Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Tadijanović, Dragutin, 1905-2007 = Тадијановић, Драгутин, 1905-2007
Наслов Sabrane pjesme : [verzije, prepjevi] / Dragutin Tadijanović
Врста грађе поезија ; одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик хрватски
Година 1975
Издање Posebno izd.
Издавање и производња Zagreb : Mladost, 1975 (Zagreb : "Ognjen Prica")
Физички опис 836 str. : autorova slika ; 20 cm
Збирка Suvremeni pisci
ISBN (Karton)
Напомене Članci i eseji o pjesniku: str. 509-561
O svojoj poeziji: str. 563-571
Komentari: str. 573-665
Ulomci autobiografije: str. 667-675
Kronologija života: str. 677-706
Kronologija pjesama: str. 707-734
Bibliografija pjesama: str. 735-771
Bibliografija knjiga pjesama: str. 773-776
Bibliografija prepjeva: str. 777-780
Bibliografija prevedenih pjesama Dragutina Tadijanovića: str. 781-815.
Registar.
Предметне одреднице Тадијановић, Драгутин, 1905-2007
УДК 821.163.42-14
821.163.42:929 Tadijanović D.
821.163.42-14.09 Tadijanović D.
821.163.42-14.09

Dragutin Tadijanović
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu

Dragutin Tadijanović u svojoj 100. godini na zagrebačkom sajmu knjiga Interliberu 2005.
Dragutin Tadijanović (Rastušje, kod Sl. Broda, 4.11. 1905. - Zagreb, 27.6. 2007.) je bio hrvatski pjesnik.


Sadržaj/Садржај
1 Rani život i obrazovanje
2 Karijera
3 Najznačajnija djela
4 Nagrade i priznanja
5 Vanjske veze
Rani život i obrazovanje
Dragutin Tadijanović rođen je 4.11. 1905. godine u Rastušju, kod Slavonskog Broda, kao najstariji sin zemljoradnika Mirka Tadijanovića i Mande rođ. Kegljen. Polazio je Nižu pučku školu u susjednom selu Podvinju (1912.-1916.) i u Slavonskom Brodu dva razreda Više pučke škole (1916.-1925.), a od 1918. Realnu gimnaziju. Od jeseni 1920. godine, stanujući u brodskom samostanu, kao učenik petog razreda gimnazije, piše pjesme. Tada je započeo i dopisivanje s Nikolom Šopom, učenikom petog razreda banjalučke gimnazije. Prvo pismo poslao mu je 31.5. 1921., a osobno su se upoznali u listopadu 1926. u Zagrebu. Godine 1922., u srednjoškolskom zagrebačkom listu „Omladina“, objavljeno mu je djelo „Tužna jesen“, na stihove Branka Radičevića, a pod pseudonimom Margan Tadeon. U Zagrebu je na Gospodarsko-šumarskom fakultetu upisao studij šumarstva (1925.), ali je kasnije prešao na Filozofski fakultet (povijest južnoslavenske književnosti i filozofija 1928.). Diploma Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu izdana mu je 1937.

Karijera
Putovao je u Austriju, Švicarsku, Njemačku, Češku, Francusku, Španjolsku, Tunis, Alžir, Maltu… Nastupao je s pjevačkim zborom „Mladost-Balkan“. Prevodio je Nezvala („Akrobat“), Goethea, Hoelderlina, Novalisa, Heinea i dr., a uredio je velik broj izdanja izabranih djela hrvatskih pisaca (Kranjčević, Matoš, Vidrić, Polić Kamov, Ujević, Goran i dr.). Radio je kao korektor službenog lista „Narodne novine“ (1935.-1940.), honorarni nastavnik na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu (1939.-1945.), urednik u knjižnici „Djela hrvatskih pisaca“, u Izdavačkom poduzeću „Zora“, i „Hrvatski pjesnici“, u „Matici Hrvatskoj“, ravnatelj Instituta za književnost JAZU-a (do 1973.), kao prosvjetni viši pristav u Banovini Hrvatskoj, u „Društvu književnika Hrvatske“ kojega je i bio predsjednik (1964.-1965.).

Najznačajnija djela
Pjesma „Golubinja krila“ objavljena mu je u „Književniku“ , pod pseudonimom Tadeon (1928.). Prvi puta se pod svojim imenom javlja 1930. pjesmama u „Hrvatskoj reviji“ i „Književniku“ u zbirci „Lirika šestorice“ (Delorko, Frol, V.Kovačić, Matijašević, Perović). Prvu svoju knjigu pjesama, „Lirika“, objavio je u Zagrebu 1931. „Jutarnja zvijezda pozlaćen orah“ prva je njegova pjesma prevedena na češki (Otto F. Babler). Njegova druga zbirka pjesama, „Sunce nad oranicama“, koju je objavio u vlastitoj nakladi 1933., bila je zabranjena. Dopisivao se s Ivanom Kovačićem, čija je djela preuređivao u Nakladnom zavodu Hrvatske.

Knjigu njegovih pjesama „Kanto al mia koro“ preveo je na esperanto i izdao Josip Velebit. Uredio je s Dobrišom Cesarićem i Šimom Vučetićem Pregled mlade hrvatske lirike “Četrdesetorica“. Sastavio je „Katalog“ za izložbu Sandor Petofi i Izložbu „A.G.Matoš“, a sam je napisao „Intimnu izložbu crteža iz Raba“. U Katalogu spomen-knjige Izložba Pola vijeka hrvatske umjetnosti napisao je biografije: „Slikari i grafičari“, „Kipari“, „Arhitekti“. Napisao je velik broj djela, a osim ranije spomenutih, značajna su i: „Pepeo srca“ (1936.), „Dani djetinjstva“ (1937.), „Tuga zemlje“ (1942.), „Pjesme“ (1951.), „Blagdan žetve“ (1956.), „Gost u Vučedolu“ (1957.), „Srebrne svirale“ (1960.), „Prsten“ (1963.), „Večer nad gradom“ (1966.), „Poezija“ (1973.), „Vezan za zemlju“ (1974.), „Sabrane pjesme“ (1975.), „Sam“ (1976.), „Prijateljstvo riječi“ (1981.), „Svjetiljka ljubavi“ (1984.), „Moje djetinjstvo“ (1985.), „Kruh svagdanji“ (1987.), „More u meni“ (1987.) i još mnoga druga.

Nagrade i priznanja
Dobitnik je brojnih nagrada kao što su: Orden rada sa zlatnim vijencem, Zmajeva nagrada Matice srpske u Novom Sadu za knjigu „Prsten“ (1964.), Povelja Pododbora Matice hrvatske kao znak priznanja za toplu ljubav prema zavičaju (1965.) u Slavonskom Brodu, brončana medalja kipara Željka Janeša (1966.), Nagrada Vladimira Nazora za životno djelo (1968.), plaketa „Marko Marulić“ (1972.) u Žminju, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvijezdom (1976.) u Parizu, Plaketa grada Zagreba i dr. Mnoge su mu pjesme prevedene na dvadesetak jezika.

Dragutin Tadijanović preminuo je u Zagrebu dana 27. lipnja 2007. u svojoj 102. godini.

Vanjske veze
Službena stranica Dragutina Tadijanovića
Izabrane pjesme Dragutina Tadijanovića
[sakrij]vru
Godišnje nagrade Vladimir Nazor za književnost
Za književnost
1959. Vesna Parun • 1962. Petar Šegedin • 1964. Dobriša Cesarić i Jure Kaštelan • 1965. Ranko Marinković • 1966. Jure Franičević-Pločar • 1968. Slobodan Novak • 1969. Krsto Špoljar • 1970. Stanko Lasić i Antun Šoljan • 1971. Oto Šolc • 1972. Nikola Milićević i Svetozar Petrović • 1973. Živko Jeličić • 1974. Marin Franičević • 1975. Vesna Krmpotić i Predrag Matvejević • 1976. Zvane Črnja i Milivoj Solar • 1978. Drago Kekanović i Milivoj Slaviček • 1979. Ivan Katušić i Miroslav Slavko Mađer • 1980. Tito Bilopavlović i Nikica Petrak • 1981. Ivan Slamnig i Danijel Dragojević • 1983. Zvonko Maković • 1984. Luko Paljetak • 1985. Nedjeljko Fabrio i Zvonimir Majdak • 1986. Viktor Žmegač • 1987. Nusret Idrizović i Augustin Stipčević • 1988. Branimir Bošnjak • 1989. Zvonko Mrkonjić • 1990. Bruno Popović • 1991. Željka Čorak • 1992. Slavko Mihalić • 1993. Sibila Petlevski • 1994. Ivan Golub • 1995. Ante Stamać • 1996. Jozo Laušić • 1997. Željko Knežević • 1998. Jakša Fiamengo • 1999. Goran Tribuson • 2000. Stanko Andrić • 2001. Drago Glamuzina • 2002. Andriana Škunca • 2003. Renato Baretić • 2004. Luko Paljetak • 2005. Delimir Rešicki • 2006. Mate Ganza • 2007. Mirko Kovač • 2008. Anka Žagar • 2009. Ivana Šojat-Kuči • 2010. Nada Gašić • 2011. Zoran Ferić • 2012. Tatjana Gromača • 2013. Milko Valent • 2014. Josip Mlakić • 2015. Delimir Rešicki • 2016. Krešimir Nemec

Za životno djelo
1962. Miroslav Krleža • 1967. Vjekoslav Kaleb i Dragutin Tadijanović • 1968. Gustav Krklec i Dobriša Cesarić • 1969. Vjekoslav Majer • 1970. Nikola Šop • 1971. Miroslav Feldman • 1972. Šime Vučetić • 1973. Novak Simić • 1974. Marijan Matković • 1975. Ranko Marinković • 1976. Vladimir Popović • 1977. Drago Ivanišević • 1978. Joža Horvat • 1979. Marin Franičević • 1980. Josip Barković • 1982. Vesna Parun • 1983. Jure Franičević-Pločar • 1984. Aleksandar Flaker i Jure Kaštelan • 1985. Mirko Božić • 1986. Vojin Jelić • 1987. Živko Jeličić • 1988. Ivan Slamnig • 1989. Slobodan Novak • 1990. Olinko Delorko • 1991. Petar Šegedin • 1992. Ivo Frangeš • 1993. Srećko Diana • 1994. Nikola Miličević • 1995. Rajmund Kupareo • 1996. Slavko Mihalić • 1997. Ivan Kušan • 1998. Miroslav Slavko Mađer • 1999. Vesna Krmpotić • 2000. Stanko Lasić • 2001. Ivo Brešan • 2002. Gajo Peleš • 2003. Viktor Žmegač • 2004. Josip Tabak • 2005. Irena Vrkljan • 2006. Miroslav Šicel • 2007. Nedjeljko Fabrio • 2008. Zvonimir Mrkonjić • 2009. Milivoj Solar • 2010. Ivan Aralica • 2011. Nikica Petrak • 2012. Luko Paljetak • 2013. Tonko Maroević • 2014. Zvonimir Majdak • 2015. Pavao Pavličić • 2016. Dubravko Jelčić
Драгутин Тадијановић
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Драгутин Тадијановић
Dragutin Tadijanovic 010.jpg
Драгутин Тадијановић у својој 100. години на загребачком сајму књига Интерлиберу 2005.
Датум рођења 4. новембар 1905.
Место рођења Растушје, Аустроугарска
Датум смрти 27. јун 2007. (101 год.)
Место смрти Загреб, Хрватска
Драгутин Тадијановић (Растушје, код Славонског Брода, 4. новембар 1905 — Загреб, 27. јун 2007) био је хрватски песник.


Садржај
1 Детињство, младост и образовање
2 Каријера
3 Најзначајнија дела
4 Поезија
5 Награде и признања
6 Спољашње везе
Детињство, младост и образовање
Драгутин Тадијановић рођен је 4. јуна 1905. године у Растушју, код Славонског Брода, као најстарији син земљорадника Мирка Тадијановића и Манде рођ. Кегљен. Већ као гимназијалац пише успеле песме. Тада је започео и дописивање са, такође будућим великим песником, Николом Шопом, учеником петог разреда бањалучке гимназије. Године 1922, у средњошколском загребачком листу „Омладина“, објављено му је дело „Тужна јесен“, на стихове Бранка Радичевића, а под псеудонимом Марган Тадеон. Завршио је на Филозофском факултету у Загребу југославистику и филозофију.

Каријера
Прпоутовао је много земље света као хорски певач са хором „Младост-Балкан“. То му помаже да упозна многа песничка кретања. у Еврпи и свету. Преводио је Незвала („Акробат“), Гетеа, Хелдерлина, Новалиса, Хајнеа и др., а уредио је велик број издања изабраних дела хрватских писаца. Радио је као коректор службеног листа „Народне новине“ (1935—1940), хонорарни наставник на Академији ликовних умјетности у Загребу (1939—1945), уредник у библиотеци „Дјела х