Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Летица, Душан П.
Наслов Експозе министра финансија о предлогу буџета : за 1936/37 годину / [Душан Летица]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1936
Издавање и производња Београд : Државна штампарија Краљевине југославије, 1936
Физички опис 27 стр. ; 38 cm.
Предметне одреднице Буџет -- Југославија -- 1936-1937 -- Предлог
УДК 336.121(497.1)"1936/1937"
308(497.1)Летица dušan letica
Dušan Letica (Majske Poljane kod Gline, 1. jul 1879 – Beograd, 11. mart 1985) bio je jugoslovenski pravnik i ugledni finansijski stručnjak, ministar finansija u vladama Kraljevine Jugoslavije i član Komesarske uprave Milana Aćimovića.

Biografija
Rođen je 1879. godine u Majskim Poljanama kod Gline. Gimnaziju je pohađao u Karlovcu, a 1903. godine diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Nakon toga stupio je u državnu finansijsku službu u Sarajevu gde ostaje sve do završetka Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ubrzo je u Generalnoj direkciji neposrednih poreza novoformirane države postao načelnik poreskog odeljenja za Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju i slovenački deo zemlje. Tokom 1925. dobija poziciju direktora Direkcije neposrednih poreza, a naredne godine nakon spajanja Generalne direkcije neposrednih i posrednih poreza, postavljen je za generalnog direktora direkcije poreza. Na ovom položaju ostao je do 1928. kada je imenovan za državnog podsekretara u Ministarstvu finansija. Prvi pomoćnik ministra finansija postao je 1929. i tu funkciju obavljao je do kraja 1931. godine.[1][2][3]

Tokom svoje finansijske službe Dušan Letica se istakao stručnim i publicističkim radom. Objavio je nekoliko dela iz oblasti poreskog zakonodavstva i prakse, kao i više stručnih članaka iz oblasti narodne ekonomije. U decembru 1934. godine postavljen je za pomoćnika ministra finansija Milana Stojadinovića u vladi Bogoljuba Jevtića.[1][2]

Od juna 1935. do februara 1939. godine obavljao je dužnost ministra finansija u kabinetima Milana Stojadinovića.

Dušan Letica bio je član Glavnog odbora Jugoslovenske radikalne zajednice, a biran je i za senatora u Senatu Kraljevine Jugoslavije.[4] Kao blizak saradnik Milana Stojadinovića, bio je jedan od istaknutijih članova njegove Srpske radikalne stranke tokom kratkog perioda postojanja te partijske organizacije.[5]

Nakon sloma Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu i stavljanja Srbije pod direktnu nemačku okupacionu vlast, Dušan Letica postao je komesar za ministarstvo finansija u Komesarskoj upravi Milana Aćimovića. Bio je jedan od potpisnika Apela srpskom narodu kojim je javno osuđen komunistički ustanak u okupiranoj Srbiji i narod pozvan na poštovanje okupatorskog reda i mira. Imenovan je za ministra finansija u vladi Milana Nedića 7. oktobra 1941, ali je napustio položaj već nakon nedelju dana.

Marta 1945. godine Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača stavila ga je na listu odgovornih zločinaca za masovna ubistva na Banjici i Jajincima, kao člana Komesarske uprave,[6] ali nije bio procesuiran nakon rata.[7]

Dušan Letica preminuo je u Beogradu 1985. godine u 105-oj godini života.[7]
Afere dr Milana Stojadinovića

Godine 2008. dobio je ulicu na teritoriji Gradske opštine Zemun.[8]

Reference
„Ličnosti novih ministara”. Politika: 3. 25. jun 1935.
„Za pomoćnika ministra finansija postavljen je g. Dušan Letica”. Pravda: 2. 29. decembar 1934.
Ko je ko u Jugoslaviji. 1928. str. 80.
„Izbor Glavnog odbora J.R.Z.”. Pravda: 13. 3. jun 1936.
Simić, Bojan (2022). „GRANICE SRBIJE U VIĐENjIMA SRPSKE RADIKALNE STRANKE PRE I NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA”. Leskovački zbornik. LXII: 302.
„Lista odgovornih zločinaca masovnih ubistava na Banjici i Jajincima”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 4. 4. 1945. str. 2.
Srpski biografski rečnik, tom 6. Matica srpska. 2011. str. 591, 592.
„Rešenje o promeni naziva ulica na teritoriji gradskih opština Voždovac, Zemun, Novi Beograd i Palilula”. Pristupljeno 10. februar 2023.
Dušan Letica na srodnim projektima Vikipedije:

Podaci na Vikipodacima
Kategorije: Rođeni 1879.Banijci Ministri Kraljevine Jugoslavije Jugoslovenski pravnici Stogodišnjaci
kako su milan stojadinović dušan letica i milan savić švarc prilikom otkupa krojgerovih obveznica oštetili državu sa preko 70 miliona dinara