Detalji predmeta

• Stanje Neispravno

“Jelisaveta, kneginja crnogorska” i “Seoba Srbalja”.

Ponoć – analiza pesme

Pesma “Ponoć” Đure Jakšića nastavak je pesme “Veče” s kojom je često bio stavljan pod zajednički naslov “Pod Liparom”. Danas se te dve pesme čitaju odvojeno, pa je pesma “Veče” nazivana “Pod Liparom“, a pesma “Ponoć” je ostala pod ovim naslovom. Ipak, čitajući pesme, vidimo da su one ipak tematski povezane, iako se bitno razlikuju jedna od druge. Prva pesma govori o pesnikovom razgovoru s veselim pticama, koje su pokušavale da uteše i razvesele tužnog i razočaranog pesnik, ali u tome nisu uspele. Pesma “Ponoć” produbljuje tu istu tugu, očaj i nezadovoljstvo životom o kojemu se počelo da govori u prvoj pesmi. Jasno je da se time ova pesma hronološki nastavlja na prvu. Ako se prva dešavala u veče, kako i sam naslov govori, onda se ova dešava u pola noći, kada više nema ptica koje bi mogle da oraspolože pesnika i suprotstave se njegovom crnilu. U pola noći on je sam, prepušten svojim crnim mislima, koje ga samo još dublje vode u očaj, hraneći njegovu bol. Pesnik kao lirski subjekat počinje da haluciniše, priviđa mu se majka pa je zaziva, kao šta se majka obično i zaziva u velikoj boli ili u velikoj sreći. On joj se jada i priča s njom, zamišljajući šta bi ona mogla da mu odgovori. Ali ona je samo u njegovoj glavi, pa ni ne uspeva da bude neka velika uteha.
Ova pesma podeljena je u dve celine. Prvu celinu čini strofa od pet stihova i strofa od 29 stihova, a drugu celinu strofa od 28 stihova. Tematski i stilski celine se ne razlikuju, ali ipak primećujemo neke male idejne razlike među njima.