Detalji predmeta

• Stanje Polovno

David Ijonovič Bronštajn (19. februar 1924 – 5. decembar 2006.) je bio Sovjetski šahista. Titulu međunarodnog velemajstora stekao je još od 1950 od strane FIDE, propustio je priliku 1951 da postane Svetski Šahovski Šampion. Bronštajn je bio jedan od najjačih igrača od sredine 1940 do sredine 1970 godine, njegovi rivali su ga opisivali kao kreativnog genija i majstora taktike. Takođe je bio ustanovljen kao pisac šahovskih knjiga, njegova knjiga „Cirih Internacionalni Šahovski Turnir 1953" je razmatrana kao jedna od najboljih šahovskih knjiga ikada napisana.

David Bronštajn
David Bronstein 1968.jpg
Velemajstor - David Bronštajn
Puno ime
David Ijonovič Bronštajn
Država
Ukrajina
Datum rođenja
19. februar 1924.
Mesto rođenja
Bela Crkva
Ukrajina
Datum smrti
5. decembar 2006. (82 god.)
Mesto smrti
Minsk
Belorusija
Titula
velemajstor
Najveći rejting
2595 (maj 1974.)
Sadržaj
Mladost
Uredi
David Bronštajn je rođen u Beloj Crkvi u Ukrajini, roditelji su mu bili Jevreji. Odrastao je u siromašnoj porodici, naučio je šah sa šest godina od svog dede. Kao mladić u Kijevu, bio je učen od poznatog Međunarodnog Majstora Aleksandra Konstantipoljskog. Završio je kao drugi u Prvenstvu Kijeva kada je imao 15 godina, i postigao titulu Sovjetskog Majstora sa 16 godina plasirajući se kao drugi na Ukrainskom Šahovskom Prvenstvu 1940 godine iza Isaka Boleslavskog, sa kojim je postao blizak prijatelj na i van turnira. Kasnije je oženio njegovu ćerku Tatjanu, 1984 godine.

Nakon završetka srednje škole na proleće 1941, planove da studira matematiku na Kijevskom Univerzitetu je prekinulo širenje Drugog Svetskog Rata kroz istočnu Evropu ranim 1940-im. Stigao je do polufinala 1941 na Sovjetskom Prvenstvu, ali je ovaj događaj otkazan jer je rat počeo. Ubrzo nakon završetka rata, krenuo je da pohađa Lenjingradski Politehnički Institut, gde je studirao otprilike godinu dana.Procenjen je nepodobnim vojnim službama, Bronštajn je proveo rat radeći razne poslove, poslove koje je uključivalo rekonstrukciju zgrada oštećenih ratom, kao i ostale slične poslove.

Takođe za vreme rata, njegov otac, Johonon, je nepravedno bio zatočen nekoliko godina u Gulagu i bio je priveden bez konkretnih razloga da je počinio ikakav zločin, kako je kasnije otkriveno.[1] Postojala je i glasina da je Bronštajn bio povezan sa osramoćenim bivšim liderom Sovjetskih Komunista Leonom Trotskim (čije je porodično ime bilo Bronštajn), on je opisan kao nepotvrđen, ali sumnjiv, od strane Bronštajna u njegovoj knjizi Čarobnjakov učenik (1995). Ova verovanja bi mogla da objasne zatočeništvo njegovog oca.

Put ka Velemajstoru
Uredi
Kako se plima okrenula pobedi Sovjeta u ratu, nad Nacističkim osvajačima, Bronštajn je opet mogao da igra konkurentni šah. Njegov prvi veliki turnir je bio 1944 Sovjetsko prvenstvo, gde je osvojio partiju protiv (budućeg svetskog šampiona) Mihaila Botvinika. Bronštajn se preselio u Moskvu pri svršetku rata. Tako je viđen kao obećavajući ali još nedokazani mladi igrač, među desetinama jakih Sovjetskih igrača, nivo igre je drastično podigao, te se plasirao treći 1945 na Sovjetskom Prvenstvu.

Ovaj rezultat mu je obezbedio mesto u Sovjetskom timu: osvojio je obe svoje partije na šahovkoj tabli br. 10, time pomagajući Sovjetskom timu da postigne pobedu u čuvenoj partiji između Sovjeta i Amerikanaca 1945 godine. Kasnije se uspešno takmičio u nekoliko timskih mečeva, i polako je dokazao da pripada samoj eliti Sovjetskog šaha. Bronštajn je izjednačio za prvo mesto na Sovjetskom Prvenstvu obe 1948 i 1949.

Izazivač za Svetsku Titulu (1948-1951)
Uredi
Bronštajnov prvi značajni međunarodni uspeh na turniru se desio u Saltisibadenu Interzonal 1948, koje je osvojio. Njegovo mesto za kvalifikacije na ovom turniru je od nominacija stranih šahovskih federacija. Titulu Velemajstora stekao je 1950-te, kada je FIDE, Svetska Šahovska Federacija formalizovala proces.

Njegova Interzonal pobeda ga je kvalifikovala za Turnir Kandidata 1950 u Budimpešti. Bronštajn je pobedio Boleslavskog 1950 u Moskvi u odlučujućoj partijim, kojoj je prethodila dva produžena meča, nakon što su dva završili izjednačeno u Budimpešti. U periodu između 1945-1950 je bio veliki uspon u razvoju Bronštajna, jer je dostigao meč sa titulu Svetkog Šahovkog Šampiona 1951 godine.

1951 Meč Svetskog Prvenstva protiv Botvinika
Uredi
Bronštajn je smatran kao jedan od najboljih koji nije osvojio Svetsko Prvenstvo. Bio je blizu tog cilja kada je izjednačio meč sa Mihailom Botvinikom 12-12 1951 na Svetskom Prvenstvu, sa tadašnjim šampionom. Svaki od igrača je osvojio pet mečeva, a ostalih 14 su izjednačeni. U mečevima koji su mogli odneti pobedu na bilo koju stranu, međusobno su testirali jedni druge u različitim otvaranjima, i svaki meč je napet i igran do samog kraja. Bronštajn je često izbegavao linije koje su mu odgovarale ranije u početku turnira, i prirodno se adaptirao Botvinkovom načinu igre.

Ta strategija je čini se uhvatila Botvinika nespremnog, koji nije igrao konkurentni šah tri godine, od osvajanja titule 1948. Kvalitet igre je bio obostran, da bi kasnije Botvinik kritikovao sebe za slabu igru. On je samo površinski priznao Bronštajnov veliki talenat. Bronštajn je osvojio četiri od pet mečeva jakom kombinacionom igrom. Vodio je za jedan poen, iako su sledile još dve partije, ali je izgubio 23 partiju i finalnu 24 je izjednačio. Pod FIDE pravilima, titula je ostala onome ko je i posedovao, i Bronštajn više nikada nije bio toliko blizu.


Mihail Botvinik
Botvinik je izjavio da je Bronštajnov gybitak proistekao iz sklonosti za ne prepoznavanje tehnike završnice i jednostavnim potezima.[2] Botvinik je osvojio četiri završnice nakon odlaganja, i njegova peta pobeda je bila iz završnice protiv Bronštajna u kojoj je predao u 40-om potezu. Ovi odlagani mečevi su omogućili Botviniku da ima 4 od 5 pobeda. U ovim partija Botvinik je imao minimalnu prednost nakon 40-og poteza.

Navodno su neki govorili da su Bronštajna primoravali da izgubi, i da dozvoli Botviniku da dobije. Bronštajn nikada nije potvrdio ove tvrdnje, ali je kasnije napisao da je bolje što nije osvojio svetsku titulu, budući da bi njegova ličnost bila u neskladu sa Sovjetskom birokratijom. Bronštajnov otac je ponekad u tajnosti bio u publici tokom meča za titulu 1951, dok se još nije perselio u Moskvu.

1953 Kandidati
Uredi
Bronštajn je bio izazvan tokom Turnira Kandidata 1953 u Švajcarskoj, i završio je kao drugoplasirani sa izjednačenim brojem poena zajedno sa Pol Keresom i Semjuelom Reševskim, dva poena iza Vasili Smislova. Spekulisalo se da je postojao pritisak na Sovjetske igrače, da se dogovore, ne bi li osigurali da Sovjet pobedi. Bronštajn je samo delimično potvrdio ove glasine u svojim obraćanjima i pisanjima, priznavajući da je postojao jak psihološki pritisak i da je bilo na njemu samom da li će tom pritisku odoleti ili neće.

U svojoj poslednjoj knjizi objavljenoj 2007 ubrzo nakon njegove smrti.[3] Bronštajn je otišao korak dalje i navodno je postojao pritisak da on i Keres izjednače svoje partije sa Smislovim, da bi osigurali da Smislov bude ispred Reševskog. Kasnije je navodno Smislov bio veći favorit iznad Bronštajna i Keresa jer je bio Rus dok ova dvojica nisu.

Karijera nakon 1953
Uredi
Rezultat iz Kandidata 1953 gaje direktno kvalifikovao za Gotenburg Interzonal 1955, koji je on dobio sa ubedljivim rezultatom. Zatim se plasirao između treće i sedme pozicije, gde su ispred njega bili na prvom mestu Smislov i na drugom Keres. Bronštajn je morao da se kvalifikuje za Interzonal 1958, to je i učion jer se plasirao kao teći na Sovjetskom Šampionatu u Rigi 1958. Na Interzonalu 1958, Bronštajn koga je Bobi Fišer smatrao pobednikom pre početka samog turnira, propustio je šansu da se plasira u Kandidate 1959 za pola poena, pritom gubeći poslednju partiju protiv znatno slabijeg igrača Filipina Rodolfa Tan Cardosa, kada je nestalo struje usled grmljavine u toku partije, i to je uzrokovalo gubitak koncentracije. Bronštajn je propustio kvalifikacije za Sovjet Zonal 1962. Zatim je u Amsterdamu 1964, Bronštajn napravio dobar rezultat, ali su samo tri Sovjeta mogla da idu dalje, po FIDE pravilima, i opet je završio iza svog sunarodnika Smislova, Mihala Talja i Borisa Spaskog. Njegov poslednji Interzonal je bio u 49 godini gde se plasirao kao šesti u Petropolisu 1973.

Bronštajn je puno puta zauzimao prvo mesto na turnirima, među najpoznatijim partijama su bile one sa Sovjetskog Šahovskog Prvenstva 1948 i 1949. Takođe je delio drugo mesto na Sovjetskom Prvenstvu 1957 kao i 1964 i 1965. Delio je prvo mesto i sa Mark Taimanovim na Svetskom Studentskom Prvenstvu 1952 u Liverpulu. Bronštajn je šest puta osvajač Moskovskog Prvenstva, kao i predstavnik Sovjetskog Saveza na Olimpijadi 1952, 1954, 1956 i 1958 godine, i od 50 partija, samo je jednu izgubio u tim događajima.

Usput je osvojio 4 olimpijska zlata za svoj tim. U timskom meču 1954 protiv SAD (Održanog u Njujorku), Bronštajn je gotovo počistio svoje protivnike, osvajajući sve četiri partije na tabli broj 2. Dalje značajnije pobede na turnirima je ostvario u Hejstingsu 1953-1954, Beogradu 1954, Goti 1957, Moskvi 1959, Szombathely 1966, Istočnom Berlinu 1968, Dnepetrosku 1970, Sarajevu 1971, Sandomježu 1976, Ivonjič-Zdroju 1976, Budimpešti 1977 i Jurmali 1978.

Nasleđe i kasnije godine
Uredi
David Bronštajn je napisao puno knjiga i članaka o šahu, i bio je šahovski kolumnista za dnevni list Investia dugi niz godina. Najviše je pre svega cenjen za knjigu „Cirih Internacionali Šahovski Turnir 1953". Ova knjiga je bila popularna u Sovjetskom Savezu, koja je imala dosta izdavanja, i smatra se kao jedna o najbolje napisanih šahovskih knjiga ikada.[4] U najskorije vreme je napisao autobiografsku Čarobnjakov učenik (1995), sa svojim prijateljem Tomom Frustebergom. Obojica su ostavili trag u šahovskom izdavaštvu. Bronštajn je više pisao o idejama koje su se krile iza samih poteza nego o analizama koji su se potezi mogli odigrati.

Bronštajnova romantična vizija se mogla videti uspešnim usvajanjem retk