Lazar Radovanović objavio četiri zbirke pesama u jednoj godini. Pesnik u svom zrelom dobu objavio zbirku ljubavne poezije, a i svoju prvu zbirku, koja je u rukopisu čekala četiri decenije.
SRODNE VESTI
Poslednja knjiga pesama Novice Tadića
Poslednja knjiga pesama Novice Tadića
Metropole kojima prete zemljotresi
Metropole kojima prete zemljotresi
Čipka i na ključevima
Heroji istorije
Peking prestonica nauke
SRODNE TEME
Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Slučaj Artemije
Sve žene Lotara Mateusa
U IZDANjU Književne zajednice "Zenit" Lazar Radovanović je odjednom objavio četiri knjige poezije. Jedna od njih je "Šapat nad crnim svodom", a ova zbirka, kako kaže pesnik, nastala je još pre četiri decenije, a svetlo dana ugledala je tek sada.
- Kada sam imao 25 godina razboleo sam se i lečio se u bolnici Jordanovac u Zagrebu. Tada sam prvi put pročitao "Pesme" Dušana Vasiljeva. U toj poeziji sam u potpunosti našao sebe i ona je pobudila u meni jako oseća, pod kojim je nastala moja prva zbirka "Šapat nad crnim svodom".
A zašto je tek sada objavljujete?
- Nisam verovao u njene kvalitete, ali tokom godina, kako bi joj se koji put vratio, to uverenje je popuštalo. Sada mi se čini da ovi moji mladalački stihovi mogu izdržati "utakmicu" sa drugima i zato sam odlučio da je objavim.
Ovo nije jedini vaš prvenac. To je slučaj sa još jednom zbirkom od ove četiri.
- Tek sada sam objavio prvu zbirku ljubavne poezije! Ja pripadam generaciji koja je bila opčinjena Brankom Miljkovićem i u mladosti, kada je trebalo da pišem ljubavnu poeziju, ja sam, kao i neki drugi, malo nipodaštavao ovu liriku. Zato je knjiga "Zvezdani treptaji" nastala u jednom trenutku iz nekog podsvesnog konteksta. Čovek je valjda takav da u njemu uvek živi i jedan tajanstveni nestvarni doživljaj, koji ga podstiče na ovakva osećanja. Osim toga, ljubav i priroda su osnovni postulati poetske životnosti i nijedan pesnik ne može da ih zaobiđe u svom stvaralaštvu.
- Druge dve zbirke naslovljene su "Ivicom svemira" i "Zamagljena svetlost". U njima "vodite dijalog" sa drugim temama.
- U zbirci "Ivicom svemira", kako naslov i nagoveštava, odupirem se svakidašnjem i tekućem bitisanju, nastojim da prikažem svet na apstraktan način, ali ipak ljudski i životno. Bavim se kosmičkom tematikom, vanzemaljskim asocijacijama na čovekovo postojanje i rođenje, a i njegovo nestajanje. Tu maglinu doživljavam u metafizičkom odgovoru da je sve oko nas ipak misterija, bez koje nema ni postojanja. Najzad u "Zamagljenoj svetlosti" naznačio sam neraskidivu vezu između ličnog i univerzalnog sveta.
Od ove četiri zbirke koju posebno ističete?
- Teško je od pesnika tražiti da se opredeljuje u ovom smislu, da ne ponavljam onu misao da su pesniku sve pesme kao deca. Ističem, međutim, "Zamagljenu svetlost", u kojoj sam posebno pokušao da strukturu jezika, kao mogućeg sporazumevanja, saobrazim sa strukturom doživljajne mere, insistirajući na slojevitosti izraza. Ako stih nema svoj spoznajni element i svoje žive unutrašnje kodove, misaone, zvučne i druge, on nema ni izražajne mogućnosti kao celina, bez koje je sve nedorečeno i polovično.