Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Grupa autora
Format: 24
Povez: broširan
Br. strana: 199
Časopis Religija i tolerancija izdaje Centar za empirijska istraživanja religije (CEIR), sa sedištem u Novom Sadu. Iznikao je, dakle, iz multikonfesionalne i tradicionalno tolerantne sredine. Specifična heterogenost stanovništva, koja se reflektuje i na nacionalnu i versku strukturu studenata u Novom Sadu, bila je pogodno tlo kako za empirijska istraživanja tako i za bogatstvo religijskog pluralizma. Tako je CEIR postao centar okupljanja jedne grupe stručnjaka sa prostora bivše Jugoslavije, koji se za predmet istraživanja imaju religiju. Granice koje su se pojavile na balkanskoj vetrometini nisu postojale u elektronskom komuniciranju, tako da je bilo moguće, i u najtežim okolnostima, baviti se proučavanjem religije u duhu tolerancije.
`Činjenica da skoro polovina američkog stanovništva veruje u Boga i istovremeno pripada nekoj verskoj zajednici ukazuje na stabilnu i pozitivnu društvenu klimu po pitanju vere, za razliku od drugih modela koji dominiraju u Evropi, kao što su `verovanja bez pripadanja` ili `pripadanje bez verovanja`, o čemu će u ovoj knjizi biti više reči...!`
170. ВУКОМАНОВИЋ, Милан
Mit, politika, ideologija: prikaz knjige Aleksandar Bošković
(2006): Mit, politika, ideologija, Beograd: Institut društvenih nauka /
Milan Vukomanović // God. 7, br. 11 (2009), str. 155-157.
95
Mit, politika, ideologija dr Aleksandra Boškovića je delo iz sociokulturne antropologije na kakvo smo u našoj naučnoj sredini dugo čekali. Ne
samo da do sada u zemlji nismo imali stručnjaka koji bi takvu knjigu
mogao napisati, već je, štaviše, i samom autoru bilo potrebno dvadesetak godina da iznedri jedno tako ozbiljno, pouzdano, ali i zanimljivo
napisano naučno delo.
171. ЂОРЂЕВИЋ, Марко
Religijska panorama Dominikanske Republike / Marko Đorđević
// God. 7, br. 11 (2009), str. 137-145.
Rimokatolička je crkva jedan od nosećih stubova dominikanskog društva. Na njene hramove i kulturne uticaje možemo naići od obale i prestonice do najzabačenijih delova ostrva. Društvene promene koje je
nametnuo agresivni liberalizam u drugoj polovini dvadesetog veka još
uvek nisu uspele da sruše dominaciju Rima na političkom, simboličkom
i kulturnom polju. Čak i Dominikanci konvertiti u druge vere, odnosno
nereligiozni zadržavaju osnove katoličkih kulturnih obrazaca i tradicije. Međutim, brojčana eksplozija protestanata u Latinskoj Americi (uključujući Dominikansku Republiku), nastala preobraćanjem katolika,
kakvo nije viđeno još od šesnaestovekovne Evrope i Martina Lutera,
naročito izraženo tokom poslednjih godina globalizacije (nakon pada
Berlinskog zida), ubrzano menja konfesionalnu sliku Dominikanske Republike.
172. ЂУРЧИК, Игор
Reformisana prezbiterijska crkva: intervju sa predstavnikom Reformisane prezbiterijanske crkve – teologom Petrom Petrovićem / Igor
Đurčik // God. 7, br. 11 (2009), str. 147-154.
Na našem religioznom nebu nedavno se pojavila nova verska zajednica.
Nova po svom delovanju na ovom području, a stara po svom istoricitetu
i tradiciji. Radi se o verskoj zajednici pod imenom Protestantska reformisana hrišćanska misija u Republici Srbiji (Reformisana prezbiterijanska crkva). Radi se o verskoj zajednici koja ima svoje poreklo u reformaciji (lat. Obnoviti). Naime, pod reformacijom razumemo u Evropskoj istoriji veliki religiozni pokret u XVI veku, sa ciljem reformisanja
96
zapadne crkve. Ovaj pokret je promenio istoriju crkve. Ona je nastala u
trenucima kada je crkva bila u „najvećoj tami“. Bilo je to doba kada su
visoko uzdignuta tri principa: spasenje ličnom verom, brisanje razlike
između klera i laika (ruši se crkvena hijerarhija) i uzdizanje autoriteta
Biblije. Prvobitne forme reformacije tj. protestantizma bili su religiozni
pravci kao npr: luterani, zwinglijevci, unitarci, anabaptisti, anglikanci,
kalvini i dr. Dok su u narednim vekovima nastali i drugi pravci poznati
kao „kasniji protestantizam“ od kojih su najpoznatiji: baptisti, metodisti, kvekeri, adventisti, mormoni i drugi.
173. КУБУРИЋ, Зорица
Slika o Bogu u stavovima opšte populacije na Balkanu: subjektivizacija istine / Zorica Kuburić // God. 7, br. 11 (2009), str. 25-44.
Sveobuhvatno istraživanje rađeno na prostoru Balkana (Gallup Europe, 2007) omogućava nam da sagledamo kakvu sliku o Bogu imaju
balkanski narodi. Naša zaključivanja izvodimo na osnovu istraživanja
rađenog na uzorku od 9.464 ispitanika. Od brojnih osobina koje se pripisuju Bogu najviše je razmatrana ona koja ukazuje da je Bog dobar,
pun ljubavi i da prašta u odnosu na sliku o Bogu koji kažnjava i koji
je strog. Pozitivna slika o Bogu ukazuje da je Bog celovito biće u koga
se ima apsolutno poverenje, ne zbog moći, strogosti i mogućnosti kažnjavanja, već zbog ljubavi i mogućnosti zaštite i spasenja. Budući da
slika o Bogu omogućava proces identifikacije, uloga religije sasvim je
vidljiva u svakodnevnom životu. Posebna pažnja posvećena je razlikama koje su prisutne kod vernika pravoslavne, katoličke, protestantske i
islamske veroispovesti.
174. ЛЕПУША, Љиљана
Seminar o holokaustu / Ljiljana Lepuša // God. 7, br. 11 (2009),
str. 187-192.
JO Novi Sad latila se jednog veoma ambicioznog projekta – organizovanja seminara o holokaustu u novosadskom hotelu „Sajam“. Projekat
je pomogao centar Simon Vizental iz Jerusalima čiji direktor dr Efraim
Zurof je bio koordinator seminara a događaj je finansijski i u drugim
pogledima podržao Grad Novi Sad. Ostali donatori su bili the Claims
97
Conference, The Conference on Jewish Material Claims Against Germany; The Balkan Trust for Democracy, A Project of the German Marshall Fund: Izvršno veće AP Vojvodine i JDC. Iako se slični seminari
održavaju u Jad Vašemu u Izraelu i širom sveta, ovo je prvi ovakav
događaj u ovom delu Evrope. Ciljna grupa su bili profesori iz cele Srbije koji svoje novostečeno znanje treba da prenesu učenicima, ali su
bili prisutni i članovi jevrejskih opština Srbije. Ukupno nas je bilo oko
300. Predavači su bili eminentni poznavaoci holokausta, među prvima
je bio Nj.E. ambasador Izraela Artur Kol, dr Efraim Zuroff, dr Adam
Ferziger, dr Karen Shawn, dr Robert Rozett, Szilvia Peto Dittel i Ildiko
Laszak. Od naših bili su rabin Isak Asiel, dr Milan Koljanin, dr Ranko
Končar, protosinđel Jovan Ćulibrk i drugi, kao i članovi opština koji su
u radionicama govorili o svom iskustvu: Elza Farkaš, Edita Gavanski,
Bruno Hofman, Aca Singer, Cadik Danon.
175. МИЉУШ, Бранка
Vera i ljubav: Put ka psihičkom zdravlju i duhovnom isceljenju /
Branka Miljuš // God. 7, br. 11 (2009), str. 189-192.
Život naše duše može se uporediti sa heraklitskom rekom koja se neprekidnim strujanjem svakotrenutno obnavlja. Ona protiče svojim utvrđenim tokom dok na njenoj površini talasi igraju gotovo uvek jednoliku
ritmičku igru. Tako i površinom naše duše u svesti manje ili više teku
normalno samo od trenutka do trenutka uznemirene povorke različitih
događaja. Mi obično vidimo onu glavnu struju na površini, a ne vidimo
tajne struje koje se kriju u dubinama u duši u njenom nesvesnom delu.
Ti skriveni nepoznati slojevi u duši određuju individualni život čoveka.
Možda zato ljudi kažu da sve ono što je najlepše i najbolnije u ljudskoj
duši nikada nije izrečeno. Potrebno je izvući sa dna duše ono o čemu
čovek neće da govori. To je važno. Tu je klica bola i radosti, suza i smeha, tuge i ljubavi. U toj klici je i rana i lek.
176. МИТРОВИЋ, Марија
Istorija religije u Srbiji i Bugarskoj: predlog za prevođenje Storia
religiosa di Serbia e Bulgaria. Priredio Luciano Vaccaro. Europa ricerche, 13. Centro Ambrosiano, Milano 2008 / Marija Mitrović // God. 7,
br. 11 (2009), str. 159-164.