Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Томашевић, Бошко
Наслов Appendix / Boško Tomašević
Остали наслови Apendiks
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 2001
Издање [1. izd.]
Издавање и производња Novi Sad : Svetovi, 2001 (Novi Sad : MBM plas)
Физички опис 99 str. ; 20 cm
Збирка Savremena književnost
ISBN 86-7047-383-1 (broš. sa omotom)
Напомене Na omotu beleška o autoru s njegovom slikom.
УДК 886.1-14

Boško Tomašević (Bečej, FNRJ, 8. maj 1947) je srpski pesnik, romanopisac, esejist i književni teoretičar. Osnivač je škole suštinskog pesništva.

Boško Tomašević studirao je između 1967. i 1972. godine opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu gde je 1982. i doktorirao sa radom o kartezijanskim osnovama romana u prvom licu jednine. Između 1976. i 1990. radio je u novinskim centrima za istraživanje medija i komunikacijâ.

Posle 1990. držao je predavanja i bavio se naučno-istraživačkim radom na univerzitetima: Nansi (1990—1996), Frajburg (1990, 1994, 2001), Beč (1994, 1995, 1996), Erlangen (1998), Berlin (2000, 2001), Ahen (2005) i Inzbruk (1998—2001; 2009). Bavi se oblastima poput: poststrukturalistička književna teorija, ontologija književnosti te odnos pesništva i filosofije.

Član je: Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti; francuskog i austrijskog PEN-a; Francuskog društva pisaca (Société des gens de lettres de France) i Austrijskog saveza pisaca (Österreichischer Schriftstellerverband).

Poetika
Pored pisanja književnih dela, pre svega poezije, bavio se i fundamentalnom ontologijom. Rad na ontologiji književnog dela vodio ga je traganju za prapočecima jezika, pesništva i mišljenja na način na koji su bili definisani u predsokratskoj misli Heraklita i Parmenida. Ova istraživanja su, posredstvom Hajdegerovog opusa, uticala i na njegovu poetiku. Tomašević je objavio svoju poetiku 2004. godine u knjizi Bitno pesništvo: pesnički manifesti i kraće rasprave o pesništvu.[1]

Poetologija suštinskog pevanja
Od 1976. godine Tomaševićev književni rad prevashodno je vezan za pisanje poezije. Istovremeno ga interesuje i problematika ontologije književnog dela. Rad na ontološkoj problematici književnog dela vodio ga je istraživanju prirode jezika i odnosu pesništva i mišljenja. Ovakvo interesovanje uputilo ga je Hajdegerovim radovima napisanim posle „Bivstvovanja i vremena“ (1927). U godinama između 1977. i 1983. nastaje, u saglasnosti sa Hajdegerovom filosofijom suštinskog mišljenja (nem. das wesentliche Denken), Tomaševićeva poetika suštinskog pevanja kao vida jedne pesnički zasnovane ontologije koja na pesnički način misli bivstvovanje.

Poezija, prema Tomaševiću, valja da bude prevashodno ontologija, onaj vid književnog izražavanja koji se bavi (o)pevanjem istine bivstvovanja. U bliskoj vezi sa ovim načelom svoje poetike, Tomašević uvodi i drugo koje se odnosi na zahtev da pesništvo treba da opeva bît pesništva, odnosno svoj odnos spram istine i jezika te, takođe, i odnos spram mišljenja. Karakteristični ciklusi ove poetike jesu: Tumačenje Helderlina (1977) i Spomen na Martina Hajdegera (1980) oba objavljena u jednoj svesci pod naslovom Čuvar vremena (1990). Takođe, zbirka Preispitivanje izvora, (1995) kao i ciklus pesama Još jedna povest metafizike u zbirci Appendix (2001).

Pesništvo Biblioteke i Kulture
Posle 1983., okretanjem ka postmodernističkoj književnoj paradigmi Tomašević razvija poetiku koju naziva pesništvo Biblioteke i Kulture unutar koje pokušava, poput nekih ranijih pesnika, Andreja Belog, Horhe Luisa Borhesa ili Edmona Žabesa, da svoju poeziju uvede u dijalog sa nekim delima svetske književnosti, dajući tako sopstveni doprinos fenomenu postojanja metaknjiževnosti, odnosno književnosti u književnosti. Pesmovanje Kulture, odnosno svetske Biblioteke je manifestacija postojanja intertekstualne paradigme koja, unutar predstave o „neograničenoj semiozi“, ukazuje da je svaki tekst plod prethodnog teksta, da je nedovršiv i procesualan.

Poetika progresivnog intertekstualnog pisanja, odnosno poetika Biblioteke i Kulture, prisutna je u zbirkama Kartezijanski prolaz (1989), Celan-studije i druge pesme (1991), Ponavljanje i razlika (1993), Predeo sa Vitgenštajnom i druge ruševine (1995), kao i u ciklusu Pesme ponavljanja i pesme razlike u zbirci Čistina i prisutnost (2000).

Poetika „pesništva iskustva“
Izvan ovih dvaju poetikâ obeleženih Tomaševićevim intelektualnim iskustvom posle 1994. nastaje nova poetika koja reflektuje područje autorovog privatnog iskustva kao iskustva o svom vlastitom životu. Reč je o poetici „pesništva iskustva“. Čovekovo iskustvo stvarnosti je deo njegove ontologijske sheme. Pesnički pojam iskustva odnosi se kako na autorovo lično iskustvo o životu, tako i na raskrivanje jednog opšteljudskog iskustva koje raspreda o dokučivanju čovekovog svakidašnjeg življenja u svetu. Pesmovanje na videlo iznosi izvesno pokazivanje toga kako stoji stvar sa samim čovekovim prebivanjem na zemlji, naime, prema njegovom bivstvujućem kao vremenovanju i povesnosti. Pokazivanje univerzalnog čovekovog iskustva jeste sine qua non ove poezije.

Mejnstrim ove poetike pesništva iskustva obelodanjen je u Tomaševićevim zbirkama Plan povratka (1996), Sezona bez Gospoda (1998), u ciklusu Doba približavanja u zbirci Nigde (2002), kao i u zbirkama Plodovi pohoda (2008) i Nikud (2011) te u poemama Studija testamenta (1999) i Arheologija praga (2008).

Objavljene knjige
=== Lirika ===
Kartezijanski prolaz • Institut za slavistiku - Göttingen (1989)
Čuvar vremena • Sfairos - Beograd (1990)
Celan Etudes i druge pesme • Edicija Krovovi - Sremski Karlovci (1991)
Videlo žiška • Biblioteka 37 - Sombor (1992)
Svetlost za iskop • Lazarica Press - Birmingham (1992)
Ponavljanje i razlika / Repétition et différence • Presses de Université de Nancy II - Nancy (1992)
Coll Memories • WUV - Beč (1994)
Ugarci • Presses de Université de Nancy II - Nancy (1994)
Celan-Ètudes • Cahiers Bleues - Troyes (1994)
Predeo sa Vitgenštajnom i druge ruševine • WUV - Beč (1995)
Preispitivanje izvora • Presses de Université de Nancy II - Nancy (1995)
Plan povratka • Svetovi - Novi Sad (1996)
Druga istorija književnosti • Svetovi - Novi Sad (1997)
Gespräch in Heidelberg • Schramm - Stuttgart (1998)
Sezona bez Gospoda • Svetovi - Novi Sad (1998)
Studija testamenta • Svetovi - Novi Sad (1999)
Čistina i prisutnost • Apostrof - Beograd (2000)
Pustinje jezika • Apostrof - Beograd (2001)
Appendix • Svetovi - Novi Sad (2001)
Leto moga jezika • Svetovi - Novi Sad (2002)
Nigde • Apostrof - Beograd (2002)
Kureluk moga nezadovoljstva • Lux Color Printing - Bečej (2004)
Celan trifft H. und C. in Todtnauberg • Das Arsenal - Berlin (2005)
Nova uzaludnost • Svetovi - Novi Sad (2005)
Gesänge an Innsbruck • Berenkamp - Innsbruck (2006)
Plodovi pohoda. Conquistador • Narodna knjiga - Beograd (2008)
Arheologija praga. Fukoova ostavština • Svetovi - Novi Sad (2008)
Erneute Vergeblichkeit • Edition Neue Wege - Sangerhausen (2009)
Pesme od lipovog i bagremovog drveta • Art-Projekat - Zrenjanin (2009)
Kuda i nazad • časopisno izdanje Unus Mundus - Niš (2009)
Arhiv • Prometej - Novi Sad (2009)
Übungen im Zweifel • Verlag im Proberaum - Klingenberg (2010)
Früchte der Heimsuchung • Leipziger Literaturverlag - Leipzig (2011)
Berliner Gedichte, 2001 • Aphaia Verlag - Berlin (2011)
Allerneueste Vergeblichkeit • Pop Verlag - Ludwigsburg (2011)
Nikud • Braničevo - Požarevac (2011)
Ausgewählte Gedichte • Podium-Porträt 64 - Wien (2012)
Izabrane pesme, Tom I • Nova Misao - Novi Sad (2012)
Izabrane pesme, Tom II • Nova Misao - Novi Sad (2013)
Risse • Pop Verlag - Ludwigsburg (2015)
Vedro znanje o porazima • Treći trg - Beograd (2015)
Zaborav koji postajemo • Adresa - Novi Sad (2015)
Besinnung • Arovell - Gosau/Wien (2017)
Romani
Ein verspäteter Bericht an eine Akademie • Löwenzahn - Innsbruck (2000)
Zakasneli izveštaj jednoj akademiji • Stylos - Novi Sad (2004)
Niemand, nirgends. Eine archäologische Erzählung • Löcker - Wien (2018)
Književne studije
Kartezijanski roman • Naučna knjiga - Beograd (1989)
Iz iskustva bitka i pevanja. Nacrt za jednu ontologiju pesništva • Naučna knjiga - Beograd (1990)
Samorazorne teorije. Književna teorija i duh postmodernizma • Naučna knjiga - Beograd (1994)
Beskonačna zamena. Fundamentalna ontologija kao teorija poezije • Svetovi - Novi Sad (1997)
Poezija i mišljenje bića • Apostrof - Beograd (1998)
Konačna teorija književnosti. Jedna postmodernistička perspektiva • Prosveta - Beograd (2001)
Pesništvo, književna teorija, egzistencija • Prosveta - Beograd (2003)
Bitno pesništvo: pesnički manifesti i kraće rasprave o pesništvu • Apostrof - Beograd (2004)
Galilejevska poetika. Ogledi o metaforama pisanja • Stylos - Novi Sad (2004)
Hermeneutika neprozirnog. Pesništvo, ontologija, hermeneutika • Plato - Beograd (2006)
Čekić bez gospodara. Kritički spisi • Braničevo - Požarevac (2009)
Ogledi o književnoj teoriji. Književna teorija i deridijanska revolucija • Altera - Beograd (2011)
Protiv književne teorije • Akademska knjiga - Novi Sad (2011)
Mišljenje pisanja • Mali Nemo - Pančevo (2012)
Hervorgang des Seins. Das ontologische Geschehen des Dichtens • Traugott Bautz Verlag - Nordhausen (2014)
Knjiga o Reneu Šaru • Sent - Novi Pazar (2015)
Citati iz poetike
Citati iz poetologije suštinskog pevanja
„POEZIJA može biti samo ontologija: pevanje koje (o)peva istinu bivstvovanja. Hajdegerovom suštinskom mišljenju (nem. das wesentliche Denken) u filozofiji, odgovara u poeziji suštinsko pesmovanje. Pesništvo suštinskog začinjâ izvor. Ono je melopeja bivstvovanja. Pevanje unutar suštinskog pesništva jeste pevanje o bivstvujućem sa stanovišta istine o bivstvujućem. Ono peva opstanak na tragu logosa bitka-po-sebi-bivstvujućeg.“
„SUŠTINSKO PEVANJE odnosi se na pesništvo koje opeva istinu bivstvovanja, bivajući tako temeljem samog pesništva. Preispitivanje istine bivstvovanja koje pesništvo preduzima predstavlja vid ontološkog pesništva. To je pesništvo o samom bivstvovanju ali i o samoj sudbini poezije. Pevajuća bît suštinskog pesništva čuva vladavinu