oman o Leonardu da Vinčiju.
Poznajemo ga kao renesansnog genija: pronalazača, naučnika, umentika. Kao vizionara i slikara Mona Lize, tajnovite Đokonde. Poznavali su ga kao Leonarda iz Vinčija, Leonarda Firentinca: jeretika, kasapina, zaluđenika....
Zora je. U staji, na drvenoj ploči stoji jezivo stvorenje, delom gušter, delom pas, delom petao, skrpljeno od nekoliko iskasapljenih životinja. Sedeći pred njime, dečak crta čudovište. Njegova prva misao: ljudima je potrebno da se spasavaju jedni od drugih. Druga: ljudima je potrebno da se spasavaju od sebe samih. Usamljeno dete, Leonardo je blizak samo s Lizom Gerardini, devojčicom koja ga uhodi u radionici. Pošto je domaći učitelj digao ruke od njega, Leonarda očajni otac šalje u Firencu na zanat. Pod učiteljskom rukom Verokija, majstora vajara, on počinje da gradi slavu. No uspeh iziskuje žrtve; Firenca zahteva jednu meru povinovanja koja je za njega nemoguća. Prinuđen da ode, Leonardo prelazi u službu harizmatičnog, moći žednog milanskog vojvode. Putovanje ga ponovo vraća Lizi i portretu koji beskrajno dugo već čeka da naslika, vrhuncu njegovog životnog rada.
Od blistavog dvora Medičija pa do mrtvačnica Milana i do bojišta u dolini Poa, izvanredni roman Lusil Tarner živo oslikava Leonardovu samotničku borbu da i druge ubedi u svoje viđenje sveta.