Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Рајић, Делфина
Тимотијевић, Милош
Наслов Ризница прошлости : Овчарско-кабларска клисура и њени манастири / Делфина Рајић, Милош Тимотијевић ; [фотографије Слободан Марковић, Саша Савовић, Миле Бошковић]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2005
Издавање и производња Чачак : Легенда, 2005 (Чачак : АЂ Комерц)
Физички опис 219 стр. : илустр. ; 18 cm
Други аутори - особа Марковић, Слободан

Овчарско-кабларски манастири су манастири који се налазе у Овчарско-кабларској клисури.

Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави, недалеко од Чачка између планина Овчара и Каблара. Она је усечена у планински масив састављен од шкриљаца, али има и благе нагибе са шумовитим заравнима. Њеној лепоти доприносе и два вештачка језера настала после Другог светског рата хидроцентралама Овчар Бања и Међувршје. Под Кабларом уз реку, налази се и лековита бања која од давнина привлачи многе болеснике. Од осталих крајева Србије ову клисуру издвајају и њени многобројни манастири на левој и десној обали Мораве. По њима и по самој природи цео крај добио је у народу име Српска Света гора.

Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира. Сада их има десет и два света места и то:

На десној страни Мораве су:
Манастир Ваведење, на изласку из клисуре, (данас парохијска црква)
Манастир Вазнесење, спрам Јовања на другој страни реке, пар стотина метара удаљен,
Манастир Преображење, некад се налазило на левој обали 2 километра узводно од Никоља, наспрам старог манастира,
Манастир Свете Тројице, на брду, наспрам Благовештења,
Манастир Сретење, недалеко од Св. Тројице, на подножју испод самог врха Овчара,
На левој обали Мораве су:
Манастир Благовештење, 2 километра од Преображења, изнад Овчар Бање,
Манастир Илиње, на брду над Благовештењским тунелом, сада метох манастира Благовештења,
Манастир Јовање, 6 километара узводно од Ваведења, некада најважнији манастир, „лавра“,
Манастир Никоље, 2 километра узводно од Јовања,
Манастир Успење Пресвете Богородице, црквица пронађена код рушевина Јовањске куле, метох манастира Јовање
и црква посвећена Светом Сави која се зове црква Савиње и црква-пећина Кађеница.

Манастири Никоље, Сретење, Благовештење и Света Тројица проглашени су за споменике културе од великог значаја.

У литератури познат је још један Манастир Св. Георгија, који је вероватно био на југоистоку Овчара. Његов печат чува се у Народном музеју у Београду.

Сматра се да су први манастири изграђени после каталонске најезде 1307—1309. године када су страдали манастири на Светој гори Атонској. Бежећи у дубину Балканског полуострва српски калуђери су у овој клисури основали своје манастире. Следећи велики талас је уследио после Маричке битке, а доласком Турака ови манастири добијају нове улоге, чувара духовности и идентитета Срба, али и голих живота за збегове који су се скривали у клисури, пећинама или около манастира.

Многе светиње су 1930-тих биле у лошем стању, тако да су виђени људи околних пет срезова покренули акцију за обнову, коју је благословио и епископ жички Николај.[1]
Савовић, Саша
Бошковић, Милисав
Збирка ǂБиблиотека ǂСветиње ; ǂкњ. бр. ǂ4
ISBN 86-7784-007-9 (картон)
Напомене Тираж 1.000
Речник стручних и мање познатих појмова: стр. 214-216
Белешка о ауторима: стр. 217
Библиографија: стр. 209-213.
Предметне одреднице Манастири -- Овчарско-кабларска клисура