Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Đerić, Zoran
Наслов Voglio dimenticare tutto / Zoran Djeric ; traduzione in italiano a cura di Dragan Mraovic ; prefazione di Angela Giannelli
Врста грађе поезија
Језик италијански
Година 2001
Издавање и производња Bari : La Vallisa, 2001 (Bari : Modugno)
Физички опис 62 str. ; 21 cm
Други аутори - особа Mraović, Dragan
Giannelli, Angela
Збирка Collana di poesia "I diamanti" ; n. 29
ISBN (Broš.)
Напомене L'esistenzialisimo di Zoran Djeric: str. 5-7
Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom.
УДК 886.1-14

Зоран Ђерић

Зоран Ђерић
Zoran Đerić, SNP.jpg
Зоран Ђерић
Пуно име Зоран Ђерић
Датум рођења 22. јун 1960. (61 год.)
Место рођења Бачко Добро Поље
ФНР Југославија
Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, 22. јун 1960) српски је књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Био је уредник културне рубрике у часопису Глас омладине, управник и драматург Позоришта младих, уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа Поља, помоћник директора Стеријиног позорја, главни и одговорни уредник часописа Сцена. Од јула 2016. године је вршилац дужности управника, а од 2018. управник Српског народног позоришта у Новом Саду.[1]


Садржај
1 Биографија
1.1 Школовање
1.2 Послови
2 Ауторски рад: књижевна дела и научне студије
2.1 Збирке поезије
2.2 Студије из области књижевности
2.3 Студије из области театрологије и филмологије
3 Преводилаштво и приређивачки рад
3.1 Приређивачки рад
3.2 Антологије
3.3 Преводилаштво
4 Награде и признања
5 Референце
6 Спољашње везе
Биографија
Рођен је 22. јуна 1960. године у Бачком Добром Пољу (мајка Душанка, отац Радосав), где је завршио основну школу, 1974. године.[2] Живи у Новом Саду од 1979. године.

Школовање
Гимназију „Жарко Зрењанин“ завршио је у Врбасу, 1979. године. Исте године је уписао Филозофски факултет у Новом Саду, одсек југословенске и светске књижевности.

Током студија био је главни и одговорни уредник књижевног листа То јест.

Дипломирао је 1983. године. На истом Факултету завршио је и постдипломске студије из компаративне књижевности (1983/ 1984). Магистрирао је радом: „Поезија Данила Киша и Владимира Набокова“, а потом и докторирао са обрађеном темом: „Дом и бездомност у поезији ХХ века, на примеру руских, пољских и српских емигрантских песника“.

Послови
У својој пословној каријери обављао је следеће послове:

1983. године запослио се у редакцији часописа „Глас омладине“ као уредник културне рубрике;

1988. године је постао управник, а потом и драматург Позоришта младих у Новом Саду;

1993. године постаје уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, али и уредник говорних програма;

1995 - 2000. године је главни и одговорни уредник часописа Поља;

2000 - 2004. године је лектор за српски језик на Универзитету у Лођу у Пољској. Тада је покренуо и уређивао електронски часопис за славистику, SL (Slawistyka Lodzka);

2005. године је био гостујући професор на Универзитету у Бања Луци (најпре на Филозофском факултету, а потом на Академији умјетности);

2006 - 2012. године је био директор Позоришта младих у Новом Саду;

2013. године постаје главни и одговорни уредник часописа за позоришну уметност Сцена.

2015 (јул) - 2016 (јул) године је помоћник директора Стеријиног позорја;

2016 - 2018. године је вршилац дужности управника Српског народног позоришта у Новом Саду и

Године 2018. је постављен на место управника Српског народног позоришта.

Ауторски рад: књижевна дела и научне студије
Зоран Ђерић пише поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. До сада је написао, приредио и објавио преко 70 књига:

Збирке поезије
Талог (1983);
Зглоб (1985);
Унутрашња обележја (1990);
Сестра, књига о инцесту (1992);
Под старом липом хаику (1993) - Награђена књига;
Одушак, химноде (1994);
(итал) Voglio dimenticare tutto изабране песме на италијанском језику (2001);
Аз бо виде, азбучне молитве (2002);
Наталожено, изабране и нове песме (2007);
Блато, документарне песме (2011);
3: У возовима европске класе / У дугим затвореним композицијама / У диму и пепелу поема-студија (2011);
Чарнок, песничка монографија (2015);
(слов.) Nové devínske elégie: dokumentárne básne (2017) и
Сенке М. Цр. (2018).
Поезија му је превођена на енглески, француски, руски, пољски, словачки, мађарски, бугарски, румунски, словеначки и македонски језик. Објављивана у периодици и антологијама у земљи и иностранству. Учествовао на међународним књижевним (песничким) фестивалима у Русији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Србији.

Студије из области књижевности
Ватрено крштење критика (1995);
Песник ноктурна, о песништву Селимира Радуловића (1997);
Море и мраморје дневник путовања по Апулији (2000)
Анђели носталгије. Поезија Данила Киша и Владимира Набокова студија (2000);
Данило Киш, ружа-песник (2011);
Песник и његова сенка есеји о српском песништву ХХ века (2005);
Стварање модерног свијета (1450-1878) [заједно са Дарком Гавриловићем и Зораном Јосићем] (2005);
Са Истока на Запад словенска књижевна емиграција у ХХ веку (2007);
Дом и бездомност у поезији ХХ века на примерима руских, пољских и српских емигрантских песника (2007);
Словенска читанка огледи и преводи из словенских књижевности ХХ века (2013);
Употреба града, савремени новосадски роман (2014);
Поетика бездомности словенска књижевна емиграција ХХ века (2014) и
Стеван Пешић, Дуд у Ковиљу. Избор из песничке заоставштине (2015).
Студије из области театрологије и филмологије
Из области театрологије, самостално или у сарадњи са другима издао је следећа дела:

Незасићење пољска драматургија ХХ века (2006)
Историја Витолда Гомбровича књига о представи (2008)
Тестостерон. Нова пољска драматургија (2009)
Поетика српског филма: Српски писци о филму, 1908-2008 (2009)
Позориште и филм студије, чланци, прикази (2010)
Виткацијева Луда локомотива између позоришта и филма (2010)
Драматуршки постскриптум позоришни огледи (2014)
Позориште лутака у Новом Саду (2014)
Лутка и маска у српској култури, од обредног до позоришног чина, приредили Љиљана Динић и Зоран Ђерић (2014)
Луткарство у Србији, од вашарских до соколских сцена, приредили: Љиљана Динић и Зоран Ђерић (2015).
Преводилаштво и приређивачки рад
Зоран Ђерић се бави приређивањем: антологија, збирки поезије разних аутора и зборника научних радова. Преводи са више словенских језика.

Приређивачки рад
Револтирани човек, есеј Албера Камија (1998);
Камен који расте, прича Албера Камија (1998);
Концерт за 1001 бубањ Мирослава Антића (1998);
Три дијалога из живота Николе Страјнића (2002);
Само један сам Мерилин, песме Анђеле Ђанели; приредио Зоран Ђерић, превела са италијанског Кристина Копрившек (2002);
Поезија 1972-1980, Ђорђе Сударски Ред (2008);
Драмско дело Бранислава Нушића – традиција и савременост, Међународни симпозијум (2015);
Јурковском у част, Зборник радова (2016);
Нова српска драма 2007-2015 (2016) и
Душа на ветру - одабране песме Жарка Димића.
Антологије
Приредио је следеће антологије:

Powrót do domu / Повратак кући пољска емигрантска поезија [двојезично: пољски и српски] (2002);
Васкрс у српској књижевности (2006);
Божић у српској књижевности (2006);
ВАСКРС у српској књижевности (2010);
А где је твој дом? антологија руске емигрантске поезије / А где дом твой? антология русской зарубежно поэзии (2014);
С главом у облацима, антологија пољске поезије за децу (2015);
Нова српска драма (2016);
И, тако, без дома, бездомност српских песника ХХ века (2017) и
(енгл.) A tribute to Jurkowski. Collection of Papers (2017).
Преводилаштво
Владимир Набоков, Грозд и друге песме (1994);
Владимир Набоков, Бритва и друге приче (1994);
Владимир Набоков, Истребљивање тирана, аутобиографска и друге прозе (1994);
Даниил Хармс, Јелизавета Бам (1997);
Владимир Набоков, Водич по Берлину (1997);
Powrót do domu (пољ) / Повратак кући, пољска емигрантска поезија [двојезично: пољски и српски]; (2002);
Кшиштоф Варга, Текила (2005);
Витолд Гомбрович / Последње и прве странице прозна и есејистичка заоставштина (2009);
Даниил Хармс, Јелизавета Бам(2010);
Бохумил Храбал, Мачке (2011);
Вјеслав Хејно, Уметност луткарске режије (2012);
Хенрик Јурковски, Теорија луткарства II (2013);
Хенрик Јурковски, Лутка у култури (2015);
С главом у облацима, антологија пољске поезије за децу (2015) и
Хенрик Јурковски, Лутка у култури II (2016).
Награде и признања
Током досадашње пословне каријере вишеструко је награђиван. Награде су:

Бранкова награда (1981);
Прва награда на Фестивалу поезије младих у Врбасу (1982);
Награда Млада Струга (1983);
Печат вароши сремскокарловачке (1983);
Награда Павле Марковић Адамов (1996);
Награда ДКВ за превод године (2006);
Награда ДКВ за књигу године (2015) и
Награда Ђура Јакшић (2015).
Вукова награда (2020).[3]
Референце
„ДР ЗОРАН ЂЕРИЋ | Српско народно позориште”. Приступљено 2019-07-15.
Ђерић, Зоран. Драматуршки постскриптум. Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2014. стр. 201—202. ISBN 978-86-85123-98-6.
„Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021.
Спољашње везе
Zoran Deric
Градска библиотека, Књижевне промоције
Zoran Đerić, Polja
Стеријино позорје, издаваштво
Летопис Позоришног музеја Војводине
Управник није супермен („Политика”, 1. април 2019)
Желео сам Достојевског на сцени - интервју („Политика”, 3. децембар 2021)
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
WorldCatVIAF: 165063422LCCN: n2008024936NKC: js2014852258CONOR.SR: 11467623
Категорије: Рођени 1960.Српски књижевнициДобитници награде Ђура ЈакшићВрбашаниДобитници Вукове награде