Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano, posveta sa potpisima na prvom listu
Аутор - особа Антић, Мирослав, 1932-1986 = Antić, Miroslav, 1932-1986
Наслов Ту где почиње небо : избор из дела / Мирослав Антић ; приредио Зоран Пеневски ; [цртежи, уља, колажи, акварели Мирослава Антића]
Врста грађе поезија
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 2013
Издање 3. изд.
Издавање и производња Нови Сад : Stylos art, 2013 (Нови Сад : АМБ графика)
Физички опис [152] стр. : илустр. у бојама ; 24 cm
Други аутори - особа Пеневски, Зоран
ISBN 978-86-7473-571-8 (картон)
Напомене Ауторове слике
На оба спојна листа илустр.
Тираж 1.500
На корицама белешка о делу.
УДК 821.163.41-14

Tu gde počinje nebo
izbor iz dela
Miroslav Antić(autor)

Izdavač: Stylos art

Tu gde počinje nebo predstavlja izbor iz dela i života Miroslava Antića, priređen u formi almanaha sastavljenog od Antićevih književnih i likovnih dela, originalnih rukopisa i autentičnih fotografija.
Tu gde počinje nebo prati istoriju literarnog i intimnog života, donoseći prvi put više od 120 Antićevih likovnih radova (ulja, akvarela, crteža, kolaža), oko 50 tekstova (pesama, proznih celina i odlomaka – uz napomenu da se pesma Pehar premijerno pojavljuje u ovoj knjizi) i oko 30 fotografija iz njegovog života.
Tekstovi Miro

slava Antića – od naizgled prozračnih i veselih pesama za decu, preko mladalačkih, ljubavnih, porodičnih, ironičnih i angažovanih, do onih ironičnih i mračnih – ulančani su tako da pokazuju kako se njegov poetski ciklus ne može odvojiti od životnog, što pridružuje vojvođanskog barda posebnoj vrsti književnih velikana – onih koji nisu poetizovali svoj život već su živeli svoju poeziju.

Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.

Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije...

Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“...

Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.