Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Noć na galaktičkoj železnici - Kenđi Mijazava

Izdavač: Tanesi, 2023
mek povez
122 strana
latinica
format 20 x 13 cm

NOVA knjiga!

Roman Noć na galaktičkoj železnici govori o fantastičnom putovanju dva druga, Đovanija i Kampanele, na takozvanoj „galaktičkoj železnici”. Električne veverice, naddimenzionalne vozne karte, svemirski fosili – ovaj roman može se smatrati i pretečom japanske naučne fantastike. Međutim, on je pun simbola tako postavljenih da teraju čitaoca na interpretaciju.

Kako razumeti očiglednu hrišćansku simboliku kad se uporedi s Kenđijevom predanošću budizmu? Šta predstavljaju putnici i druge ličnosti koje Đovani i Kampanela susreću na putovanju? Šta predstavlja sama galaktička železnica?

Jedino što se pouzdano može uočiti jeste sličnost sveta u ovom romanu i Kenđijevim pesmama. Kvaternarni prostor kome pripada železnica isti je onaj u kome svoje logičke „propozicije” predstavlja lirsko ja u pesmi „Mentalna skica”. „Perspektivni univerzitetski profesori” koji iz najviših slojeva atmosfere kopaju zaleđeni azot neodoljivo podsećaju na onog zauzetog profesora kog junaci sreću na Pliocenskoj obali. Pa ni Kenđijeva najpoznatija pesma „Ni po kiši, ni na vetru...”, koja se jasno razlikuje od onih iz „nadrealističkog” kruga, ne može se iz ovog poređenja izostaviti. Njena ljubav i humani¬zam kao da govore kroz Đovanija kad poželi da izgori poput sazvežđa Škorpije samo da bi „usrećio svakoga”...

Kenđi Mijazava (1896-1933) rođen je u prefekturi Ivate kao najstariji sin Seiđiroa, trgovca i vlasnika zalagaonice, i majke Ići. Deda s majčine strane bio je jedan od najbogatiih trgovaca u njihovoj oblasti, zbog čega je Kenđi čitav život osećao grižu savesti. Diplomirao je 1918. godine na školi agrikulture u Morioki sa odličnim ocenama, ali dolazi u sukob sa ocem, koji je želeo da ga Kenđi nasledi u trgovačkom poslu. Kenđi počinje da piše svoje prve pesme i bajke. Krajem 1921. godine postaje profesor u školi agrikulture u Hanamakiju. Napušta školu i seli se na jedno od imanja koja su pripadala Mijazavama i počinje da obrađuje zemlju. Iste godine osniva privatnu školu i društvo, kroz koje pomaže seljacima u okolini i uči ih agrikult¬ri. Naposletku, usled teškog fizičkog rada, 1928. godine se razboljeva i vraća u porodični dom. Od tada pa do smrti, Kenđi se posvećuje pisanju i prepravljanju ranijih dela. U ovom periodu nastaje i njegovo najpoznatije delo Noć na galaktičkoj železnici.

Izdavačka kuća Tanesi objavila je klasično delo japanske fantastike, roman Noć na galaktičkoj železnici Kenđija Mijazave. Roman je napisan 1927. godine, a objavljen je posthumno sedam godina kasnije. Prema tom delu 1985. godine snimljena je istoimena anima.

Roman Noć na galaktičkoj železnici“ govori o fantastičnom putovanju dva druga, Đovanija i Kampanele, na takozvanoj „galaktičkoj železnici”. Električne veverice, naddimenzionalne vozne karte, svemirski fosili – ovaj roman može se smatrati i pretečom japanske naučne fantastike.

Međutim, on je pun simbola tako postavljenih da teraju čitaoca na interpretaciju. Kako razumeti očiglednu hrišćansku simboliku kad se uporedi s Kenđijevom predanošću budizmu? Šta predstavljaju putnici i druge ličnosti koje Đovani i Kampanela susreću na putovanju? Šta predstavlja sama galaktička železnica? Jedino što se pouzdano može uočiti jeste sličnost sveta u ovom romanu i Kenđijevim pesmama.

Kvaternarni prostor kome pripada železnica isti je onaj u kome svoje logičke „propozicije” predstavlja lirsko ja u pesmi „Mentalna skica”. „Perspektivni univerzitetski profesori” koji iz najviših slojeva atmosfere kopaju zaleđeni azot neodoljivo podsećaju na onog zauzetog profesora kog junaci sreću na Pliocenskoj obali. Pa ni Kenđijeva najpoznatija pesma „Ni po kiši, ni na vetru…”, koja se jasno razlikuje od onih iz „nadrealističkog” kruga, ne može se iz ovog poređenja izostaviti. Njena ljubav i humani­zam kao da govore kroz Đovanija kad poželi da izgori poput sazvežđa Škorpije samo da bi „usrećio svakoga”…

Knjiga sadrži nekoliko pesama, takođe u prevodu s japanskog Mateje Matića, kao i nekoliko priča u prevodu Divne Tričković.

Kenđi Mijazava (1896-1933) rođen je u prefekturi Ivate kao najstariji sin Seiđiroa, trgovca i vlasnika zalagaonice, i majke Ići. Deda s majčine strane bio je jedan od najbogatiih trgovaca u njihovoj oblasti, zbog čega je Kenđi čitav život osećao grižu savesti. Diplomirao je 1918. godine na školi agrikulture u Morioki sa odličnim ocenama, ali dolazi u sukob sa ocem, koji je želeo da ga Kenđi nasledi u trgovačkom poslu. Kenđi počinje da piše svoje prve pesme i bajke. Krajem 1921. godine postaje profesor u školi agrikulture u Hanamakiju. Napušta školu i seli se na jedno od imanja koja su pripadala Mijazavama i počinje da obrađuje zemlju. Iste godine osniva privatnu školu i društvo, kroz koje pomaže seljacima u okolini i uči ih agrikulturi. Naposletku, usled teškog fizičkog rada, 1928. godine se razboljeva i vraća u porodični dom. Od tada pa do smrti, Kenđi se posvećuje pisanju i prepravljanju ranijih dela. U ovom periodu nastaje i njegovo najpoznatije delo Noć na galaktičkoj železnici.