Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Дејан Петковић
ПОСТДРАМСКО У ПОЕТИЦИ
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋА

Издавач
Стеријино позорје
Змај Јовина 22/1, Нови Сад

2021.

За издавача
Др Мирослав Радоњић, директор

Рецензенти
Проф. др Небојша Ромчевић, редовни професор
Др Ксенија Радуловић, ванредни професор

Театролошка студија др Дејана Петковића сагледава Поповићево драмско стваралаштво из
угла сценске презентације и визуре дихотомије мимезиса и дијегезиса. Аутор препознаје употребу
епских техника као основно поетолошко средство, а поступак деконструкције театарског уговора
као саму суштину Поповићеве драме. Овакав приступ омогућава спознају авангардности
Поповићеве драматургије, циљева и начина употребе формалних драматуршких техника у светлу
читавог низа поступака које Поповић користи у свом драматуршком раду, а који воде ка
дехијерархизацији позоришно-драмског знаковног система и деконструкцији парадигме утемељене
у аристотеловској тријади драма-радња-подражавање.
Анализирајући време, простор и средства карактеризације ликова у Поповићевим драмама,
као и употребу језика, аутор је успео да докаже да постоји кључ који откључава целину
Поповићевог рукописа, а за који у тренутку настајања његових драма није постојала адекватна
филозофска или теоријска основа, те су размишљања и критике често биле неадекватне, некад и
неправедне – управо из инстинктивног одбијања да се прихвате промене које је Поповић
наговештавао. Научни допринос овога рада је и у томе што ревалоризује ране Поповићеве драме
у контексту југословенске и српске драме.
Петковићева студија на известан начин обједињује радове који су се бавили Поповићевом
драмом и поступком реконтекстуализације даје им пуни значај и смисао. Свему овоме треба
додати и обогаћивање методолошког приступа, сузбијање импресионизма као поступка, стварање
теоријског апарата којим се драмско дело може научно посматрати не као књижевни, већ као
театарски феномен. У складу с наведеним треба истаћи да прецизно елаборирани и статистички
анализирани увиди представљају иновативан и значајан допринос изучавању дела Александра
Поповића, али и пружају нову интерпретацијску основу за будућа истраживања једног од
најскомплекснијих драмских опуса српске књижевности.

др Небојша Ромчевић