Detalji predmeta

• Stanje Polovno

LORKA 1 - 5 - KOMPLET - CELOKUPNA DELA

Federiko Garsija Lorka -celokupna dela 1- 5


1. Lirika I
2. Lirika II
3. Pozorište I
4. Pozorište II
5. Putopisi / Pripovesti /Ogledi


Beograd 1974 godine, tvrd povez,

- unutrašnjost u VRLO dobrom stanju , a omoti su malo losiji ,lepljeni su salotejpom na ivicama ,ojacavani ,malo su iskrzani ,fali PONEGDE PONEKI MILIMETAR



Federiko Garsija Lorka[1] (šp. Federico García Lorca; Fuente Vakeros, 5. jun 1898 — okolina Alfakara, Granada, 19. avgust 1936) bio je španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj.[2][a]

Studirao je književnost, slikarstvo i muziku, što je kasnije došlo do izražaja u njegovom bavljenju scenskom umetnošću tj. dramom. Putovao je širom Španije, ali je posetio i Ameriku, SAD i Argentinu. U SAD je stigao u doba ekonomske krize pa je tu zemlju doživeo kao svet praznine i teskobe u kojem nema ničeg humanog, već je sve podređeno trci za novcem.

Muziku je učio od čuvenog Manuela de Falje, a sam je skupljao i harmonizovao narodne napeve. To je u njegovo pesničko i dramsko delo unelo snažnu muzikalnost i pomoglo mu da formira originalni pesnički izraz. Iako je Lorka započeo bavljenje poezijom u doba španskog ultraizma i kreacionizma, njegov cilj nije bio pesnički eksperiment i moda trenutka. Na originalni način, ovaj pesnik je spojio svoj umetnički talenat i iskustvo avangarde sa nacionalnom, odnosno lokalnom tradicijom Andaluzije.

Lorka je među prvim pesnicima avangarde osetio razornu snagu i nehumanost mehanizacije i potrošačkog društva koje je ona proizvodila. Njegov boravak u Americi je rezultirao potresnom zbirkom Pesnik u Njujorku. Najznačajnije drame Garsije Lorke jesu Krvava svadba i Dom Bernarda Albe. Pesnik je pozorište smatrao "najjačim i najkorisnijim oružjem u podizanju zemlje i barometrom, što pokazuje njenu veličinu i pad."[3]

Garsija Lorka je stekao međunarodno priznanje kao emblematični član Generacije '27, grupe koju čine uglavnom pesnici koji su u špansku književnost uveli načela evropskih pokreta (poput simbolizma, futurizma i nadrealizma).[4][5] Smatra se da su ga nacionalističke snage ubile na početku Španskog građanskog rata.[6][7][8][9][10] Iako se Lorka nije aktivno bavio politikom, za vreme građanskog rata je bio uhvaćen i streljan u avgustu 1936. Ne zna se tačno gde mu je grob.[11]

Njegova zaostavština se u Španiji smatra nacionalnim kulturnim blagom.[12]
Biografija
Detinjstvo

Rođen je 5. juna 1898. godine u granadskoj opštini Fuente Vakeros, u krilu porodice udobnog ekonomskog položaja, a kršten je kao Federiko del Sagrado Korason de Hesus Garsija Lorka.[13] Otac mu je bio zemljoposednik Federiko Garsija Rodrigez. (1859-1945) i njegova majka, Visenta Lorka Romero (1870-1959), druga supruga njegovog oca, školska učiteljica koja je gajila književni ukus njegovog sina. Njegova prva kuća, u Fuente Vakerosu, trenutno je muzej.[14]

Godine 1906. otišao je da živi kod svog učitelja Antonija Rodrigeza Espinose u Almeriju, gde je živeo tokom 1907-1908 i tokom jula i avgusta iste godine. Ali se razboleo od oralne bolesti, zbog čega se preselio u Granadu i od 1909. studirao u Presvetom Srcu Isusovom.

U tinejdžerskim godinama više se interesovao za muziku nego za književnost; Studirao je klavir kod Antonija Segura Mese i među svojim prijateljima na univerzitetu bio je poznat više kao muzičar nego kao novi pisac. Godine 1926, u rodnom domu porodice Garsija-Trevijano u Orgivi, premijerno je za klavirom izveo mazurku koju je komponovao Manuel de Falja za Karmen Garsija-Trevijano, u to vreme tetke advokata i antifrankovskog političara Antonija Garsije-Trevijano.[15]
Mladost
Lorka je bio sin imućnog andaluzijskog zemljoposednika, nikad nije bio uspešan đak. 1909. se sa roditeljima seli u Granadu.[16][17][18] 1919. godine radi studiranja književnosti i prava odlazi u Madrid gde se upoznaje i druži sa mnogim tadašnjim španskim intelektualcima kao što su umetnici Luis Bunjuel i Salvador Dali, što je imalo veliki uticaj na njega. Muziku je studirao kod M. de Feil koji mu je usadio ljubav prema narodnoj pesmi i usmerio ga ka sakupljanju narodnog blaga. U Madridu se takođe upoznaje sa aktuelnim evropskim i svetskim zbivanjima i problemima. Krajem dvadesetih godina postaje depresivan ponajviše zbog neprihvatanja okoline i prijatelja njegove homoseksualne orijentacije. Bunjuel i Dali zajedno rade na filmu "Andaluzijski pas", koji je Lorka protumačio kao direktan napad na njega. Shvativši problem, njegovi roditelji ga šalju na put po Americi. Od 1929. do 1930. boravi u SAD, najviše u Njujorku, a posetio je i Kubu.


(na polici levo u sobi ,na beloj polici)