Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Die Kapitalistische Stadt
Manuel Kastels (moć komunikacija, uspon umreženog društva, mreže revolta i nade...
Jedan od najznačajnijih mislilaca današnjice, vodeći je stručnjak u oblasti komunikacija, informacionog društva i globalizacije. Do studentskih protesta 1968. predavao je na Univerzitetu Pariz X, a nakon toga u Školi za napredna istraživanja u oblasti društvenih nauka. Krajem sedamdesetih predaje sociologiju i studije urbanizma i regionalnog planiranja na američkom Berkliju, a potom radi na Otvorenom univerzitetu Katalonije i Anenberg školi za komunikacije u sklopu Univerziteta Južne Kalifornije. U svojoj dugogodišnjoj naučnoj karijeri kao gostujući profesor radio je na najčuvenijim svetskim naučnim institucijama među kojima su i MIT, Oksford, Kembridž i mnogi drugi. Osim toga, držao je predavanja po pozivu na više od 100 univerziteta u 45 zemalja širom sveta. U svom bogatom naučnom opusu Manuel Kastels je kao vodeći autor obavio 26 knjiga, uz još 22 knjige kao urednik ili koautor. Njegova naučna interesovanja su zaista raznovrsna, ali može se reći da njima dominiraju tri osnovne teme: urbani problemi, društveni pokreti i društveno-ekonomsko-kulturna transformacija u doba revolucije informaciono-komunikacionih tehnologija. Dobitnik je međunarodne Holberg nagrade koja se dodeljuje za najveća dostignuća u obasti umetnosti i humanističkih nauka i nagrade Balzan za soiologiju.

Мануел Кастелс
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Мануел Кастелс
Мануел Цастеллс ен Ла Паз, Боливиа.јпг
Мануел Кастелс у Ла Пазу, Боливија
Датум рођења 9. фебруар 1942. (78 год.)
Место рођења Елин, Провинција Албесета
Шпанија
Поље Социологија, урбано планирање, студије комуникација
Школа Универзитет Сорбона
Институција Универзитет у Кембриџу; Универзитет јужне Калифорније; Отворени универзитет у Каталонији
Ученици Данијел Кон-Бендит
Познат по Истраживања информатичког друштва, комуникације и глобализације
Веб-сајт
Мануел Кастелс (шп. Manuel Castells Oliván; Елин, Албасете, 2. фебруар 1942) шпански је социолог, познат по истраживању информационог друштва и масовних комуникација са социолошког аспекта.

Према истраживању Цитатног индекса за друштвене науке (Social Sciences Citation Index) за период 2000 — 2009. године, Мануел Кастелс заузима пето место у свету међу најцитиранијим живим теоретичарима који се баве друштвеним наукама, а прво место као научник који истражује масовне комуникације.[1]

Члан је Међународног етичког, научног и политичког колегијума, водеће експертске организације за развој средстава којима би се омогућило превазилажење проблема у успостављању мирног, друштвено праведног и економски одрживог света.


Садржај
1 Живот
2 Рад
3 Публикације
4 Референце
5 Литература
6 Спољашне везе
Живот
Мануел Кастелс је првобитно одрастао у Ла Манчи, али се преселио у Барселону где је студирао права и економију. Иако је конзервативне природе, Кастелс каже:

Моји родитељи су били добри родитељи. Били смо конзервативна породица – веома конзервативна породица. Упркос томе, рекао бих да је главна ствар која је утицала на формирање мог карактера, поред мојих родитеља, била чињеница да сам одрастао у фашистичкој Шпанији. Тешко је људима каснијих генерација да схвате шта то уствари значи, чак и млађим генерацијама у Шпанији. Било је потребно одупрети се читавој околини и остати свој, требало се борити и политички ангажовати од узраста 15-16 година.[2]

Кастелс је био политички активан у студентском анти-Франко покрету, адолесцентски политички активизам који га је натерао да избегне из Шпаније у Француску. У Паризу, са 20 година, завршио је дипломске студије, а потом наставио на Париском универзитету где је докторирао на социологији. Са 24 године, Кастелс је постао предавач на неколико Париских универзитета у периоду 1967-1979. Прво на X париском универзитету Нонтер (где је подучавао Данијела Кона-Бендита), одакле је отпуштен 1968. године током студентских протеста, потом у школи за напредне студије друштвених наука од 1970-1979.

Године 1979. Универзитет Калифорније у Берклију, поставио је га је за професора социологије и професора урбаног и регионалног планирања. Године 2001, као професор бавио се истраживањем на Отвореном универзитету Каталоније у Барселони. Године 2003. се придружио Универзитету Јужне Калифорније - Анеберг школи за комуникације као професор комуникација и први председник катедре за комуникације и технологије.[3] Кастелс је један од оснивача Центра за јавну међународну дипломатију на јужнокалифорнијском универзитету и члан је Анеберг истраживачке мреже на међународним комуникацијама. Кастелс борави, како у Шпанији, тако и у САД; ожењен је Емом Кисељовом. Од 2008. године члан је управног одбора Европског института за иновације и технологије.

Рад
Социолошки рад Мануела Кастелса синтетише емпиријску истраживачку литературу са елементима урбане социологије, организационих наука, студије интернета, друштвених покрета, социологије културе и политичке економије. О пореклу мрежног друштва тврди да промене у мрежном облику предузећа датирају раније од електронских интернет технологија (углавном) повезаних са мрежним обликом организације. Штавише, он је исковао појам Четврти свет означавајући субпопулације друштевно искључене из глобалног друштва; уобичајена подела означава номадски, пасторални и ловно-сакупљачки начин живота изнад граница савремених индустријских норми.

Кастелс тврди да доба информација може да „ослободи моћ ума”,[4] која би друштвено повећала продуктивност појединца и довела до више слободног времена, дозвољавајући појединцу да досегне веће духовне дубине I свест о окружењу.[4] Таква промена би била позитивна, каже он, тако што би узроковала смањење коришћења ресурса. Доба информација, доба конзумације и мрежно друштво су само начини да се опише модеран живот, какав знамо данас и да се дочара будућност друштва. Како Кастелс предлаже, савремено друштво може да се опише као „замена застареле метафоре машина са метафором мрежа”. Током 1970-их, пратећи стопе Алена Турена (свог интелектуалног узора),[5] Кастелс је постао кључ развоја варијација марксистичке урбане социологије која наглашава улогу друштвених покрета у конфликтној трансформацији градова.[6] Он је увео концепт „колективне потрошње” (јавни превоз, склоништа, пансиони…) показујући широк спектар друштвених потешкоћа кроз економску и поличку слику од стране државне интервенције.

Превазилазећи марксистичке структуре у раним 1980-им, концентрисао се на улогу нових технологија у реструктурирању економије. Године 1989. увео је концепт „простор протока”, материјалне и нематеријалне компоненте глобалне информативне мреже коришћене за реално време, дугорочну координацију економије. У 1990-им је комбиновао своје две истраживачке гране у Доба информација: економија, друштво и култура (The Information Age: Economy, Society and Culture), објављено као трилогија, Успон мрежног друштва из 1996. (Тхе Рисе оф тхе Нетwорк Социетy), Моћ идентитета (Тхе Поwер оф Идентитy) из 1997, Крај миленијума (Енд оф Милленниум) из 1998; две године након светског објављивања књига, повољна критичка прихваћеност на универзитетским семинарима, довела је до реиздања које се разликује око 40% од првог издања.[7]

Трилогије Доба информација : економија, друштво и култура подразумевају 3 социолошке димензије – производњу, моћ и искуство – истичући да организација економије, како државне тако и њених институција и начини на које људи стварају смисао у свом животу кроз колективне акције су несводљиви извори људске динамике – који се могу посматрати као неприметни (дискретни) и међусобно повезани ентитети. Штавише, постао је познати теоретичар кибернетичке културе са својом анализом развоја интернета истичући улоге државе (војне и академске), друштвених покрета (компјутерских хакера и друштевни активисти) и послова у обликовању економске инфраструктуре сходно својим (конфликтним) интересима. Трилогија говори: „Наша друштва се групишу око супротних полова Мреже и Појединца ( ја, себе )”,[8] Мрежа представља мрежу организација које мењају вертикално постављене хијерархије као доминантне форме друштевене организације, појединац представља навике које особа користи у потврђивању друштевног индетитета I значења у стално променљивом културном пејзажу.

Публикације
Кастелс је један од најцитиранијих социјалних и комуникацијских научника .[9][10] Написао је више десетина књига (већина непреведена на српском језику), а неке од њих су:

The Urban Question. A Marxist Approach (Алан Шеридан, преводилац на енглеском). London, Edward Arnold (1977) (У оригиналу објављена на француском 1972.)
City, Class and Power. London; New York, MacMillan; St. Martins Press (1978)
The Economic Crisis and American Society. Princeton, NJ, Princeton UP (1980)
The City and the Grassroots: A Cross-cultural Theory of Urban Social Movements. Berkeley: University of California Press (1983)
The Informational City: Information Technology, Economic Restructuring, and the Urban Regional Process. Oxford, UK; Cambridge, MA: Blackwell (1989)
Technopoles of the World : The Making of 21st Century Industrial Complexes. London, New York: Routledge (1994)
Тхе Информатион Аге трилогy:
Цастеллс, Мануел (1996). Тхе Рисе оф тхе Нетwорк Социетy, Тхе Информатион Аге: Ецономy, Социетy анд Цултуре Вол. I. Цамбридге, МА; Оxфорд, УК: Блацкwелл. ИСБН 978-0-631-22140-1.
Цастеллс, Мануел (1997). Тхе Поwер оф Идентитy, Тхе Информатион Аге: Ецономy, Социетy анд Цултуре Вол. II. Цамбридге, МА; Оxфорд, УК: Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-0713-6.
Цастеллс, Мануел (1998). Енд оф Милленниум, Тхе Информатион Аге: Ецономy, Социетy анд Цултуре Вол. III. Цамбридге, МА; Оxфорд, УК: Блацкwелл. ИСБН 978-0-631-22139-5.
Тхе Интернет Галаxy, Рефлецтионс он тхе Интернет, Бусинесс анд Социетy. Оxфорд, Оxфорд Университy Пресс (2001)
Тхе Информатион Социетy анд тхе Wелфаре Стате: Тхе Финнисх Модел. Оxфорд УП, Оxфорд (2002) (цо-аутхор, Пекка Химанен )
Тхе Нетwорк Соц