Detalji predmeta

• Stanje Polovno

13.5x20 cm, meki povez sa klapnama, 87 str.
Prvo izdanje.

Likovna oprema:
Zoran Branković
Srba Ignjatović, kršteno Srboljub (Knjaževac, 11. april 1946) srpski je književnik, književni kritičar, pesnik i pripovedač. Bio je predsednik Udruženja književnika Srbije do 2010. godine, a Upravni odbor UKS ga je 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Glavni je i odgovorni urednik časopisa Savremenik i urednik u Apostrofu.

Član je osnivač Udruženja za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” u kome se od 2010. godine nalazi njegov legat.

Biografija

Srba Ignjatović, crtež Momčila Golubovića.

Srba Ignjatović, crtež u boji Javora Rašajskog.
U rodnom Knjaževcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, a potom i magistrirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ignjatović je od mladosti bio prisutan u kulturnom životu. Još kao gimnazijalac pisao je za školski list Naši pogledi, koji je i uređivao, a za desetogodišnjicu lista priredio je zbornik „Četrnaest pesama”.[2] Tokom duge i značajne karijere, bio je urednik Omladinskih novina, Književne reči, gde je i jedan od osnivača, biblioteke prvih knjiga Pegaz, časopisa Relations, ali i urednik–saradnik u više izdavačkih kuća i profesionalni urednik u NIRO Književne novine.

Ignjatović se bavio i književnom kritikom i povremeno je pisao kritike za Politiku, Nedeljnu Borbu, NIN, Ilustrovanu Politiku i Večernje novosti. Bio je i kolumnista Osmice, Književnih novina, Oslobođenja, Odjeka i drugih značajnih novina, objavljivajući književne tekstove u listovima i časopisima celokupnog nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora. Do danas je objavio devetnaest knjiga kritika, eseja i studija.

Srba Ignjatović, osim kao književni kritičar, poznat je i kao pesnik i pripovedač. Svoju prvu knjigu poezije objavio je 1971. godine pod nazivom „Koji nemaju duše”, a do danas ukupno ih je objavio jedanaest. Reprezentativni izbor Ignjatovićeve poezije „Varvari na Pontu” objavila je beogradska Prosveta 2000. godine, a godine 2012. Ignjatović je priredio i objavio izbore svojih pesama „Veliki vid” (Vuk, Loznica) i „Slobodan pad” (Srpska književna zadruga, Beograd). Ignjatovićeva poezija prevođena je na rumunski, bugarski, makedonski, češki, italijanski, nemački i engleski jezik, a zastupljena je i u nizu domaćih i stranih antologija poezije. Napisao je i osam knjiga proze, uglavnom kratkih priča.

Od 1965. godine Ignjatović ima status slobodnog umetnika, a od 1970. godine je član Udruženja književnika Srbije, gde je dugo godina bio i predsednik. Član je Akademije ASLA u Oradeji (Rumunija) i Slovenske akademije književnosti i umetnosti u Varni (Bugarska). Osim toga, član je osnivač Udruženja za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” čije je stvaranje nesebično podržavao od samog početka. Svoj legat formirao je odmah po ponovnom otvaranju Biblioteke Lazić 2009/2010. godine, dve godine pre nego što je Udruženje zvanično registrovano, i time je značajno pomogao razvoj projekta.

Godine 2010. proglašen je za počasnog građanina Knjaževca, gde je tokom godina često pomagao lokalne autore, te značajno doprineo uobličavanju knjaževačke književne scene.[2] Povodom otvaranja knjaževačkog Festivala kulture mladih Srbije napisao je scenario, a povremeno je bio i u festivalskom pesničkom žiriju.[2]

Srba Ignjatović trenutno radi kao glavni i odgovorni urednik časopisa Savremenik i urednik Apostrofa, čiji je ujedno i osnivač. Član je uredništva časopisa Istok koji izlazi u Knjaževcu.

Legat Srbe Ignjatovića

Srba Ignjatović prilikom donacije knjiga za legat.
Legat Srbe Ignjatovića nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a sadrži njegovu ličnu biblioteku, rukopise, fotografije, lične predmete, ali i celokupnu arhivu izdavačke kuće Apostrof, čiji je osnivač, arhivu časopisa Savremenik i dokumentaciju UKS-a iz perioda kada je bio njegov predsednik.[3] U legatu se nalazi i prvi primerak njegove prve knjige koju je poklonio svojim roditeljima, a nakon njihove smrti Udruženju „Adligat”, kao i desetine prvih izdanja Srbinih knjiga sa njegovim beleškama i posvetama i više stotina knjiga sa posvetama njegovih kolega. Osim toga, Udruženju je poklonio i nagradu „Đurin šešir” i bareljef koji se uz nju dobija, a koju je Srba dobio za neobjavljenu knjigu pesama Cinober.[4] Legat Ignjatovića sadrži i odabranu zbirku publikacija o životu i radu Nikole Radoševića, Srbinog bliskog prijatelja, i značajnu zbirku knjiga, predmeta i posveta u vezi sa književnošću Rumunije.

Od formiranja legata 2010. godine do danas, Ignjatović je Udruženju poklonio više od 15.000 knjiga sa više od 1500 posveta i potpisa domaćih i stranih kolega.

Izloženi deo legata Srbe Ignjatovića u Muzeju srpske književnosti
Izloženi deo legata Srbe Ignjatovića u Muzeju srpske književnosti

Deo legata, Srbina lična biblioteka u „Adligatu”
Deo legata, Srbina lična biblioteka u „Adligatu”

Deo biblioteke, knjige i lični predmeti
Deo biblioteke, knjige i lični predmeti

Neke od knjiga Srbe Ignjatovića u njegovom legatu.
Neke od knjiga Srbe Ignjatovića u njegovom legatu.

Knjige Srbe Ignjatovića sa njegovim posvetama.
Knjige Srbe Ignjatovića sa njegovim posvetama.
Nagrade i priznanja
Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu Salomina činija, 1970.
Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za pesmu „Živa sluz”, 1972.
Nagrada „Ljubiša Jocić”,
Nagrada „Milan Bogdanović”, za kritički tekst o knjizi Odbrana sveta Branislava Petrovića, 1981.
Nagrada „Zlatni beočug” KPZ Beograda,
Nagrada „Kondir Kosovke devojke”, 1993.
Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu poezije Sudbenik, 2001.
Nagrada „Srboljub Mitić”, za knjigu Sudbenik, 2001.
Nagrada „Zmaj Ognjeni Vuk”, za knjigu Sudbenik, 2001.
Nagrada „Zlatni Orfej”,
Povelja Morave,
Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2008.
Nagrada „Ramonda serbika”, 2011.
Nagrada „Miodrag Ćupić”
Vukova nagrada, 2014.
Nagrada „Đurin šešir”,
Nagrada „Tronoški rodoslov”, za knjigu pesama Cinober, 2016.
Velika nagrada „Nikita Stanesku”, Rumunija (1995)
Velika nagrada „Lučijan Blaga”, Rumunija (1997),
Nagrada „Lučijan Blaga” Akademije Rumunije (2005)
Velika bazjaška povelja, Rumunija, 2009.
Evropska medalja „Franc Kafka” (Prag, 2003)
Medalja „Nikola Tesla” časopisa Raum und Zeit (2009)
Velika nagrada „Leteće pero” Međunarodnog festivala poezije Slovenski zagrljaj (Varna, 2010)
Dobitnik je posebnog priznanja vlade Republike Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi (2007)
Povelja Udruženja književnika Srbije (2019)
Dela
Književne kritike, eseji, studije
Salomina činija, 1970.
Salomina činija II, 1974.
Doba kolaža, 1978.
Poetizam stripa, 1979.
Proza promene – srpska proza 1950–1979, 1981.
Tekst i svet, 1982.
Srećni Vavilon, 1986.
Zapisi slobodnog strelca, 1986.
Književnost i novi mit, 1988.
Hroničar, buntovnik, alhemičar, 1989.
Deset srpskih pesnika, 1992.
Hronika pesničkog umeća, 1992.
Usud, separat objavljen u časopisu Stvaranje, br. 9-10-11-12 / septembar-decembar 1998, Podgorica
Na mravu nebo/Malo i veliko u poeziji Zorana Milića, 1999.
Bez oblande, 2000.
Scena na tacni, 2003.
Svet medija Petra Zeca, 2010.
Lirski osmoglas, 2012.
Proza promene – srpska proza 1950–1990, dopunjeno izdanje, 2012.
Napisao je (zajedno sa Sinišom Ristićem) uvodnu studiju za monografiju Spajajući vale sa zvezdama: lirski rasponi Milene Pavlović Barili (Beograd, 1998), kao i likovnu monografiju Dragan Savić (1990).

Poezija
Koji nemaju duše, 1971.
Deseti krug, 1975.
Slagačnica, 1981.
Reptil/poliptih, 1983
Zograf oštra srca, 1989.
Rašljar, 1989.
Gačući u novi vek, 1993.
Varvari na Pontu: izabrane i nove pesme, izbor i predgovor Jovan Pejčić, Beograd, 2000.
Sudbenik, 2001.
Slepi putnik, 2007.
Čim svane i druge utopije, 2011.
Veliki vid, izabrane pesme, 2012.
Slobodan pad, izabrane pesme, 2012.
Cinober, 2015.
Proza
Crv u glavi, kratke priče, Beograd, 1998.
Kako mi je žaba uletela u usta ili o samosaznavanju, roman-ogled, Beograd, 1998.
Kad smo svi bili Tito i druge priče, Beograd, 1994, drugo dopunjeno izdanje 1998, treće dopunjeno izdanje 2008.
Duboka Kina, proza, 2003,
Niže i naniže, proza, 2005.
Prolazna kuća, kratke priče, 2011.
Kriza u više lekcija, zapisi, 2014.
Mrežolovka, roman, 2019.
Drama
Farsa Izlaze na daske tri kralja od Danske uvršćena je u Savremenu srpsku dramu 5, 1999.
Prevodi na strane jezike
Prevođen je na nekoliko stranih jezika.

Големиот вид, izbor Ignjatovićeve poezije na makedonskom, Skoplje, 1986.
Il cerchio decimo, izbor Ignjatovićeve poezije na italijanskom, Bari, 1994.
Ahile subjugat, izbor Ignjatovićeve poezije na rumunskom, Temišvar, 1997.
Ignjatovićeva knjiga Gačući u novi vek objavljena je u Bukureštu kao dvojezično izdanje na rumunskom i srpskom jeziku, 1997.
Slova na yaziku, izbor poezije na češkom, Prag, 2007.
Mit der Sandhur in der Hand, izbor pesama na nemačkom, Smederevo, 2009.
Everything Different, izbor pesama na engleskom, Nju London, SAD, 2010.
Cronicar, insurgent, alchimist, Pančevo, 1991. Knjiga Hroničar, buntovnik, alhemičar objavljena je na rumunskom, a posvećena je poeziji Joana Flore.
Isto tako na rumunski je prevedeno i drugo, dopunjeno izdanje Ignjatovićeve knjige Kad smo svi bili Tito i druge priče, 1997, a pojavilo se i na bugarskom, Sofija, 2007.
Bibliofilska ilustrovana izdanja
Deseti krug, separat iz časopisa Znak br. 2–3, Beograd, 1972.
Prostrto meko more sna, izbor stihova, grafike i izdanje Senadina Tursića, Beograd, 1980.
Rašljar, crteži Dragana Pešića, tekstovi Srbe Ignjatovića, katalog-plaketa, izdanje Galerije grafičkog kolektiva, Beograd, 1991.
Živa knjiga, izbor prozaida u zajednici sa Dejanom Bogojevićem, Knjaževac, 2007.
Zbornici
Čitajući Srbu Ignjatovića, zbornik ogleda i osvrta o Ignjatovićevom književnom radu objavljen je u izdanju Apostrofa, Beograd, 2013.
Reference
„Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012.
„Ignjatović, Srba – Zavičajni pojmovnik” (na jeziku: srpski). Pris