Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Алексић, Дејан
Наслов Потпуни говор : збирка пјесама / Дејан Алексић
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 1995
Издавање и производња Пљевља : Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност, 1995 (Београд : Панграф)
Физички опис 50 стр. ; 21 cm
Збирка Библиотека Мостови. Едиција "Ратковићеве вечери поезије"
ISBN 86-7261-157-8
Напомене На корицама поднасл.: Збирка песама
Слика аутора и белешка о аутору на пресавитку корица.
УДК 886.1-14

Dejan Aleksić (rođen 1. maja 1972) srpski je književnik. Na književnu scenu stupa sredinom devedesetih, sa prvim objavljenim delom u 22. godini. Pobeđuje na Festivalu poezije mladih u Vrbasu 1995. godine. Smatra se jednim od najznačajnijih književnih stvaralaca mlađe generacije. Njegove pesme su uvrštene u brojne zbornike i antologije, a prevođen je na engleski, nemački, norveški, bugarski, grčki, makedonski, mađarski, slovački, slovenački i rusinski jezik.

Živi u Kraljevu i radi kao urednik za poeziju u književnom časopisu Povelja.

Bibliografija i nagrade
Knjige pesama:

Potpuni govor (1995)
Dokazivanje senke (1996)
Svagdašnji čas (2000)
Sobna mitologija (2003)
Posle (2005)
Dovoljno (2008)
Jedino vetar (2011)
Biti (2013)
Knjige za decu:

Dugme bez kaputa, (2002)
Pustolovine jednog zrna kafe (2004)
Kad se razboleo Petak (2006)
Na primer (2006)
Nežna pesma o nežnom vetru Duvoljubu (2006)
Božićna priča (2007)
Muzika traži uši (2008)
Stižu blese, čuvajte se (2010)
Koga se tiče kako žive priče (2013)
Cipela na kraju sveta (2014)
Čudesni doživljaji Azbučka Prvog u trideset slova (2015)
Dramski tekstovi:

Vina i pingvina (2010)
Ružno pače, dečija predstava (2012)
Ivica i Marica, dečija predstava (2015)
Romani:

Petlja (2021)[1]
Poezija i književni stil
Poezija Dejana Aleksića najčešće se karakteriše kao neosimbolistička, iako je ovo svrstavanje odviše grubo za specifični izraz njegovih dela. Sam autor kao izvorišta svoje poezije navodi pesnike simbolističke orijentacije kao što su Jovan Dučić, Milan Rakić, Ivan Lalić i Branko Miljković, iako tematski i stilski opseg njegovih dela nadilazi okvire simbolizma i neosimbolizma. Vrlo često koristi klasične forme i oblike sa posebnim interesovanjem vezanim za pitanje odnosa forme i sadržine, što se posebno ogleda u potebi da piše u vezanom stihu, iako to nije čest slučaj sa autorima mlađe generacije. Vezani stih kao jedna od osnovih karakteristika Aleksićeve poezije nadgrađuje se i ističe po svojoj jedinstvenoj složenosti koja se ogleda u brojnim opkoračenjima na neočekivanim pozicijama kao i kataleptičkim odstupanjima, što vodi otežavanju povezivanja semantičkih celina koje su često isprekidane i brojnim inverzijama, semantičkim rogobatnostima i umetnutim rečenicama, što otežava čitanje, ali ga i uzdiže na viši nivo. Specifičnost Aleksićevog izraza ogleda se i u bogatstvu erudicije kao i u suptilnosti brojnih simbola i metafora ostvarenih sa izrazitim versifikatorskim umećem, dok se na idejnom planu ističu teme metafizičkih dimenzija izražene kroz svakodnevne situacije, kroz opoziciju malo/veliko, banalno/transcedentalno.

Književnost za decu
Dejan Aleksić je posebno afirmisan kao književnik za decu i smatra se naslednikom Duška Radovića, Dragana Lukića, Dragana Đorđevića i Ljubivoja Ršumovića. Dobitnik je Nagrade Zmajevih dečjih igara 2008. za izuzetan stvaralački doprinos književnom izrazu za decu. Autor je nekoliko pozorišnih tekstova za decu i zastupljen je u čitankama za osnovnu školu. Njegove pesme predstavljaju prave jezičke igre koje karakteriše suprotstavljanje pojmova, personifikovanje predmeta i pojava, kao i grupisanje izraza po zvuku, pri čemu se gradi jedinstveni splet elemenata baladičnosti, humora, parodičnosti i igre izraženih kroz zanimljive, neočekivane i sveže rime koje podstiču maštu, razigranost i smisao za lepo. Što se tiče same ideje vodilje kada je književnost za decu u pitanju, Aleksić zaključuje da je idealni pesnik za decu onaj koji bi uspeo da sintetiše stvaralaštvo Vaska Pope i Duška Radovića zbog njegovog specifičnog odnosa prema najmlađima. Naime, Radović ne posmatra decu kao nepotpuna bića i ne spušta se na dečji nivo kada piše za decu, već se, naprotiv, na njega uzdiže, što je umnogome uticalo na Aleksićevo stvaralaštvo za odrasle unoseći u njega svežinu i jedinstveni ugao percepcije.

Nagrade
Brankova nagrada, za knjigu pesama Potpuni govor, 1996.
Prosvetina nagrada, za knjigu pesama Svagdašnji čas, 2000.
Nagrada „Matićev šal”, za knjigu pesama Svagdašnji čas, 2000.
Nagrada „Srpsko pero”, za priču „Zelena neba gospođe Jadvige”, 2002.
Nagrada Radio Beograda, za priču „Narandžasti slon”, 2004.
Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, za knjigu Pustolovine jednog zrna kafe, 2005.
Nagrada „Neven”, za knjigu Pustolovine jednog zrna kafe, 2005.
Nagrada „Gomionica”, za knjigu Pustolovine jednog zrna kafe, Banja Luka 2005.
Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu pesama Posle, 2005.
Nagrada „Neven”, za knjigu Na primer, 2007.
Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu pesama Dovoljno, 2008.
Nagrada Zmajevih dečjih igara, za izuzetan doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 2008.
Nagrada „Zlatna struna”, za pesmu „Veče”, 2009.
Nagrada „Borislav Pekić”, za rukopis drame Vina i pingvina, 2010.
Nagrada „Meša Selimović”, za knjigu pesama Jedino vetar, 2012.
Nagrada „Dečja knjiga godine” Beogradskog sajma knjiga, za knjigu Koga se tiče kako žive priče, 2013.
Nagrada „Risto Ratković”, za knjigu pesama Biti, 2014.
Zmajeva nagrada, za knjigu pesama Biti, 2014.
Nagrada „Mali princ”, za roman Cipela na kraju sveta, 2015.
Nagrada „Plavi čuperak”, za roman Cipela na kraju sveta, 2015.[2]
Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, za roman Cipela na kraju sveta, 2015.
Nagrada „Rade Obrenović”, za knjigu Čudesni doživljaji Azbučka Prvog u trideset slova, 2015.
Nagrada „Srebrno Gašino pero”, za knjigu Ludvig van Mocart, 2017.[3]
Nagrada „Miroslav Antić”, za knjigu pesama Radno vreme raja, za 2018.[4]
Nagrada „Miloš Crnjanski”, za roman Petlja, 2022.[5]
Nagrada „Gordana Brajović”, za knjigu Malo-malo pa slon, 2022.[6]
Nagrada „Dušan Radović”, za knjigu Malo-malo pa slon, 2022.[7]
Nagrada „Zlatni ključić”, za celokupno stvaralaštvo, 2022.[8]
Nagrada „Vladan Desnica”, za najbolji roman objavljen 2021. godine, 2022.[9]
Reference
„Petlja”. Laguna. Pristupljeno 13. 9. 2022.
„Nagrada Plavi čuperak dodeljena Dejanu Aleksiću”. 3. 3. 2016. Pristupljeno 17. 5. 2022.
„Pčeličina knjiga LUDVIG VAN MOCART dobitnik nagrade Srebrno Gašino pero”. Čačanski Glas. 24. 8. 2017. Pristupljeno 17. 5. 2022.
„Nagrada “Miroslav Antić” uručena Dejanu Aleksiću”. Skupština Grada Novog Sada. 15. 3. 2019. Pristupljeno 17. 5. 2022.
„Nagrada „Miloš Crnjanski” Dejanu Aleksiću za roman „Petlja””. Politika. 10. 3. 2022. Pristupljeno 12. 3. 2022.
Kralj, M. (10. 3. 2022). „"GORDANA" ALEKSIĆU: Dodeljena nagrada za najbolju knjigu namenjenu mladim čitaocima”. Večernje novosti. Pristupljeno 12. 3. 2022.
„Proglašen prvi dobitnik književne nagrade „Dušan Radović””. Grad Beograd, Sekretarijat za informisanje. 9. 2. 2022. Pristupljeno 17. 5. 2022.
„DOBITNIK „ZLATNOG KLjUČIĆA“ DEJAN ALEKSIĆ”. Smederevske novine. 28. 2. 2022. Pristupljeno 17. 5. 2022.
„Dejan Aleksić prvi dobitnik nagrade Narodne biblioteke Srbije „Vladan Desnica“”. Laguna. Pristupljeno 13. 9. 2022.
Spoljašnje veze
P vip.svg Portal Biografija
Portal Kraljevo
Milosavljević, Bojana (16. 5. 2003). „Dejan Aleksic - naslednik najboljih”. Ibarske novosti. kraljevo.com. Pristupljeno 17. 9. 2019.
Pesme Dejana Aleksića
Kad se razboleo Petak[mrtva veza]
Dobio sam nagrade tri Branka - intervju („Politika“, 22. februar 2012)
Tačno je da sam voleo bubnjeve („Politika“, 13. avgust 2013)
SKD/Dejan Aleksić
Bogat je onaj kome malo treba („Politika“, 18. februar 2015)
Dejan Aleksić i serijal “Knjiga u Centru” („Krug“, 11. septembar 2018) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2019)
NAGRADA VASKO POPA OTIŠLA KRALjEVAČKOM PESNIKU: Dejan Aleksić poneo prestižno priznanje („Kurir“, 20. jun 2019)
Dejan Aleksić na sajtu kcknjizara.rs
Dejan Aleksić na sajtu knjizara.com
Dejan Aleksić na sajtu izdavačke kuće „Laguna“
Pajkić-Đorđević, Vojka (16. 5. 2020). „Dejan Aleksić: Čim se povašareni svet vrati u svom punom zaslepljujućem sjaju – eto i nas, da mu držimo skute”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno