Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Preporuka za čitanje – Konstantin Paustovski
Objavljeno 20 februara, 2012
3 Votes

Šta je bilo zatim? Maršal je proveo u šumarevoj kući dva dana. Nećemo govoriti o ljubavi zato što mi i do danas ne znamo šta je to. Možda je to gusti sneg koji pada celu noć, ili su to zimski potoci u kojima igraju pastrmke. Možda je to smeh, i pesma, i miris smole u rano svitanje zore kada dogorevaju sveće i zvezde se priljubljuju uz okna da bi zablistale u očima Marije Černi. Ko to zna? Možda je to obnažena ruka na gruboj epoleti, prsti koji miluju hladnu kosu, Baumvajsov zakrpljeni frak. Ili suze muškarca zbog onoga što njegovo srce nije očekivalo: zbog nežnosti, ljubavi, nepovezanog šapata u noćima usred šuma. Možda je to povratak detinjstva. Ko zna? I možda je to očajanje pred rastanak kada zamire srce i Marija Černi grozničavo dodiruje rukom tapete, stolove, krila vrata one sobe koja je bila svedok njene ljubavi. I najzad, možda je to krik i nesvestica žene kada napolju, pred kućom, u dimu buktinja i uz oštre uzvike komandi, Napoleonovi žandarmi skaču s konja i ulaze u kuću da bi, po ličnoj imperatorovoj naredbi, uhapsili maršala.



Konstantin Paustovski – Marija Černi (Marija Černi – izabrane priče i eseji, Bernar 2009. godina)



Evo malo u hladnoj zimi, preporuke jedne knjige velikog pripovedaka majstora, Konstantina Paustovskog. Inače nominovan je za Nobelovu nagradu, koja je silom političkih intriga, umesto njemu, dodeljena Mihailu Šolohovu (ko nije mrzeo Tihi Don kao lektiru, toliko banalnu i predvidljivu priču? :)), koji je bio politički podoban. Izabrane pripovetke su mahom o ljubavi koja se desi iznenada, traje na kratko, a onda opet nestane. I ovde pohvala za majstora koji ne pribegava klasičnim rešenjima, jer kako on kaže: „Hajde da ne pričamo o ljubavi, mi još uvek ne znamo šta je to“. Svakoga će sigurno dotaći bar po jedna priča koja će vas dotaći, i ubeđen sam da ćete se nakon čitanja pitati kako to da ranije niste čitali ove pripovetke.


Konstantin Paustovski

Inače Konstantin Paustovski je vrlo zanimljiva ličnost, večiti skitničar. Prvi svetski rat je prekinuo njegovo školovanje, da bi nakon Oktobarske revolucije promenio mnoga zanimanja, od metalurga, radnika u kotlarnici, ribara … da bi se na kraju skrasio kao pisac. Nažalost koliko je meni poznato, malo njegovih knjiga je prevedeno na srpski. U svakom slučaju preporuka i za izdavača Bernara, istina izdaju mahom pravoslavne mislioce, ali ne treba nikako ni zanemariti druga izdanja, poput sabranih dela Ivana Bunjina, pripovedaka Paustovskog, Jurija Kazakova, Gi de Mopasana, Čehova…