Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Milićević, Goran, 1952- = Милићевић, Горан, 1952-
Наслов Urbana ekonomika / Goran Milićević
Врста грађе уџбеник
Језик српски
Година 1990
Издавање и производња Beograd : Ekonomski fakultet, 1990 (Šabac : "Dragan Srnić")
Физички опис VIII, 347 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm
ISBN 86-403-0018-6 (broš.)
Напомене Tiraž 500
Bibliografija: str. 335-347.
Предметне одреднице Просторна економика
URBANA EKONOMIKA
I CILJ I OSNOVNI SADRŽAJ PREDMETA, NJEGOVO MESTO I ZNAČAJ U
OBRAZOVANJU STUDENATA
Cilj predmeta Urbana ekonomika je da osposobi studente za praktičnu primenu znanja,
stečenih tokom studija, u oblastima urbanizma i urbanističkog planiranja, stambene i
komunalne privrede, ekonomike gradskog zemljišta, kao i u upravljanju gradskom
administracijom, odonosno usmeravanju tokova gradske privrede.
Takav cilj predodredio je i sadržaj predmeta, te su zasebna poglavlja posvećena svakoj
od ovih oblasti (urbanizmu i urbanističkom planirnju, strukturi gradske privrede,
ekonomici gradskog zemljišta, komunalnoj ekonomici i stambenoj ekonomici). Uže
specijalizovanim pitanjima posvećena su samo potpoglavlja u okviru ovih odeljaka (kao
npr. Lokalnim javnim finansijama, sistemu hipotekarnog kreditiranja ili špekulacijama
gradskim zemljištem).
Iz cilja i sadržaja predmeta Urbana ekonomika vidljivo je da je reč o dosta
specijalizovanom predmetu, u okviru kojeg se mogu steći znanja neophodna za
praktičan rad u nekoj od navedenih oblasti. U osnovi je reč o upoznavanju sa
specifičnostima prostorne komponente koja je (za razliku od vremenske), u opštoj
ekonomskoj analizi gotovo sasvim izostavljena. U tom smislu, ovaj predmet kompletira
opšte ekonomsko obrazovanje studenata, pružajući mu i niz specifičnih saznanja
neophodnih zaposlenima u ovimm oblastima.
II STRUKTURA ILI SADRŽAJ PREDMETA
Gradivo je razvrstano u sedam poglavlja koje su grupisana u tri celine. U prvoj,
studentima se pruža uvid u neekonomske aspekte ekonomike grada, dakle u osnovna
saznanja o gradu, procesu urbanizacije, urbanizmu i urbanističkom planiranju. Nakon
toga daje se kraći pregled teorijskog nasleđa srodnih disciplina, kao što su Prostorna
eonomika i Teorija regionalnog razvoja, kao i onih sa kojima Urbana ekonomika deli
zajedničke koncepte, odnosno predmet analize, kao što su Lokalne javne finansije i
Ekonomika okoline. Pored toga, u ovom delu se zasebno razmatra i koncept eksternih
egekata, kao ključnog za razumevanje specifičnosti ekonomike grada.
U drugom delu, razmatraju se makroekonomska pitanja grada (kao što su struktura
gradske privrede, ekonomski modeli i etape privrednog razvoja grada, zavisnost veličine
preduzeća od veličine grada).
Najzad treći, najobimniji deo, posvećen je pojednim granama gradske privrede od
posebnog javnog značaja – Upravljanju gradskim zemljištem, komunalnoj privredi i
stambenoj privredi, odonosno odgovarajućim disciplinama – Ekonomici gradskog
zemljišta, Komunalnoj ekonomici i Stambenoj ekonomici..
Jasno je iz ovakvog sadržaja da predmet Urbana ekonomika pokriva oblasti neophodne
za rad u gradskoj ili opštinskoj upravi i njenim specijalizovanim službama, uključiv i
novouvedenu ulogu gradskih menadžera. Znanja stečena tokom kursa, neophodna su
za uspešan rad u lokalnim javnim preduzećima, agencijama za promet nekretnina,
iznajmljivanje stanova, urbanističkim zavodima, hipotekarnim bankama i štedionicama,
ili u konsultanstkim firmama koje pokrivaju ovu oblast.
III PLAN RADA SA DINAMIKOM IZVOĐENJA NASTAVE PO TEMAMA
1. PROCES URBANIZACIJE 10
casova
1.1. pojam i definicije grada (2 casa) 11.10
1.2. komponente i faze procesa urbanizacije (4 casa) 12 &
13.10
1.3. održivi razvoj grada (2 casa) 18.10
1.4. urbanizacija u Jugoslaviji (2 casa) 19.10
2. URBANIZAM I URBANISTICKO PLANIRANJE 4 casa
2.1. razvoj urbanisticke misli (2 casa) 29.11
2.2. urbanisticko planiranje (2 casa) 30.11
3. TEORIJSKO NASLEDJE SRODNIH EKONOMSKIH
DISCIPLINA
8 casova
3.1. prostorna ekonomija (2 casa) 20.10
3.2. teorije regionalnog razvoja (1 cas) 25.10
3.3. lokalne javne finansije (2 casa) 08.11
3.4. ekonomika okoline (2 casa) 09.11
3.5. koncept eksternih efekata (1 cas) 10.11
4. STRUKTURA GRADSKE PRIVREDE I OPTIMIZACIJA
RAZVOJA GRADA
8 casova
4.1. ekonomski modeli urbanog razvoja (2 casa) 26.10
4.2. velicina preduzeca i velicina grada (2 casa) 27.10
4.3. etape privrednog razvoja grada (2 casa) 01.11
4.4. dinamicki optimalna hijerahijska mreža gradova (2 casa) 02.11
5. EKONOMIKA GRADSKOG ZEMLJIŠTA 10
casova
5.1. pogodnosti gradskih lokacija i gradska renta (2 casa) 06.12
5.2. trzište nekretnina i zemljišne špekulacije (2 casa) 07.12
5.3. modeli gazdovanja gradskim zemljištem (4 casa) 08&13.12
5.4. zemljišna politika u gradovima Jugoslavije (2 casa) 14.12
6. KOMUNALNA EKONOMIKA 10
casova
6.1. specificnosti komunalnog sektora privrede (4 casa) 16 &
17.11
6.2. službe zajednicke komunalne potrošnje (2 casa) 22.11
6.3. službe individualne komunalne potrošnje (2 casa) 23.11
6.4. razvoj komunalne privrede u Jugoslaviji (2 casa) 24.11
7. STAMBENA EKONOMIKA 10
casova
7.1. dinamika stambenih potreba (2 casa) 20.12
7.2. ekonomika eksploatacije stanova (2 casa) 21.12
7.3. ekonomika izgradnje stanova (2 casa) 22.12
7.4. tipovi stambene privrede (2 casa) 27.12
7.5. stambena politka u Jugoslaviji (2 casa) 28.12
napomena:
kolokvijumi će biti 15.11 & 15.12., dok će preostali časovi biti posvećeni vežbama
i eventualno seminarima.
IV OBLICI I NAČIN RADA NA PREDMETU
Fond časova je 60 časova predavanja + 30 časova vežbi. No, predavanja nisu klasična,
ex cathedra, nego se sastoje iz uvodnog dela, u kojem se iznose osnovna pitanja iz
neke oblasti, posle kojeg sledi diskusija o mogućim aspektima, rešenjima i posledicama.
Tako se do teorijskih stavova dolazi tek u zaključku rasprave, pošto se u njihovu
valjanost sami studenti uvere. Budući da se očekuje aktivno učešće studenata
(pripremljenost za čas podrazumeva da se unapred pročita lekcija iz udžbenika, kako bi
rasprava imala većeg efekta), ostavlja se mogućnost da studenti izrade seminarski rad,
čija bi odbrana (usmeno izlaganje ključnih pitanja) mogla poslužiti kao uvod u raspravu
na času.
Kako se na ovaj način uveliko vežba i tokom predavanja, to je za klasične vežbe
ostavljen veći prostor na kraju semestra, kako bi studenti mogli lakše da se pripreme za
sam ispit.
V NAČIN OCENJIVANJA NA PREDMETU
Na ocenu utiču: angažovanost na časovima (pripremljnost za čas, stepen i kvalitet
aktivnog učešća) oko 30%, rezultat na kolokvijumima oko 30%, dok preostalih 40%
opredeljuje rezultat na samom ispitu. Postoji opcija da se izradom i odbranom
seminarskih radova ocena poboljša. Ispit se polaže usmeno. Poželjno je da student po
dobijanju ispitnih pitanja sastavi što kraći koncept (samo osnovne teze, klučne reči isl.),
koji može da posluži isključivo kao podsetnik, na koji se povremeno može baciti pogled.
Pisanje koncepta u obliku dugačkih 'eseja' i njihovo čitanje na usmenom ispitu nisu
dopušteni.
S druge strane, povezivanje gradiva tokom odgovora na ispitu, (koje je olakšano u
udžbeniku čestim zagradama u tekstu, gde npr. /4.2./ znači da je pitanje koje se
razmatra, znatno šire obrađeno u odeljku 4.2.), ne samo da je dopušteno, nego se toplo
preporučuje, pošto može osetno popraviti ukupan utisak i visinu ocene.
VI LITERATURA:
udžbenik: Urbana ekonomika, Ekonomski fakultet, Beograd, 1990.
VII PODACI O NASTAVNIKU NA PREDMETU: