Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

KONSTANTIN KONSTANTINOVIČ VAGINOV

SABRANA DELA

Pogovor - Duško Paunković i Zorislav Paunković

Prevod - Duško Paunković i Zorislav Paunković

Izdavač - Paideia, Beograd

Godina - 2006

778 strana

20 cm

ISBN - 86-7448-341-0 978-86-7448-341-1

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
JARČEVA PESMA

POSLOVI I DANI ANDREJA SVISTONOVA

BAMBOČADA

HARPAGONIJANA

MANASTIR GOSPODA NAŠEG APOLONA

VITLEJEMSKA ZVEZDA

PESME I POEME 1919-1923

PUTOVANJE U HAOS
Protùtnja stepom tabun sed i plah
Ne protrese još Jerusalim
Nad gradom zora trubila je zvuke trusne
Zaposele su magle ružičaste rupe“
Iz naših očiju zelenih cveta cveće
Navuče Isus kapu dvorske lude
Vetre, udaraj po liri
Na nebu biće zvezde karo
Već sivi dim se uvlači kraj stakla
Kopni svetionik, ćuti

OSTRVA (1919)
Povucimo se na ostrva Izrođenja
Nežan je miris dlanova tvojih
U tvome oku danas zjapi jaz
Na keju
U mirisima negdašnjim, gde pliš i zlato
Kô oko mesec nalio se krvlju
Postoje čudni sagovi gde šare nisu jasne
Kafana u poprečnoj uličici
Daleko od mećava tvojih
Na palubama Lutajućeg Holandéza
Zaćúta li već prokleti orgánac?
Peterburžani
Uz zahvalnost za šaš, i za sneg, i za led
U veče žuto kao zrelo klasje

PETERBURŠKE NOĆI
Okrénuh se i gledam oko sebe:
Zatreperila su opet u tvome oku krila
U oku Arapina - noć, planine
Kraj dragih nogu mletačkih skulptura
Okrenuće se zvezde neba palog
Jasike će u žuti vazduh da bace
Grešno nebo s Vitlejemskom zvezdom
Plavi, plavi vetar u telu
Neka je sirova postala moja duša
Sa Antiohijom u prstu gledah ulice
Ja srce nasapunah - neka me ne boli
Ponovo je jutro Ponovo je parče zore na hartiji
Trči noć po polju
Svaki prst tvoj - umrli je grad
U biserima slanim mirno spava more-
Spi u vedama tvojim od zlata“
Doletela je noć na tvoje vede
Natkrilio je sobom mnogo puta
Na prozoru je opet zov Madagaskára
Na trgu nepreglednom kamin gori
Tumaram sâm med rozima Urala
U gorskim kopovima buka, cik i grom
On nije umro ispod lune koja sja s visina
Probudih se i zapinjući krenuh preko zida
U mom prstu svetluca Vitlejemska zvezda
U mojoj ruci podignutoj noć se tamom puni
Potamnelo je more i po njemu plovi brod
Ja na Karpovku dođoh da zvezdama utvrdim broj
Okrenuo se prolaznik i stao
Dogorelo si sunce milo
Peterburški zvezdočatac
U ustima je svakom susedova noga…
Bulevari su postali uzani posle prasketanja sunca
Ipak volim hladnjikave žalosne zvezde
Ridokoso sunce, ka tebi ja ruke dižem
Mladić
Ne mogu sini Neve svrći jaram
Ne, ne volim ja suton, nastavimo šetnju Lido
Ja živim kao pustinjak, Ekaterinin kanal broj 105
Da l' pamtiš obli dom i buku ekipaža?
Ja ipak prost sam kao drvo sred Pompeje
U telu umor ravnima se skita
Pa ipak nisam živ pod krunom Apolona
Med snegovima belim stojim go
Bikovi gvozdenih čela, tankòrune koze
Hvala tebi, Apolone, hvala!
Aladinova lampa mirno spi pod ražju
Tanjirom plove otomanske barke
Umotaj u bombonin omot
Ja skinuh čizmu i zamenih je za zvezde
Na drumu ona sedi, nudi neku robu
Komadić noći mletačke je probio mi grudi
Noć na Litejnom
I Ne leži užas ljubavi u smrti poljubaca
II Moj bog je truo ali još je mlad
III Samo udara vetar o prozorske kapke
IV U pernatim su oblacima iste strune slave
V Noć se skupi kô duga izgorela sveća od voska
Poema kvadrata
U noći trčim iznad Finskog druma
Umetnost
Ja cele prirode zamenih divni zveket
Sred mnogih bajoslovnih noćnih skitnji
Kô starorimska borna kola
Šumòri Rodos, Aleksandrija je budna
Do peščanih nanosa tvojih
Zavoleo sam okomite stene
U gradskim naseljima gde je mladost tekla
Kô snažni bik što probija fasade
„Pod plaštom zvonke noći, pored trubnih grla
Pomalko meda, bibera, vrbéne
Mi Zapada smo poslednji ostaci
Finska obala
1 Kô galeb kriči noć i udara u staklo
2 U grudima mi tuce dana máha srce
3 Ne vuče mene priroda ka sebi jarka
4 Šarolik beše život moj
Za raskoš mi smo rođeni i slavu
Ja nisam čovek: ode sve i posta jasno
Ja, draga, utelòvih vapaj noći
Uz buku rata grobni tat
Dok besni rat, u sobi bez stakala
U magli sâm, sred razgranatih zgrada

PESME I POEME 1924-1926
Poeta spi kraj probuđenog mora
O, lepo je u čempresovoj senci
Psiha (Spi bračni pir u veljem mrtvom gradu)
Grigoriju Šmerelsonu
O Bože, od mog omotača
Od reči ženskastih izvijaju se réci“
Sred nesrećne epohe, zle
U odeći od starih reči
U tamnici od noći pesništvo je poklon
Sve više podiže se tama medna
Pustinjaci
Hirovit nestalan trenutak
Anaharsis
Ne teži umetniče k savršenstvu
Koliko godina se pretvarah u eho
Da, cele godine sam merio
Raznovrsna se hrpa ljudi
On mislio je: eno traga umetnosti
1925 godina (Poema)
Gavran
Na lesu stoji Prokna
Još jednom prividela mi se ljubav
Nad ulicom korakom spešnim
U zemlji bezglavoj, u određeni čas
Euridika
Psiha (Vekòvečna mladost je ljubav)
Pod svetlošću dnevnom se tebi
Ja nisam tragao za ispunjenjem
Noć
Na stepeništu kao šaman
Anđeo noćni lupka, žuri
Zvuk O po ulicama juri
Muzika
Za noću neka noć se sleže
Dva jarka pokrivača
Helenisti
Pobéle mrak, u sobi osta“
Sa litice do brega
Nije azurna kiša
Bulevar drhti, baca svetlost…

PESME I POEME 1927-1934
Ja postao sam providna forma
Pesma reči
Stihovi iz romanaJarčeva pesma
1 Gde se krijete, svetle očice
2 Zavrteo se svet u krugovima divnim
3 U beskraj odleti
Lenjingradska noć
Kô snoviđenje glad i rat
U mladosti Firenca nam je sjala
Rečenice od cedi
Tope se zgrade Smejući se, ljubav gre
Ukrašavanje obala

ZVUKOLICI
Zamrzeo je sebe, izašao van
U muzici, onako prazan
Kô talas il' sirena
Crveni dan se kao nos
Smanjivao se svakog leta
Ne čini poludivlja proza ukupnu lepotu
Kovitla se beskrajno jutro
Na keju odsev zore blêdī
U velikoj patnji
Pevuši vila, stoji čam
Probudio se zvukolik
Sa tugom prođe mu kroz glavu
A svaka godina, kô lišće ispod nogu
Noćno pijanstvo
Glas
Pred Revolucijom se moćnom
O divna Psiho
Narcis
Oči zlatne
Od mladosti on oprosti se svoje
Iz zgrada cele noći svetlost veja
Na ljubav mladu falsifikati liče jako
Kentauri su nova pokolenja
Savijao je morski vetar mušmule i palme
Južna zima
Posmatrao je ljudski val, i osetio bol
Ja zastadoh pod gradom žirova, u hladu
Lenjingrad
U paklu predivna su sela

DUŠKO PAUNKOVIĆ - Napomene uz prevod pesama
ZORISLAV PAUNKOVIĆ - Književno delo Konstantina Vaginova
Fotografije


"Vaginov sažima problematiku velike ruske književnosti i preispituje je na različite načine u poeziji i prozi u novim okolnostima, nastalim posle revolucije. Rusku revoluciju on doživljava kao veliki civilizacijski prelom i zabrinut je za sudbinu klasičnih kulturnih vrednosti. Njegovo delo predstavlja uspešan spoj modernističkog i tradicionalnog i, po nekim mišljenjima, jedinstveno je u istoriji svetske književnosti. Kao granični pisac, Vaginov se bavi temom prelaznog i prelomnog doba koja ima i šire značenje od vremnskog okvira ruske revolucije. Otkako je ponovo otkriveno šezdesetih godina dvadesetog veka, njegovo delo suštinski utiče na rusku nezavisnu kulturu, a u najnovije vreme i na novu rusku književnost. "



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.