Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Жакоте, Филип
Наслов Мисли под облацима : песме / Филип Жакоте ; превод с француског и предговор Оливера Милићевић
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 1995
Издавање и производња Панчево : Заједница књижевника Панчева, 1995 (Бела Црква : "Сава Мунћан")
Физички опис 91 стр. : ауторова слика ; 21 cm
Други аутори - особа Милићевић, Оливера
Збирка Библиотека Жижа ; књ. 91
Садржај С а д р ж а ј: Прозирање у видљиво / Оливера Милићевић (7-17). Виђају се (19-28); Мисли под облацима (29-34); Реч радост (35-60); Младој мајци (61-63); Тужбалице за умрлим другом (65-71); Хенрију Перслу (73-82); Одоцнели песник (83-86). Белешка о писцу (87-88). Књиге Филипа Жакотеа / (О. М.) (89).
ISBN 86-81531-42-X ! (Брош.)
Напомене Превод дела: Pensées sous les nuages / Philippe Jaccottet.
Тираж 500.
Прозирање у видљиво: стр. 7-17.
Белешка о писцу: стр. 87-88.
Белешка о делу на пресавитку корица.
Књиге Филипа Жакотеа / (О. М.): стр. 89.

FILIP ŽAKOTE (Philippe Jaccottet; 1925, Mudon, Švajcarska), studirao je u Lozani, potom u periodu 1946–1952 živi u Parizu. Nakon toga, godine 1953, sa suprugom slikarkom An-Mari Hesler i dvoje dece, seli se u mestašce Grinjan (regija Drom, u Provansi) u vreme kad mu izlazi druga, a prva značajna, zbirka Kukuvija i druge pesme. Iako u kontaktu s francuskim pesnicima kao što su Ponž, Bonfoa, Buše, Dipen, neće se uključiti u književni život Pariza, očaran svetlosnim predelima Grinjana, ostaće tamo sve do danas, već više od pola veka. Pesnik je „mesta“ i „stanovanja“ u svetu.
Zbirke pesama: Kukuvija i druge pesme (1953), Neuk (1958), Lahori (1967), knjiga izabranih pesama Poezija 1946–1967 (1971) s predgovorom Žana Starobinskog, U zimskoj svetlosti (1977), Misli pod oblacima (1983). Autor je brojnih knjiga poetskih proza (često „prošaranih“ stihovima): Šetnja pod drvećem (1957), Elementi jednog sna (1961), Tama (1961), Predeli Grinjana (1964), Predeli sa odsutnim figurama (1970), Kroz voćnjak (1975), Zelena sveska (1990), Posle mnogo godina (1994), Pa ipak (2001), Beleške iz jaruge (2001), Boja zemlje (2009); kao i dva poetska dnevnika, Rasejavanje [1954–1979] (1984) i Drugo rasejavanje [1980–1994] (1996). Prevodilac Mana, Muzila, Helderlina, Rilkea, Gongore, Homera, Ungaretija, Leopardija...

Filip Žakote je „pejzažista“ u poeziji, njegove poetske slike su „predeli sa odsutnim figurama“, svet je Veliki Predeo, a naše su reči lahori-pejzaži koje neprestano proizvodimo, večno u potrazi za bezgraničnim, to jest posve-drugim. On traži neku vrstu otvora u predelu, gde se sam prostor intimizuje i subjekat potvrđuje svoje bivstvovanje u blizini autentične objave nevidljivog. To su često potpuno beznačajna mesta, za koja nas veže spoj „starog i elementarnog“, ostataka kulture i vegetalnog, istrošen kamen prekriven bršljanom, beskorisni zidovi, nekadašnji funkcionalni artefakti koji su izgubili svoje značenje i upotrebnu funkciju, spojeni s vegetalnim, trajnijim i čvršćim, navodi pesnik, čak i od kamena. Naizgled obična mesta, ništa posebno, ali ujedno i sveta mesta, mesta hramova. Na tim mestima vlada spokoj, sabiranje, tu se objavljuje gustina sveta, na tajanstvenim smo vratima nevidljivog, ne može se tačno reći šta je to, i gustina je i otvaranje, i ovo i ono, te priziva Platonov pojam chôra (χώρα), koji je donekle „sinonim za topos, pošto označava i prostor i predeo. Ali topos zadobija apstraktnija značenja, motiva, povoda, tačke diskursa, pasaža knjige, opšteg mesta, dok je pojam chôra srodniji francuskom pojmu mesta [lieu], središta, položaja, tačke, kraja, poljâ, prirode“ (Kristin Dipui).
Vegetalno nije nikakav ukras Žakoteovog pisma, ono je njegov glavni tok, dah, njegova „laka esencija“. Pa i samu reč iz naslova ovog poetskog dnevnika, Semaison, koja znači i Setva, vreme sejanja, Žakote usmerava, Litreovim epigrafom u zaglavlju rukopisa, ka njenom drugom značenju: prirodnom rasejavanju semena kao načinu razmnožavanja biljaka. Ne, dakle, ljudska Setva, ne Subjekat, nego prirodno Rasejavanje, Svet koji se sam reprodukuje.
KC
Предметне одреднице Жакоте, Филип, 1925-