenom u Andaluziji i, usput, ispreda priče onih koje sreće usput. On je mladi španski oficir na proputovanju kroz oblasti punih duhova, vampira i svakojakih bezimenih užasa. Alfons ignoriše savet da ne ide kroz tu oblast, a on, kao za inat, krece na put sa dvojicom sluga, koji ga već na početku romana napuštaju i ostavljaju samog u pustoj i polusrušenoj krčmi. Rekli bismo: mladost-ludost. Možda zbog toga što nije večerao, ali te noći on usni prvi od mnogih bizarnih snova prepunih vizija koje se ponavljaju kroz ceo roman (Potocki je pravi majstor da poveže lukavstvo jezika i lukavstvo sna.) U tim snovima se pojavljuju dve prelepe sestre, Mavarke, koje, ni manje ni više, nego tvrde da su mu rođake. Ipak, pre će biti da su one prilike oživelih leševa dvojice bandita, obešenih na vešalima koje je Alfons na putu video. Kakvu menažeriju likova stvara Potocki i ko sve ne tumara stazama i bogazama romana: ludaci, razni banditi, Cigani, dosadni pustinjaci...

"Rukopis nađen u Saragosi" je sličan Bokačovom "Dekameronu" ili Pričama iz hiljadu i jedne noći: svaki numerisani dan se sastoji od priča unutar priča koje su povezane likovima. Potocki je erudita i lako pevezuje antičku legendu o Lamiji sa gotskim hororima, a šta tek reći o erotskim epizodama: Alfons stalno vidi sebe u krevetu s dve rođake, koje su, da napomenemo i to, na početku romana nosile pojaseve nevinosti, a već na polovini knjige su ih se otarasile. Šta je Potocki hteo da nam kaže u pripovesti o incestoidnoj lezbejskoj vezi među sestrama? U romanu nema "masnih" detalja, čitaocu je po volji koliko će se u mašti razmahnuti."


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

The Manuscript Found in Saragossa