Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano, pohvalnica na prvom listu
Prvo izdanje !!!

LA PASIONARIJA - Nada Marinković ŠPANSKI GRAĐANSKI RAT

RETKO U PRODAJI * TIRAŽ ODAVNO RASPRODAT I NIJE OBNAVLJANO IZDANJE

Narodna knjiga Beograd i Pobjeda Titograd 1980. godine, 132 strane, Tvrd platneni povez, veći format.
Posveta!

Naša poznata književnica je ovu knjigu posvetila čuvenoj španskoj revolucionarki Dolores Ibaruri, poznatijoj po nadimku La Pasionarija.
Romansirana biografija.
Izvanredno.

Nada Marinković (Karlovac, 25. novembar 1921 — Beograd,17. oktobar 1998.) bila je jugoslovenska novinarka, književnica, članica Udruženja novinara Jugoslavije, Udruženja književnika Jugoslavije, počasni član Udruženja književnika Indonezije i kmerskih pisaca (Kambodža), kao i članica Evropskog društva kulture. Za svoj rad na širenju kulturne i umetničke delatnosti dobila je više domaćih i inostranih priznanja.[1] Autor­ka više od dva­de­set ro­ma­na, pu­to­pi­sa i ese­ja.


Nada Marinković rođena je u Karlovcu. Detinjstvo i mladost provela je u Valjevu i Zemunu, gde je i maturirala. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske studije nastavila na Sorboni. Studirala je i na Muzičkoj akademiji u Beogradu.[3] Radila je kao novinarka, a široj javnosti poznata je po svojim brojnim romanima i pripovetkama.[4]

Godine 2004. Istorijski arhiv Beograda preuzeo je lični fond Nade Marinković. Građa koju činie rukopisi i objavljene knjige, prepiska, magnetofonske trake razgovora sa istaknutim ličnostima iz kulture i fotografije smeštena je u 29 kutija.[1]

Novinarska karijera
Novinarsku karijeru Nada Marinković je započela u redakciji za kulturu lista „Politika”. Od 1950. radi na mestu urednika i kritičara u Literarnoj, a potom u Kulturnoj redakciji Radio Beograda.[3]

Veoma mnogo je putovala, objavljujući sa ovih putovanja svoja zapažanja. Na svojim studijskim putovanjima obišla je veći deo Evrope, Kinu, Indoneziju, Hong Kong, Zapadnu i Centralnu Afriku, Meksiko, Irak. Osam puta je boravila u Sovjetskom savezu gde je, između ostalog, posetila čitavu evropsku Rusiju, Sibir, Gruziju, Jermeniju i Centralnu Aziju.[3] Putne utiske, eseje, kritike, članke i reportaže objavljivala je u mnogim časopisima, kao i posredstvom mnogih radio-stanica.[4]

Putovanje kroz rano leto, putopis u nastavcima o Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji (književne novine „Telegram”, 1964.)
Krug se zatvara, putopis u nastavcima o Hong Kongu (zagrebački časopis „Forum”, 1969.)[4]
Književni rad
Po­red broj­nih i raz­li­či­tih čla­na­ka i felj­to­na u do­ma­ćoj i stra­noj pe­ri­o­di­ci, ob­ja­vi­la je u po­seb­nim knji­ga­ma i broj­ne pu­to­pi­se i pu­to­pi­sne ese­je, ese­je (O umet­no­sti), pu­bli­ci­stič­ke za­pi­se, bi­o­gra­fi­je i mo­no­gra­fi­je.

Putopisi i putopisni eseji
Ki­na (1958)
Tužni raj, putopis o Indoneziji (1965)
Sta­ni­ce u vre­me­nu, putopisni eseji (1966)
Za­go­net­ka ča­sa, putopis (1969)
Pa­gan­ski An­ge­lus, zapisi iz Afrike (1976)[2][3]
Druge važnije publikacije
Smisao i ljubav (1956)
Jasna poljana (1963)
Mir i ne­mir Isi­do­re Se­ku­lić (1974)
Vu­ko­va Mi­na (1975)
Ži­vot i de­lo Vla­ha Bu­kov­ca (1980)
O umetnosti (1981)
Igra ogle­da­la: za­pi­si o ži­vo­tu i umet­no­sti (1983)
Se­ća­nje na Kr­le­žu (1987)[2][4]
Romani i pripovetke
Ši­roj či­ta­lač­koj pu­bli­ci Nada Marinković po­zna­ta je po pri­po­vet­ka­ma i ro­ma­ni­ma ko­ji su do­ži­ve­li po ne­ko­li­ko iz­da­nja. U njima ona slavi lju­bav kao osnov­ni smi­sao čitavog čovekovog postojanja. Piše o stra­sti i než­no­sti, ljud­skim sud­bi­nama i patnjama. Psihološki ni­jan­si­ra­ li­ko­ve i pokreće broj­na pitanja na ko­ja iskre­no na­sto­ji da dâ od­go­vor, stva­ra­ju­ći de­la ko­ja i da­nas ple­ne svo­jom aktuelnošću.[2] U svojim delima pokrenula je mnoge nove teme, ali i uzdrmala javnost tabu-temama, kakva je tema incesta.[5]

Svi­re­pe go­di­ne (ro­man, 1961)
Lu­di ja­ha­či (ro­man, 1972)
Neo­bi­čan dar (pri­po­vet­ke, 1973)
La Pasionaria (romansirana biografija Dolores Ibaruri, 1980)
Legenda o devojci Slobodi (romansirana biografija Slobode Trajković, 1980)
Pro­me­tej u tra­ga­nju za va­trom (romansirana biografija Milorada Miškovića, našeg proslavljenog baletskog igrača, 1987)[6]
Portret umetnice čistog srca (romansirana biografija samouke slikarke Ivanke Jovanović, 1987)[7]
Ra­zna li­ca lju­ba­vi (če­ti­ri ro­ma­na i tri­de­set pri­po­ve­da­ka, 1989—1990)
In­cest (ro­man, 1991)
Slu­čaj (ro­man, 1993)
Na­sled­ni­ci (ro­man, 1995.)
Nestajanje: saga o porodici koje više nema (roman, 1996)
Do­dir (ro­man, 1997)[2][4][3]
Vrtlog iluzije (roman, 2013), nedovršeni roman, koji je bratanica Nade Marinković, Svetlana Oljačić Gavrilović pronašla u pisaćoj mašini, posle njene smrti