Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Јовановић, Софија, 1946- = Jovanović, Sofija, 1946-
Наслов Терај кера, лутко моја бела--- : војвођански речник за панонце-почетнике / Соња Бајандићева Јовановић
Остали наслови Терај кера, лутко моја бела
Терај кера лутко моја бела
Врста грађе речник
Језик српски
Година 2003
Издавање и производња Нови Сад : Дневник, 2003 (Нови Сад : Данијел принт)
Физички опис 113 стр. ; 21 cm
Други аутори - особа Павлов, Милутин Ж., 1943- = Pavlov, Milutin Ž., 1943-
ISBN (Брош.)
Напомене Текст штампан двостубачно
Тираж 600
Стр. 5-6: Речник лингвалног веза панонске фиранге / Милутин Ж. Павлов
На пресавијеном делу кор. листа ауторкина слика и белешка о њој.
Предметне одреднице Српски језик -- Говор Војводине -- Речници

Vojvodinarenje, ili: kad kere marširaju
Teraj kera, lutko moja bela, Sonja Jovanović
Opet stigao Sajam knjiga u naše krajeve, množe se izdanja i jubileji, rađaju nove izdavačke kuće. Rečju, poplava reči. Teoretičar Teri Iglton upotrebio je povodom jedne Šekspirove pretvorne a blagoglagoljive junakinje pojam "jezička inflacija": govoriti mnogo, zatrpavati svet rečima, po mogućstvu milozvučnim, i tim rečima sakriti nedostatak emocija i višak sebičnog interesa - to je, otprilike, bilo Igltonovo razumevanje ove oh-tako-zgodne sintagme. Međutim, jezička inflacija se širi neumoljivo na sve sfere; tako se emisija knjiga ne samo povećava, ne samo da se pojačava diskurs politike i kulture do nemogućih granica samohvale i bljuvanja na druge, nego se istrošenost jezika razliva i plavi kao ona Gustavova fleka. Setićete se kako je taj junak crtanog filma uzeo malo tuša da popravi svoj inicijal na dugmetu za košulju, pa se od jedne prosute kapi uflekala cela Mađarska. Ili to beše – Madžarska?
Da bismo se u rečima razabrali, Sonja Bajandićeva Jovanović sačinila je knjigu čija sva mudrost baš i nije u naslovu. "Teraj kera, lutko moja bela" (Dnevnik, 2007, drugo izdanje, važno je pomenuti budući da je prvo planulo) ima i podnaslov koji savršeno objašnjava sve ono što naslov zapliće: "vojvođanski rečnik za Panonce-početnike". Pisac predgovora nazvao je projekat Bajandićeve "lingvalnim vezom panonske firange". Eto jedne reči koja se mora savladati.
Sonja B. Jovanović odbija da bude lingvista u pokušaju; teško da će se stručnjaci za jezik naći uvređeni smelošću njenog projekta, jer njen motiv nije master na brzaka. Sudeći po pogovoru, rad na rečniku je autorki vojvodinarki poslužio najviše kao antiraketni mentalni štit onog zanimljivog proleća godine 1999.
Nije sasvim jasno zbog čega Panonac-početnik mora da apsolvira "Burov oblog", "vanilu", "broš" i "oklagiju", ali neke opštepoznate reči treba pomenuti i zbog nadahnutih tumačenja. "Vajat" je, valjda znamo svi od šuvarice do Bolonje, "pokrajnja sobica", ali ne moramo znati i da može biti namenjen starima koji uskoro putuju na onaj svet i kojima "viri zemlja iz džepova" - odnosno, spremni su da "razduže escajg"! U ovom rečniku spopliću se i nadgornjavaju kolonisti i Bunjevci, Nova Gajdobra (nekad Vekerla) i Futog, te Sonjine babe - jedna futoška paorka, druga madžarska vlastelinka. Iz duše tog čudnog gemišta kultura i običaja izranja katkad nepatvorena poezija. Tako "kokoška" može biti "cela jezgra oraha" i "štringla vune ili pamuka". Neke odrednice su prave male anegdote. Kad bi firma Švarckopf znala da je njen zaštitni znak, crna silueta, ušao u futoški jezik kao "bečati čovek", možda bi se malo sofisticiranije predstavila barem potesu od Veternika do Rumenke (negdašnjeg Piroša). Devojka koja se džaba belila i puderisala špecijama poznate firme - džaba, jer ne bi na "roglju" videla simpatiju - mogla je samo da kaže: "Žali bože bečatog čoveka!".
Srešćemo i reči koje nas podsećaju na detinjstvo provedeno uz Zmajeve pesme: "ajzliban", ili ono apsolutno misteriozno "šumangele!" ("begaj!") i "šapca lapca". Naići ćemo na urnebesne pasvorde koji su izazivali kikot u "Pokondirenoj tikvi" ili "Pop Ćiri i pop Spiri": "alaboner", "obrstšlag", "gužvara". Prepoznaćete ponešto iz Balaševićevog opusa, "fićok" (rakije), a to mu dođe fraklić ili satljik. Neke reči imaju različita značenja u Banatu i Bačkoj: "amišan" je u Bačkoj "pohlepan, gramziv, alav", u Banatu "lukav"; "paorentina" je u Banatu ugledan građanin sela, u Bačkoj prostak. "Gomboce" će u sred Beograda danas moći da pojedu i Crnogorac i Hercegovac, znajući odlično o čemu se radi čak i ako su samo u prolazu okrznuli nekadašnji Sekić a današnji Lovćenac ili pak Sečanj, a Beograđani možda neće imati pojma šta je to, pošto im je baba prečanka pravila samo kitnikez.
Kad hoće da vas po panonski opsuju, otići ćete u kilenc, Kureševo, očin točak ili peršun, a nenadmašna kletva koju izriče deda kada meće unuka na krilo glasi - "otac te prokarto!"
"Babin budžak" je strana sveta s koje nailazi nevreme, sever-severozapad, ista ona strana s koje duva vetar neprilika i u "Hamletu" i u Hičkoku. Novosađanima je to Futog, Futogu Srem, Gajdobri Bačka Palanka. Aludirajući na konjokradice koji bi se iz banatskih došunjali u bačke atare, jedna poslovica u ovom vojvođanskom rečniku tvrdi: "Iz Banata u Bačku, samo je sunce dobro što dolazi!". U svetlu novonajavljenih demografskih pseceva i cvišni, i ono je na putu da postane fest sumnjivo.

Vladislava Gordić-Petković

1. Kad se budete ačili, odnosno zavitlavali nekoliko puta čućete “ ta id’u očin” , ali nemojte se ljutiti i doslovno shvatiti da treba da idete dovraga, jerbo je to samo šala.

2. On je Srbijanac – nije iz Vojvodine – Gegula.

3. Šlajbok, šlajfik, buđelar – novčanik.

4. Zavijače ili pofezne nikako ne mešajte sa prženicama, jer je to hleb umočen u jaja pa pržen, a prženice su prepečen stari hleb na plotni, nešto poput tosta.

5. Bakandža – tvrda cipela, cokula.

6. Kibicfenster – isturen prozor, tako da se sa tri strane može posmatrati šor, ali i pod njim bolje kibicovati i unterhaltovati, odn. udvarati se, ili što bi danas mladi popularno rekli “ muvati se” .

7. Pod kibic često dođe i neki đilkoš – kavgadžija, danguba, neradnik, vetropir… Tu je i abaja – lepo razvijen mladić koji se nasilnički ponaša.

8. Kupi pinkle pa idi ‘di ti bolje – kazaće muž ženi ili žena mužu kad se svade.

9. Deder dojti mi te lotre – Hajde, dohvati mi te merdevine.

10. Andrak – đavo.

Ovi naši vojvođanski prostori su po mnogo čemu specifični. Bogatstvo različitosti je ono što ove predele izdvaja od drugih delova naše lepe države. Izvorni vojvođanski govor, jedinstveno otezanje dok pričamo i neki posebni pojmovi koji se manje/više koriste u svakodnevnom govoru, ljudima iz komšiluka i regiona uglavnom su simpatični i prepoznatljivi. Te posebne pojmove koje ljudi iz Vojvodine koriste pri govoru sakupila je i objavila u knjizi ” Teraj kera, lutko moja bela – Vojvođanski rečnik ” za novosadski “Dnevnik” gospođa Sonja Bajandićeva Jovanović. Za one koji se dosada nisu susretali sa tom knjigom ili delovima te knjige, odlučili smo, uz dozvolu gospođe Jovanović, da vam povremeno prezentujemo neke delove. Ovaj put će to biti neke reči (ne sve koje se pominju u rečniku, nego neke isključivo po našem izboru) koje počinju na slovo A.

Teraj-kera-naslovna

A
Abati – nešto, najčešće odeću, bezobzirno koristiti ne brinući o tome koliko će trajati

Avzac – staklena tacna na viskoj nožici; avsec, aufzac ili apsec ; ako je tacna ravna onda je za tortu, a ako je udubljena, u nju se stavljaju sitni kolači ili voće

Adnađ – graničar, džandar, hadnađ, u Vojvodini postoji prezime Hadnađev

Adoba – cigla, opeka

Ajeršpajz – jelo od jaja, kajgana ili omlet

Ajzliban – voz, železnica

Ajkara – zdravo laka ženska, ona koja ne bira kad su muški u pitanju, a ozbiljni ljudi o njoj ni ne divane

Ajnšlag – najviše dokle se mogu okrenuti točkovi na zaprežnim kolima, traktoru, automobilu, kamionu…

Akati – zamarati, maltretirati

Alaliti – oprostiti, prežaliti

Alamunja – muvator, prevarant

Aldumaš – čast za obavljenu trgovinu, obavezno plaća kupac

Aljkavuša – neuredna žena, aljkoša, šlampara, bočkoša

Argat – nadničar, radnik koji radi za dnevnicu

Arivist – dođoš, kuferaš , u Vojvodini je to sinonim za bezobzirnog lovca na položaje, gurgura, laktaroša

Arondacija – ukrupnjavanje zemljišnog kompleksa, zaokruživanje poseda

Arčiti – trošiti na veliko, uludo trošiti

Aspida – zmija, ali i zdravo besna žena, udata

Afte – bolest sluzokože usta, sitni bolni mehurići, najčešće kod male dece koja sisaju, ali se javlja i kod odraslih ako ne peru zube

Ač – budala

Ašikovati – udvarati se

Arenda – davanje zemljišta u zakup