Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Станковић, Звездана, 1965- = Stanković, Zvezdana, 1965-
Наслов Зоран Ранкић / Звездана Станковић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2017
Издавање и производња Београд : З. Станковић, 2017 ([Београд] : Службени гласник)
Физички опис 374 стр., [40] стр. с таблама ; 22 cm
ISBN 978-86-900203-0-0 (брош.)
Напомене Ауторкина слика
Тираж 500
О аутору: стр. [419].
Предметне одреднице Ранкић, Зоран, 1935-
УДК 791.071.2:929 Ранкић З.

Zvezdana Stanković - Zoran Rankić


Izdavač:: Službeni glasnik
Godina izdanja:: 2017.
Broj strana: 424.
Pismo: Ćirilica

Rankić nam približava umetnički, pre svega pozorišni svet Beograda, onako kako ga je on video i doživeo, od početka šezdeseditih, kada iz Narodnog pozorišta Sarajevo prelazi u Beogradsko dramsko, upečatljivo oslikavajući portrete glumaca, ali i drugih umetnika. U ovoj knjizi, glumci, reditelji, upravnici, direktori Drame, književnici upravo su onakvi kakvi jesu, bez šminke i idealizovanja. On svojim pisanjem potvrđuje onu staru i tačnu definiciju glumačkog karaktera ‒ „glumci su velika deca“. Zato njihove nesuglasice i svađe traju kratko, a potreba za scenom, igrom i šalom nikada ne prestaju. Pred nama, gledaocima koji se još uvek sećaju njihovih glumačkih kreacija, ponovo se pojavljuju glumci koloritnih i životnih naravi i karaktera: Milivoje Živanović, Pavle Bogatinčević, Branko Pleša, Stevo Žigon, Drakče Popović… Tu su i priče o pesnicima – Evgeniju Jevtušenku, Liberu Markoniju, Branku Radičeviću Mačisti, scenaristi Slobodanu Stojanoviću, rediteljima Aleksandru Ognjanoviću, Paolu Mađeliju, Savi Mrmku… I na sceni i van nje, uglavnom sa mestom radnje u glumačkom bifeu, vidimo Rankićeve dogodovštine i dosetke u sadejstvu sa vrsnim komičarima Beogradskog dramskog: Žikom Milenkovićem, Tomom Kuruzovićem, Eugenom Verberom, Miodragom Debom Popovićem…

Gluma
Prva glumačka ostvarenja imao je nakon završetka Srednje dramske škole 1951. godine.[25] Paralelno sa glumom sve vreme se bavio pisanjem, a od 1975. počeo je da piše aforizme na nagovor Miodraga Ilića, tadašnjeg upravnika Beogradskog dramskog pozorišta. Dok je živeo u Sarajevu, družio se s režiserom i scenaristom Borom Draškovićem i slikarom i književnikom Momom Kaporom.[26]

Pozorišnu karijeru započeo je u Narodnom pozorištu u Sarajevu, čiji je bio član do 1960. godine. U Malom pozorištu Sarajevo bio je od 1971. godine, a u Savremenom pozorištu Beograd od 1961. do 1999. godine, u kom je odigrao više od 50 pozorišnih predstava.[a][10][27] Sa glumicom Ljiljanom Lašić bio je partner u dvadeset predstava.[26]

Prvu televizijsku ulogu dobio je u filmu Sektor D 1962. godine, a naredne godine pojavio se u dve epizode televizijske serije Šest svečanih pozivnica i TV filmovima Voz koji nosi naočare i Afera Sent Fijakr kao Emil Gotje.[28][29] Godine 1966. imao je ulogu u filmu Kreštalica, a 1968. pojavio se u jednoj epizodi serije Kod Londona.[30] U filmu Zdravka Šotre Neprijatelj naroda tumačio je ulogu Hovstada, urednika novina, a narednih godina glumio je i u TV filmovima Sedam pisara (1970), Klopka za generala (1971), Peta kolona (1973; tumačio operativca OZNE), Zakletva (1974; tumačio domara) i u TV filmu Obešenjak (1974).[28][29] U televizijskom dokumentarnom filmu Čovek buna iz 1976. pojavio se u ulozi Vase Pelagića.[31]

Kao glumac skrenuo je pažnju na sebe ulogom Nikole Kalabića 1982. godine, kojeg je igrao u TV seriji Poslednji čin. Iako je trebalo da odglumi najvećeg izdajnika prema socijalistički orijentisanim izvorima o Kalabiću, imao je slobodu i nije ga tako odigrao.[16] Serija je postala izuzetno popularna, ali Rankić je zbog uloge trpeo određene posledice. Tvrdio je da mu je vlast u SFRJ uskratila izglasanu Oktobarsku nagradu jer je tumačio ulogu četničkog vojvode.[32][13] Lik četničkog vojvode prvobitno je trebalo da glumi Bata Živojinović, koji se povredio, nakon njega Dragomir Bojanić Gidra, ali se reditelj Sava Mrmak ipak odlučio da ulogu dodeli Rankiću.[33]

U TV seriji Španac 1982. imao je ulogu Miodraga Stamatovića, istražnog sudije, a 1984. bio je u ulozi Radomira Čarapića, zamenika upravnika logora Banjica u TV seriji Banjica.[29] Nakon toga igrao je 1986. uloge u TV serijama Misija majora Atertona kao general Ljubo Novaković i Odlazak ratnika, povratak maršala kao doktor Ivan Šubašić, a iste godine i u TV filmu Tajna Laze Lazarevića kao tužilac.[28] Godine 1988. imao je ulogu Blagoja Neškovića u televizijskoj seriji Save Mrmaka Četrdeset osma — Zavera i izdaja, a naredne uloge 1991. kao Toma Milinović „Topolivac” u TV seriji Jastuk groba mog i Čvrga u TV filmu Smrt gospođe Ministarke.[28][34]

U periodu od 1993. do 1996. igrao je u ulozi Žarka Popare u TV seriji Srećni ljudi, gde je bio jedan od omiljenih glumaca, a pojavio se u 23 epizode serije.[35]
Nakon deset godina pauze od glume, pojavljivao se s manjim ulogama u TV serijama Ljubav, navika, panika (2006) kao Cane udbaš, Bela lađa (2007) kao sudija Rakočević, Agencija za SIS (2006—2007), Kafanica blizu SIS-a (2007—2008) kao Miodrag i u jednoj epizodi TV serije Moj rođak sa sela kao Tomić 2008. godine.[28][29][36]

Književnost
Autor je dramskih dela Skretnica i Kalemegdanci, koji su u njegovoj režiji postavljeni na sceni Beogradskog dramskog pozorišta 6. marta 1994. godine.[37]

Druga Rankićeva drama Skretnica objavljena je 2007. (Artprint, Banja Luka), s Kalemegdancima, u njegovoj knjizi Srpske komedije dakle drame.[38]

Autor je zbirki pesama: Aorist (1992) Ekser (2006), Prizori (2014), Preteško ništa (2017) i Slovenski znak (2017) te knjiga aforizama: Doviđenja, kako ste? (1990, 1993), Aforizmi (1999), Balkanski nervčik (2005), Ovde kiša ali i Srbija (2006) Kod cara u podne (2012), Ništa svega (2012), Aforizmi (2012) i Zbogom zauvek, odmah se vraćam (2014), kao i knjige drame Srpske komedije dakle drame (2007).[11]

Aforizme je objavljivao od sredine 1970-ih godina u dnevnim novinama i časopisima Reflektor, Ekspres Politika, Večernje novosti, Politika (rubrika Satirikon), Otadžbina, Kafane, Nova Zora, Književnost i u drugim.[39] Bio je stalni saradnik Ošišanog ježa više od 15 godina, u kome je objavljivao aforizme u rubrici Balkanski nervčik.[11][40][41]

Po njegovom aforizmu ime je dobio film Borisa Mitića Doviđenja, kako ste? iz 2009. godine.[42]

Osamdesetih godina imao je satiričnu rubriku Aforizmi jednog glumca na strani Vedra strana sveta u dnevnim novinama Večernje novosti.[43][44]

Jedan je od autora knjige aforizama i poslovica pod nazivom Od Stradije do Stradije iz 2007. godine.[45] Godine 2018. Rankić je objavio knjigu poezije Sa male pruge javljam posvećenu Gornjem Milanovcu, gde je proveo ratni deo detinjstva.[1] Koautor je knjige aforizama Meljava vremena (2019), s Mihajlom Ćirkovićem i Brankicom Milanović.[46]

Rankićevu poeziju Čedomir Marković poredio je s poezijom Laze Kostića, a Momo Kapor je njegove drame poredio sa dramama pisca Aleksandra Popovića i Rankića nazvao „nastavljačem beogradskog duha.”[26][47]

Dobitnik je više nagrada za književni rad, poput Nagrade Dragiša Kašiković za knjigu Kod cara u podne (2012), Nagrade Večernjih novosti za novinsku satiru Jovan Hadži Kostić (2014), Nagrade Radoje Domanović za životno delo za stvaralaštvo u oblasti humora i satire (2015) i mnogih drugih.[44][48][49]

Filmografija
1960. ▼ 1970. ▼ 1980. ▼ 1990. ▼ 2000. ▼ Ukupno
Dugometražni film 0 1 0 0 0 1
TV film 5 4 1 1 0 11
TV serija 2 0 3 1 5 11
TV mini serija 0 0 3 1 0 4
Ukupno 6 5 7 3 5 27
God. Naziv Uloga
1960-e ▲
1962. Sektor D (TV)
1963. Afera Sveti Fijaker (TV) Emil Gotje
1963. Šest svečanih pozivnica (serija)
1966. Kreštalica (TV)
1966. Voz koji nosi naočare (TV)
1968. Kod Londona (serija)
1969. Neprijatelj naroda (TV) Hovstad, urednik novina
1970-e ▲
1970. Sedam pisara (TV)
1971. Klopka za generala operativac OZNE
1973. Peta kolona (TV)
1974. Zakletva (TV) domar
1974. Obešenjak (TV)
1980-e ▲
1982. Španac (mini-serija) Miodrag Stamatović, istražni sudija
1982. Poslednji čin (mini-serija) Nikola Kalabić
1984. Banjica (mini-serija) Radomir Čarapić
1986. Tajna Laze Lazarevića (TV) tužilac 1
1986. Odlazak ratnika, povratak maršala (serija) doktor Ivan Šubašić
1986. Misija majora Atertona (serija) general Ljubo Novaković
1988. Četrdeset osma — Zavera i izdaja (serija) doktor Blagoje Nešković
1990-e ▲
1991. Jastuk groba mog (mini-serija) Toma Milinović „Topolivac”
1991. Smrt gospođe Ministarke (TV) Čvrga
1993—1996. Srećni ljudi (serija) Žarko Popara
2000-e ▲
2006. Ljubav, navika, panika (serija) Cane udbaš
2007. Bela lađa (serija) Sudija Rakočević
2006—2007. Agencija za SIS (serija) Miodrag
2007—2008. Kafanica blizu SIS-a (serija) Miodrag
2008. Moj rođak sa sela (serija) Tomić, seljak
Pozorišne predstave
Premijera Predstava Uloga Reditelj Pozorište
12. decembar 1954. Dane Mećava Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
21. septembar 1955. Ljudi Filip Erlih Boro Grigorović Narodno pozorište Sarajevo
12. novembar 1955. Edvardova djeca Bruno Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
19. januar 1956. Događaj u mesto Gogi Pisar Klikot Boro Grigorović Narodno pozorište Sarajevo
17. april 1956. Pesma Mića Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
10. februar 1957. Galeb Trepljov Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
5. maj 1957. Majka Hrabrost i njena djeca Mladi vojnik Boro Grigorović Narodno pozorište Sarajevo
1957. Svoga tijela gospodar Joža Berislav Mrkšić Narodno pozorište Sarajevo
10. novembar 1957. Na prelomu Šesti mornar krstarice Meša Selimović Narodno pozorište Sarajevo
8. maj 1958. Rt prema mjesečini Pavle Drugi Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
12. novembar 1958. Krvave svadbe Mjesec kao mladi drvosječa Vlado Jablan Narodno pozorište Sarajevo
9. januar 1959. Dundo Maroje Vlaho Marko Fotez Narodno pozorište Sarajevo
26. april 1959. Lekcija Profesor Boro Drašković Narodno pozorište Sarajevo
19. septembar 1959. Car Edip Horovođa Hugo Klajn Narodno pozorište Sarajevo
4. novembar 1959. Stradija Sedam uloga Boro Drašković Narodno pozorište Sarajevo
23. januar 1960. Hamlet Duh Hamletovog oca Boro Drašković Narodn