Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Батавељић, Драган, 1959- = Bataveljić, Dragan, 1959-
Наслов Драгиша Недовић - живот и дело : [1916-1966 : текстописац и композитор народне музике] / Драган Батавељић
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2003
Издавање и производња Крагујевац : Удружење естрадних уметника и извођача Шумадије "Крагујевац - концерт", 2003 (Лапово : Колор прес)
Физички опис 180 стр. : илустр., факс. ; 24 cm
Други аутори - особа Dugić, Bora
ISBN 86-84929-00-4 (брош.)
Напомене Тираж 500
Стр. 7-8: Рецензија / Бора Дугић
Рекли су о Драгиши: стр. 35-66
На кор. ауторова слика и белешка о њему.
Предметне одреднице Nedović, Dragiša, 1916-1966
Dragiša Nedović

Članak
Razgovor

Latinica
Čitaj
Uredi
Uredi izvor
Istorija

Alatke
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dragiša Nedović

Dragiša Nedović i Pavle Stanojević 1958.
Lični podaci
Datum rođenja 20. jul 1916.
Mesto rođenja Kragujevac, Kraljevina Srbija
Datum smrti 31. januar 1966. (49 god.)
Mesto smrti Kragujevac, SFRJ
Dragiša Nedović (Kragujevac, 20. jul 1916 — Kragujevac, 31. januar 1966[1]) bio je srpski kompozitor, muzičar i pesnik (tekstopisac).

Biografija
Detinjstvo i mladost
Rođen je u Kragujevcu, u siromašnoj gradskoj porodici od oca Andreje i majke Gine. Sa šesnaest godina odlučuje da krene peške iz Kragujevca na put "kako bi narod čuo njegovu muziku".[2] Sa sobom nosi samo gitaru. Put ga odvodi u Bosnu, gde piše sevdalinke: „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pjesme zaniješe“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“... koje su odavna postale trajna muzička baština.

Posle Bosne, putovao je po Dalmaciji, gde, inspirisan morem i brodovima, piše pesme u duhu dalmatinskih narodnih pesama: „O, lipa ti neznanko“, „O, brodiću beli“, „Mare, Mare, srićo moja“ (Kad si bila mala Mare).[3]

Po povratku u Srbiju, stvara niz pesama koje su vremenom dobile status izvornih: „Stani, stani, Ibar vodo“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Lepe li su nano Gružanke devojke“, „Na Moravi vodenica stara“, „Jesen prođe, ja se ne oženih“, „Ajd' d' idemo Rado“, „Siromah sam, druže“, „Harmoniko moja“ i mnoge druge.[4]

Drugi svetski rat
U Kragujevcu ga zatiče Drugi svetski rat. Izveden je na streljanje u Šumaricama, međutim, jedan od Nemaca ga prepoznaje kao kompozitora. Dragiša je bio deportovan u nemački grad Dormagen. U Dormagenu kao ratni zarobljenik provodi četiri godine. Posle završetka rata, Nedović se vraća u rodni grad, i saznaje da je veliki broj njegovih tekstova uništen.

Posle rata
Ipak, nastavlja da komponuje i piše pesme. Sa prijateljima osniva prvo Udruženje kompozitora i pisaca pesama sa narodnim motivima, a 1950. godine oboleva na plućima. Piše tužnu pesmu „Pluća su mi bolna“, koja je zabranjena za javno izvođenje zbog velikog broja samoubistava. Umire 16 godina kasnije od infarkta. Iza sebe ostavlja dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Radu.[5]

Značaj
Poseban pečat koji će ostaviti u istoriji muzike, ogledaće se i u velikoj zaostavštini od preko četiri stotine pesama, bez kojih danas ne prođe nijedna svetkovina u Srbiji, koje se svakodnevno mogu čuti na Baščaršiji, kao i u dalmatinskom primorju.

Dobri poznavaoci srpske muzičke istorije naglašavaju da je Dragiša Nedović, kao samouk muzičar, spevao besmrtnu pesmu „U lijepom staru gradu Višegradu“ koje se, kako to reče jedan Nedovićev prijatelj, „ne bi postideo ni sam Aleksa Šantić“.

Ova pesma, koja za većinu ljudi i danas slovi kao izvorna, napisana je 1936. godine i zaštićena pod imenom „Jutros rano slušam“ (U lijepom staru gradu Višegradu). Po prvi put je otpevao Himzo Polovina sredinom pedesetih godina. Ali više od 60. godina ova pesma pevana je oskrnavljena, jer je iz nje izbačena strofa u kojoj se govori o njegovom povratku u Srbiju:[1]

Ustaj, isprati me, moram da putujem/ u Srbiju idem, svome rodnom gradu/ za tobom ću Kiko, večno da tugujem/ zašto sam te samu ostavio mladu/.

U Vrnjačkoj Banji se svake godine, počev od 2006, održava festival narodne muzike nazvan po Dragiši Nedoviću.

Najavljeno je podizanje spomenika Nedoviću u Kragujevcu.[6]

Pesme
Napisao je preko 400 pesama.[1]

Ajd' idemo Rado
Bašto moja, puna li si cveća
Beograde, grade na Dunavu
Bosanske me pjesme zaniješe
Zarudela zora na Moravi
Zasviraj mi stara frulo
Ja posadih jednu ružu belu
Jesen prođe, ja se ne oženih
Jesil' čuo mili rode
Jorgovane, cveće najmilije
Jutros mi je ruža procvetala
U lijepom starom gradu Višegradu
Stani, stani Ibar vodo
Iz Bosne se jedna pesma čuje
Ja već davno nemam sna
Kad si bila mala Mare
Kome šumiš, oj Moravo
Kosio sam seno dole kod Morave
Lepe li su nano Gružanke devojke
Lepo ti je biti čobanica
Livade su procvetale
Mislio sam da je život
Na Moravi vodenica stara
Oj, devojko, divna li si
Obraše se vinogradi
Odrast'o sam dole kraj Morave
Pluća su mi bolna
Po čemu se Šumadija poznaje
Prođoh Bosnom kroz gradove (koautor Rade Jovanović)
Rastadoh se Šumadijo
Siromah sam, druže
Skoro će jesen, svi se momci žene
Stade se cvijeće rosom kititi
Tanko, tanko, Tankosava
Teci, teci, hladna Jasenice
Tekla reka Lepenica
Ti me spremaš, mila majko
U Topoli grožđe beru
Uželeh se, majko, Beograda
Harmoniko moja
Reference
„Pričaj nešto narodno: Dragiša Nedović”. Radio-televizija Republike Srpske. 25. 3. 2012. Arhivirano iz originala 28. 04. 2015. g. Pristupljeno 29. 3. 2012.
Dimitrijević, Vladimir (2014). Prećutana kulturna istorija Srba. Beograd: Catena Mundi. str. 43.
Dimitrijević, Vladimir (2014). Prećutana kulturna istorija Srba. Beograd: Catena Mundi. str. 44.
Njegove pesme se i danas pevaju, iako niko ne zna ko je on, Kurir, STARS 11.05.2016.
Narodni pesnik Dragiša Nedović, „Glas javnosti“, 30. jul 1999.
Kartalović, Brane. „Dragiša Nedović bez festivala, spomenik čeka”. Politika Online. Pristupljeno 2024-02-07.
Spoljašnje veze
Emisija „Da možda Ne“, Muzički identitet Srba - Svilen konac, emitovana na RTS-u 12. januara 2012. godine.
Dragiša Nedović: Šumadinac sa Bikavca („Večernje novosti“, 13. januar 2013)
Dragiša Nedović zaboravljeni autor nezaboravnih pesama („Večernje novosti”, 1. maj 2017)
Dragiši Nedoviću u čast („Politika”, 2. novembar 2022)
Kragujevac se još uvek nije odužio Dragiši Nedoviću ("Politika", 2. jul 2023)