Detalji predmeta

• Stanje Polovno

tefan Zweig, 6 knjiga
Otokar Keršovani, Rijeka 1966.

Graditelji sveta, broj strana 708.
Tri majstora
Balzak
Dikens
Dostojevski

Borba s demonom
Holderin
Heinrich Kleist
Fridrich Nierzsche

Tri pjesnika svoga života
Casanov
Stendal
Tolstoj
Pogovor

Nestrpljivo srce
broj strana 468.

Zvezdani sati čovječanstva i Jučerašnji svijet
broj strana 708.
povez je iznutra (korice) malo oštećen, vidite slike

Žarka tajna
broj strana 790.

Marija Stjuart
broj strana 430.

Magellan i Fouche
broj strana 514.

Штефан Цвајг рођен је у Бечу 1881. Био је син Морица Цвајга, имућног јеврејског произвођача текстила. Мајка, Ида Бретауер Цвајг, потицала је из јеврејске банкарске породице. [2] Њен отац, Јозеф Бретауер, двадесет година је радио у Анкони, где је Ида рођена и одрасла. Цвајг је студирао филозофију на Бечком Универзитету. Религија није играла важну улогу у његовом образовању. „ Отац и мајка били су Јевреји само случајношћу рођења” , рекао је касније у једном интервјуу. Ипак, никад није одрицао припадност јеврејској заједници и често је писао о Јеврејима и јеврејским питањима, као на пример у причи Мендел књигољубац. Био је близак са Теодором Херцлом, оснивачем ционизма, кога је упознао још када је Херцл био књижевни уредник у водећем бечком листу Нове слободне новине где је објавио неке од Цвајгових раних радова. Цвајг је веровао у интернационализам и у европеизам, па му Херцлов јеврејски национализам није могао бити нарочито привлачан, што и сам потврђује у својој аутобиографији Јучерашњи свет. Нове слободне новине нису објавиле рецензију Херцлове књиге Јеврејска држава, а сам Цвајг ју је назвао „ глупом и бесмисленом”

Почетком Првог светског рата распрострањено патриотско осећање захватило је и немачке и аустријске Јевреје и Цвајг му је дао подршку. Премда је био патриота, Цвајг је одбио да у руке узме оружје - служио је у Архиву Министарства војног, заузевши убрзо пацифистички ставе. Преселио се у Швајцарску, где је остао до краја рата. Цвајг је до краја живота остао пацифист који се залагао за уједињење Европе. Попут Ролана, написао је много биографија. У Јучерашњем свету своју биографију Еразма Ротердамског назвао је „ прикривеним аутопортретом” .

Цвајг се 1920. оженио Фридериком Маријом фон Винтерниц (рођ. Бургер), а 1938. од ње се развео. Под именом Фридерике Цвајг она је објавила књигу о свом бившем мужу након његове смрти. Касније је објавила и једну илустровану књигу о Цвајгу.

Цвајг се 1939. оженио својом секретарицом Лотом Алтман.

Цвајг је напустио Аустрију 1934, након Хитлеровог доласка на власт у Немачкој. Након тога живео је у Енглеској (прво у Лондону, а од 1939. у Бату). Услед брзог напредовања Хитлерових трупа у Француској и у читавој Западној Европи, Цвајг је са супругом прешао Атлантик и отпутовао у САД, где су се 1940. скрасили у Њујорку наставивши често да путују. Дана 22. августа 1940. су се поново одселили — овога пута у Петрополис, град у конурбацији Пио де Женеиро. Постајао је све депресивнији због пораста нетолеранције и успона ауторитарности и нацизма. Изгубивши наду у будућност човечанства, Цвајг је написао белешку о том безнађу. Дана 23. фебруара 1942. Цвајг и његова супруга извршили су самоубиство узевши велику дозу барбитурата. Пронађени су у својој кући у Петрополису, с руком у руци. Цвајг је био очајан због будућности Европе и њене културе. „ Сматрам да је боље у право време и достојанствено окончати живот у којем је интелектуални напор представљао врхунско задовољство, а слобода појединца највише земаљско добро” , написао је.

Цвајгова кућа у Бразилу је касније претворена у музеј, данас познат као „ Кућа Штефан Цвајг” .

Погледајте све предмете које продајем
https://www.limundo.com/Clan/leela.zr/SpisakAukcija