Jurij Ljvovič Rakitin u Srpskom narodnom pozorištu

263 pregleda
2 želi ovaj predmet

Jurij Ljvovič Rakitin u Srpskom narodnom pozorištu

Cena: 690 RSD

Kupi odmah

Cena Vam je previsoka? Dajte svoju ponudu za predmet!

Saznajte više o Limundo zaštiti

Prodavac

tasicmarko

tasicmarko

(10.080)

100% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

52.708 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca

Detalji predmeta

  • Stanje Polovno

Аутор - особа Лесковац, Милена
Наслов Јуриј Љвович Ракитин у Српском народном позоришту : каталог изложбе / Милена Лесковац ; [сарадник и превод са руског Алексеј Арсењев]
Врста грађе каталог
Језик српски
Година 2003
Издавање и производња Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2003 (Нови Сад : Стојков)
Физички опис 62 стр. : илустр. ; 24 cm
Други аутори - особа Арсењев, Алексеј, 1946- = Arsenjev, Aleksej, 1946-
ISBN (Брош.)
Напомене Слика Ј. Љ. Ракитина
Тираж 500
Попис Ракитинових режија у Српском народном позоришту: стр. 53-57.
Библиографија: стр. 61-62.
Предметне одреднице Ракитин, Јуриј Љвович, 1882-1952 -- Позоришна режија -- Каталози изложби
Српско народно позориште (Нови Сад) -- 1946-1952 -- Каталози изложби
УДК 792.071:929 Rakitin Ju. L.(083.824)
792.02(497.113 Novi Sad)"1946/1952"(083.824)
COBISS.SR-ID 185767175
Jurij Ljvovič Rakitin (rus. Юriй Lьvovič Rakitin) (pravo prezime Jonjin) (Harkov, Ruska Imperija, 23. maj 1882 - Novi Sad, 21. jul 1952), reditelj, pozorišni radnik, pedagog i glumac.

Rođenje i školovanje
Jurij Ljvovič Rakitin, rodio se kao Jonjin. Bio je sin Lava Aleksejeviča Jonjina, sudskog pripravnika i Lidije, rođene Kozlov. Usled očevih čestih premeštaja (napredovanja u poslu) porodica se stalno selila, pa se Rakitin školovao u više gradova. Osnovnu školu i tri razreda gimnazije završio je u Kalugi, gde mu je otac bio istražni sudija, a četvrti razred završava u Prvoj moskovskoj klasičnoj gimnaziji jer je Lav Jonin u Moskvi postavljen za sudiju okružnog suda. Od petog do osmog razreda, do mature, Rakitin pohađa gimnaziju u Irkutsku pošto mu je otac u tome gradu postavljen za apelacionog sudiju.[1]

Veoma rano je postao zaljubljenik u pozorište. Već nakon 1902. godine, kada je maturirao, počinje da organizuje diletantske predstave i sam u njima da glumi. Iako je to bilo protiv očeve volje, sve više se posvećuje pozorištu, tako da je u proleće 1905. godine u Petrogradu završio trogodišnju Glumačku školu pri imperatorskim teatrima, u klasi velikog glumca Vladimira N. Davidova.[2] Rakitinova diplomska predstava Višnjik A. P. Čehova izvedena je u proleće 1905. godine. Pred sam diplomski, iz obzira prema očevom državnom zvanju, Jurij Ljvovič Jonjin uzima umetničko ime Rakitin.[1]

Pozorište
Ubrzo potom, Rakitin biva angažovan u Teatar-studiju, kojim je rukovodio buntovni Vsevolod E. Majerholjd. Članovi ovog Studija bili su uglavnom mladi glumci angažovani na nalaženju novih teatarskih formi. U podmoskovskom mestu Puškino, Rakitin u sastavu ove trupe provodi celo leto i zajedno spremaju komade Meterlinka, Hauptmana i Ibzena. Studio je kratko vreme postojao, do jeseni 1905. godine. [1] Nakon toga je Rakitin režirao i glumio u Tiflisu (Tbilisi) od 1906. do 1907, u Moskovskom hudožesestvenom teatru od 1908. do 1911; od 1912. do 1917. reditelj je Aleksandrinskog teatra u Petrogradu.[3]

Nemiri

Jurij Ljvovič Rakitin u Rusiji, pre emigracije. Fotografija je deo legata i muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.
Tokom Oktobarske revolucije 1917. zatekao se u Petrogradu i već kao afirmisani reditelj i asistent Majerholjda - člana pozorišnih odbora i komisija. Pošto su usledile nepodnošljiva glad, smanjene mogućnosti za profesionalni rad, a sam Rakitin nije delio ideje "crvenih", preselio se na imanje rođaka pored Gomelja (Belorusija), gde su mu već bili žena i jednogodišnji sin Nikita. Nakon toga kreću stalne selidbe i poneki angažman u Kijevu, Harkovu, Odesi i na Krimu

Stigavši u Carigrad, 1920. godine napušta otadžbinu, u koju se nikada više neće vratiti.

Narodno pozorište u Beogradu i Beograd

Stranica iz dnevnika reditelja J. Lj. Rakitina sa skicom mizanscena za predstavu "Vuci i ovce" A. N. Ostrovskog. Dnevnik je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.
Iako je imao nameru da se iz Carigrada preseli za Pariz. Na poziv Milana Grola, upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu ulazi 1921. godine u svet srpskog pozorišta u kojem će ostati do kraja. U tim veoma mukotrpnim počecima rada na srpskim prostorima, sarađivao je sa rediteljem Mihailom Isajlovićem.

Između dva rata, režirao je 90 dramskih dela (tragedije, vodvilje, komedije) i 8 opera. Takođe je pre rata sarađivao sa srpskim listovima u ruskoj emigrantskoj štampi. Tu je objavljivao pozorišne rasprave, sećanja na savremenike i svoje uspomene. Bio je aktivan u emigrantskim organizacijama, redakcijama novina, amaterskim pozorišnim trupama, u Savezu ruskih pisaca i novinara u Jugoslaviji. Odlikovan je ordenima Sv. Save 4. i 3. reda (1923. i 1940). [2]

Rakitin je sve do 1947. režirao u beogradskom Narodnom pozorištu, ali je gostovao i u Skoplju (1922/23) i u Sarajevu (1923/24).

Za vreme Drugog svetskog rata, bio je teško bolestan, preživeo je nekoliko operacija zbog čega je ležao više od dve i po godine. U tom periodu režirao je samo dve predstave.[1] Nakon rata, zbog određenog ideološkog neslaganja, na Gligorićevu inicijativu, Rakitinu je 1946. oduzeta režija Kola mudrosti dvoja ludosti Ostrovskog i biva penzionisan kao nepodoban.[2]

Novi angažmani i Novi Sad
Jurij Ljvovič Rakitin, život, delo, sećanja.jpg
Tokom leta iste godine gostuje tri meseca u Novom Sadu i režira tri predstave (Molijerovog Tartifa, Gogoljevog Revizora i tri Čehovljeve jednočinke: Medved, Prosidba i Svadba), a sezonu 1946/47. honorarno režira u Šapcu.

Naredne sezone (1947/48) Rakitin je reaktiviran i postavljen za stalnog reditelja Srpskog (tada Vojvođanskog) narodnog pozorišta u Novom Sadu, u kojem ostaje do smrti, 1952. godine. U tom periodu (1947—1952) na sceni Srpskog narodnog pozorišta postavio je na scenu deset predstava.[1]

"Pored rediteljskog posla Jurij Rakitin se bavio i pedagoškim radom kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu. U Glumačkoj školi u Beogradu kod njega su učili: Raša Plaović, Mata Milošević, Milan Ajvaz, Dara Milošević, Nevenka Urbanova, Bora Hanauska, Teja Tadić i drugi. Glumu je predavao u Novom Sadu, prvo u Dramskom studiju, a potom u Državnoj pozorišnoj školi. Režirao je dve predstave (1949) svojih učenika, među kojima su se isticali Stevan Šalajić i Mira Banjac."[1]

Smrt i zaveštanje
Sahranjen je u Novom Sadu, u Ruskoj parceli na Uspenskom groblju. Njegova zaostavština (dnevnici, dokumenta, rukopisi, fotografije) Jurija Ljvoviča Rakitina nalaze se u velikom broju u Pozorišnom muzeju Vojvodine.[4]

Rakitin pismo 001.jpg

Rakitin pismo 002.jpg

Rakitin pismo 003.jpg
Rakitinove režije u Srpskom narodnom pozorištu:
Žan Batist Poklen Molijer - Tartif
Maksim Gorki - Vasa Železnova
Aleksandar Nikolajevič Ostrovski - Devojka bez miraza
Aleksandar Nikolajevič Ostrovski - Vuci i ovce
Žan Batist Poklen Molijer - Građanin plemić
Anton Pavlovič Čehov - Višnjik
Aleksandar Nikolajevič Ostrovski - Bez krivice krivi
Henrik Ibzen - Divlja patka
Karlo Goldoni - Mirandolina
Lav Nikolajevič Tolstoj - Živi leš
Žan Batist Poklen Molijer - Učene žene[1]
O Rakitinu
„Rakitin, je bez sumnje, bio jedan od najznačajnijih rediteljau istoriji srpskog pozorišta i svojim stvaralačkim umećem ostavio je trag dug 32 godine. I kritika, a i sami akteri njegovih predstava okarakterisali su Rakitinov celokupan rediteljski rad kao visoka umetnička ostvarenja. Predstava Višnjik ušla je u antologijske predstave, ne samo Srpskog narodnog pozorišta već celokupnog srpskog teatra... Ova je predstava nazvana Rakitinovom labudovom pesmom, i verovatno je njegovo najbolje umetničko ostvarenje. Jedan kritičar je rekao da se 'na Rakitinovim predstavama popravljaju duše, iskorenjuju strasti i otvaraju oči pred zabludama'”[1]

Reference
LESKOVAC, Milena. Jurij Ljvovič Rakitin u Srpskom narodnom pozorištu, katalog izložbe, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, 2003.
ENCIKLOPEDIJA Novog Sada. Knj. 23, Rad-Rog, gl. urednik Dušan Popov, Novi Sad, Novosadski klub, Dnevnik, 2004. str.132-135.
V., Jovanović, Raško. Leksikon drame i pozorišta. Jaćimović, Dejan. Beograd. ISBN 9788607019991. OCLC 883837997.
Sad)., Pozorišni muzej Vojvodine (Novi (2007). Pozorišni muzej Vojvodine : povodom 30 godina Pozorišnog muzeja Vojvodine = Theater Museum of Vojvodina : for the 30th annyversary of Theater Museum of Vojvodina (2 iz. i dop. izd.). Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine. ISBN 9788685123788. OCLC 852730305.

Uslovi prodaje prodavca

  • Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično
  • Slanje Lično preuzimanje, Pošta

RASPRODAJA KNJIGA PO POČETNOJ CENI OD 10 din!!! Naći ćete ih tako što kliknete na sve moje predmete, pa u meniju način kupovine SELEKTUJTE KVADRATIĆ AUKCIJA, i prikazaće Vam se svi predmeti sa početnom cenom od 10din.

Dodatno kada Vam se otvore aukcije kliknite na SORTIRAJ PO, pa izaberite ISTEKU NAJSKORIJE, i dobićete listu aukcija sa početnom od 10 dinara, po vremenu isteka.

Zbog perioda praznika vreme za realizovanje kupoprodaje može da se produži na do 20 dana.

Prodavac

tasicmarko
tasicmarko (10.080)

100% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

52.708 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca
Predmet: 118394169