Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Simon de Bovoar je bila francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja.
Rođena je u Parizu 1908. godine u buržoaskoj katoličkoj porodici. Bankrot njenog dede po majci, bankara, osramotio je celu porodicu i ostavio je u siromaštvu. Otac joj je, međutim, preneo svoju ljubav prema književnosti i studijama. Bio je ubeđen da jedino uspeh u školi može izvući njegove ćerke iz siromaštva.
Sa četrnaest godina Simon de Bovoar postaje ateista i odlučuje da posveti svoj život studijama i pisanju. Pošto je maturirala, upisala je studije matematike, jezika i književnosti i filozofije na Univerzitetu u Parizu. Godine 1929, kada je imala 21 godinu, Bovoar je postala najmlađi diplomirani filozof i deveta žena koja je dobila ovo zvanje.
Na Univerzitetu je upoznala Sartra, svog životnog saputnika. Nikada se nisu venčali i živeli su odvojeno kako bi izbegli laži i kako bi mogli zasebno da uživaju u ljubavnim avanturama a da one ne postanu predmet prebacivanja. Od 1931. do 1941. godine predavala je filozofiju u Marseju, Ruanu i Parizu. Putovala je sa Sartrom, najpre po Evropi a zatim i po celom svetu.
Nezadovoljna nastavničkom profesijom, ona je napušta 1943. i okreće se ka književnoj karijeri. Sa Sartrom, Rejmonom Aronom, Mišelom Leirisom, Morisom Merlo-Pontijem, Borisom Vijanom i ostalim intelektualcima, 1945. godine, ona osniva časopis Moderna vremena čiji je cilj da promoviše egzistencijalizam kroz savremenu književnost. Zahvaljujući svojim romanima i esejima u kojima govori o komunizmu, ateizmu i egzistencijalizmu, stekla je finansijsku nezavisnost koja joj je omogućila da se potpuno posveti pisanju.
Postaje poznata nakon objavljivanja svog najvažnijeg feminističkog dela, knjige „Drugi pol“, obimne, egzistencijalističke analize položaja žena, koja je verovatno najuticajniji feministički tekst dvadesetog veka.
Simon de Bovoar je dobila Gonkurovu nagradu 1954. godine za roman „Mandarini“, u kojem opisuje sukobljene stavove pariskih intelektualaca o francuskom društvu nakon Drugog svetskog rata. Roman je posvećen Nelsonu Algrenu, američkom piscu sa kojim je bila u vezi. Od 1958. godine ona objavljuje autobiografska dela o sredini ispunjenoj predrasudama i o svom odnosu sa Sartrom.
Simon de Bovoar je umrla 1986. godine i sahranjena je pored Sartra na groblju Monparnas.

Dela
Romani
Gošća (L'Invitée, 1943)
Krv drugih (Le Sang des autres, 1945)
Svi ljudi su smrtni (Tous les hommes sont mortels, 1946)
Mandarini (Les Mandarins, 1954), roman za koji je dobila Gonkurovu nagradu
Slomljena žena (La femme rompue, 1967)
Eseji
Pyrrhus et Cinéas (1944)
Etika dvosmislenosti (Pour une morale de l'ambiguïté, 1947)
Drugi pol (Le deuxième sexe, 1949)
Privilegije (Privilèges, 1955)
Dug put (La Longue Marche, 1957)
Starost (La vieillesse, 1970)
Treba li spaliti Sada? (Faut-il brûler Sade?, 1972)
Drame
Nekorisna usta (Les Bouches inutiles, 1945)
Autobiografska dela
Uspomene lepo vaspitane devojke (Mémoires d'une jeune fille rangée, 1958)
Najbolje godine
Moć stvari (La Force des choses, 1963)
Veoma blaga smrt (Une mort très douce, 1964), knjiga u kojoj opisuje smrt svoje majke
Svođenje računa (Tout compte fait, 1972)
Ceremonija oproštaja ( La Cérémonie des adieux, 1981)
Nesporazum u Moskvi (Malentendu à Moscou, 2013)
Ostala dela
Amerika iz dana u dan (1954)
Ko će umreti? (1945) simona